„Prezir prema ljudskom životu biće prikazan na proslavi Dana pobede u Moskvi“: Analiza američkog profesora

Maskiranje – skrivanje i snaga i slabosti – odavno je ruska specijalnost. Sovjetski režim je decenijama prikrivao svoje gubitke u „Velikom otadžbinskom ratu“, ocenjuje u analizi za Centar za evropske analize Volter Klemens, saradnik Dejvis centra za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard i profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bostonu.

Režim Vladimira Putina prikriva svoje gubitke u „Specijalnoj vojnoj operaciji“ protiv Ukrajine. Time se skrivaju nedostaci u odlukama koje donosi Kremlj. Takođe se zamagljuje ružna ravnodušnost sovjetskih i ruskih lidera prema ljudskom životu.

Pobeda nad nacističkom Nemačkom postignuta je uz ogroman ljudski danak – procene se kreću od 27 do 42 miliona – ubijenih sovjetskih građana i vojnika, što je višestruko više nego što su izgubile Velika Britanija ili Sjedinjene Američke Države.

Devetog maja, trupe i vojna oprema će ponovo prodefilovati Crvenim trgom kako bi se proslavila ova titanska i nepotrebno velika žrtva.

Ruski analitičari Putinove ere, kao i oni iz sovjetskog doba, iskrivljuju i prilagođavaju činjenice da bi podvukli poentu.

Ako cena pobede nije previsoka, može se prikazati kao dokaz vojne i političke genijalnosti. Ako je vrlo visoka, može se predstaviti kao svedočanstvo upornosti ruskog/sovjetskog naroda da pobedi po svaku cenu.

Ako su sovjetski gubici nadmašili gubitke drugih protivnika nacističke Nemačke, to se može tumačiti kao dokaz da je SSSR bio ključna sila u porazu Hitlera.

Staljin i njegovi naslednici su više od 60 godina skrivali broj žrtava rata, koristeći ono što je istoričar Igor Ivlev nazvao „generalizovanom laži“ u časopisu Vojno-istorijski arhiv (septembar 2012).

Tako je 1946. Staljinov režim tvrdio da je SSSR izgubio sedam miliona ljudi u ratu. Oko 20 godina nakon rata, Vrhovni sovjet je priznao 20 miliona mrtvih, od čega je 8,7 miliona bilo vojnika. Početkom 2000-ih, druge ruske procene su broj civilnih žrtava postavile na 18 miliona.

Mnoge od tih brojki, kako je pisao Ivlev, umanjuju sovjetske gubitke za 50 odsto ili više. On je procenio da je ukupni broj sovjetskih gubitaka od 1941. do 1945. bio 38,5 miliona, od čega 20,5 miliona vojnih – a ne 8,7 miliona koliko je prijavilo Ministarstvo odbrane.

Ivlev je prihvatio procenu da je broj civilnih žrtava iznosio 18 miliona.

Kako je došao do ovih sumornih brojki?

Uporedio je podatke sa popisa stanovništva pre i posle rata. Iz arhiva Saveza komunističke omladine i Komunističke partije, Ivlev je saznao koliko je članova partije obuklo uniformu i koliko ih je preživelo – manje od polovine.

Od 18 miliona civilnih smrti, njih 10,6 miliona nisu bili članovi partije.

Uzimajući u obzir dva faktora koja je Ivlev izostavio – emigraciju i pad nataliteta zbog odsutnih muškaraca – američki istoričar A. J. Rieber procenio je ukupni gubitak stanovništva na 35 miliona u svojoj knjizi „Staljin kao ratni vođa“ (Yale University Press, 2022).

Mnogo veći broj predstavljen je Državnoj dumi 2017. godine od strane Nikolaja Zemskova, tada poslanika vladajuće stranke Jedinstvena Rusija.

Pozivajući se na dokumenta Gosplana, Zemskov je izjavio da je skoro 42 miliona sovjetskih građana stradalo u ratu – gotovo trećina trenutne populacije Ruske Federacije.

Ukupan demografski gubitak SSSR-a u periodu 1941–1945. bio je više od 52 miliona, uključujući 19 miliona pripadnika vojske i oko 23 miliona civila. Ukupna prirodna smrtnost u tom periodu verovatno je iznosila više od 11 miliona – od čega su polovina bila dece mlađe od četiri godine.

Pobeda nije bila slavna. Bilo da su sovjetski gubici iznosili 16 ili 42 miliona, njihova veličina naglašava težinu cene opstanka. Taj obim potvrđuje da Staljin nije bio samo okrutan, već i lud.

Nakon što je oslabio sovjetsko društveno tkivo, privredu i vojno rukovodstvo, Staljin je najpre umirivao, a zatim se i udružio s Hitlerom, ignorišući upozorenja o nadolazećem munjevitom ratu.

Jedini način na koji je mogao da zaustavi i potisne Nemce bio je da gurne milione ljudi u čeljusti nacističke ratne mašinerije.

Staljin je, takođe, imao koristi od pomoći koja je stizala konvojima britanskih i američkih trgovačkih brodova (samo je Velika Britanija izgubila 3.000 ljudi i 101 brod). „Svaki drugi Nemac koga je ubila Crvena armija, poginuo je od američkog metka“, rekao je jedan ruski istoričar.

U Ukrajini, od početka sveobuhvatne invazije, se Kremlj vratio staroj taktici: prikriva loše planiranje i poraze na frontu gurajući još više vojnika – mnoge loše obučene i opremljene – u smrtnu opasnost. Generalštab Oružanih snaga Ukrajine izvestio je da je do 30. aprila poginulo ili ranjeno 951.960 ruskih vojnika.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je 16. februara da je na ratištu poginulo više od 46.000 ukrajinskih vojnika, ali drugi izvori procenjuju da su gubici Ukrajine znatno veći, s obzirom na znatno manju populaciju u poređenju s Rusijom.

Neslavno, ali nužno.