„Besmisleno, a u tome i jeste poenta“: Šta znači „six-seven“ i koje su još reči obeležile 2025. godinu?

Različiti izdavači rečnika imaju različite metode, kriterijume i obrazloženja za svoj izbor, pa su se tako neki vodili tekstualnim analizama milijardi reči dok su drugi pratili šta ljudi pretražuju na Guglu i u onlajn rečnicima, objašnjavaju stručnjaci.

Iako je akcenat stavljen na govornike sa engleskog govornog područja, zahvaljujući digitalnim platformama, „reči godine“ se neretko odomaćuju u različitim jezicima, pa tako ulaze u rečnik i u našem regionu, naročito među omladinom.

Osim što nude zabavan uvid u to kako se jezik menja i rađa novi sleng, dosta govore i o „duhu vremena“ u kojem živimo, odražavajući dominantne trendove, nade, strahove i interesovanja.

Izbor reči za 2025. ukazuje da je veštačka inteligencija u minuloj godini odigrala veliku ulogu u našim kancelarijama, muzici, filmu, društvenim mrežama, privatnom životu, ali i u rečnicima.

„Rage bait“

„Rage bait“ ili „mamac za bes“ je „reč godine“ Oksford juniversiti presa i odražava „duh vremena“ na internetu u 2025.

U Oksfordovom rečniku se definiše kao „onlajn sadržaj namerno osmišljen da izazove bes ili negodovanje tako što je frustrirajući, provokativan ili uvredljiv, obično objavljen kako bi se povećao saobraćaj ka određenoj veb-stranici ili sadržaju društvenih medija ili da bi se povećao angažman sa njima“.

Objašnjava se da s obzirom na to da je ciklus vesti iz 2025. godine ispunjen debatama o propisima o onlajn sadržaju, zabrinutostima zbog digitalnog blagostanja ljudi i društvenim nemirima podstaknutim društvenim medijima, „upotreba“ reči „rage bait“, prema Oksfordovim „jezičkim podacima“, utrostručena je u poslednjih 12 meseci, što ukazuje na „dublju promenu u načinu na koji govorimo o pažnji – i kako se ona pruža i kako se traži“.

Reč je, prema rečniku, prvi put korišćena onlajn 2002. godine u objavi na onlajn forumu Juznet da bi se opisale reakcije vozača na druge vozače koji im bljeskaju svetlima kada pokušavaju da ih preteknu u očiglednom namernom pokušaju provokacije, piše Tajm.

Kasper Gratvol, predsednik izdavačke kuće “Oxford Languages”, rekao je da postojanje reči „rage bait“ i njena sve češća upotreba znače da su ljudi „sve više svesni“ taktika manipulacije prisutnih na mreži.

„Ranije se internet fokusirao na privlačenje naše pažnje izazivanjem radoznalosti u zamenu za klikove, ali sada smo videli dramatičan pomak ka tome da on obuzima i utiče na naše emocije i način na koji reagujemo.“

„AI slop“

„AI slop“, odnosno „AI splačina“, izbor je za proteklu godinu rečnika Makvori, arbitara australijskog engleskog jezika, koji reč godine bira od 2006.

„AI slop“ je definisan kao „sadržaj niskog kvaliteta koji je kreirala generativna veštačka inteligencija, često sadrži greške, a nije ga zahtevao korisnik“.

„Sada, 2025. godine, razumemo šta podrazumevamo pod „slop-om“ – „splačinom“ koju je generisala veštačka inteligencija, kojoj nedostaje smislen sadržaj ili upotreba“, navodi se u saopštenju Odbora rečnika.

„Dok smo poslednjih godina učili da postanemo inženjeri pretraživača da bismo pronašli smislene informacije, sada moramo postati brzi inženjeri da bismo se probijali kroz ‚slop‘ veštačke inteligencije. ‚Slop‘ u ovom smislu će biti snažan dodatak engleskom jeziku tokom godina koje dolaze. Pitanje je da li će ljudi koji unose i izbacuju ovaj sadržaj uskoro biti nazvani, AI sloperi‘.“

„Parasocial“

Kembridž rečnik je izdvojio „parasocial“, prateći kontinuirani trend povećanja pretraga za ovu reč. Definisana je kao „uključivanje ili identifikacija sa vezom koju neko oseća između sebe i poznate osobe koju lično ne poznaje, lika u knjizi, filmu, TV seriji itd., ili veštačke inteligencije“.

Sociolozi Univerziteta u Čikagu Donald Horton i Ričard Vol prvi su skovali izraz u akademskom članku iz 1956. godine „Masovna komunikacija i parasocijalna interakcija“.

Prema pisanju Gardijana, oni su posmatrali kako se televizijski gledaoci upuštaju u „parasocijalne“ odnose sa ličnostima sa ekrana, preslikavajući svoje veze sa porodicom i prijateljima, samo što su ovo veze koje potiču samo sa jedne strane.

Ali Kembridž početak ovakvih veza postavlja još dalje u prošlost, identifikujući prvu parasocijalnu vezu kao onu koju su mnogi fanovi imali sa Lordom Bajronom, britanskim pesnikom i satiričarem, koji se smatra jednom od prvih pravih poznatih ličnosti, piše CBC.

Reč kombinuje „socijalno“ sa prefiksom para-, izvedenim iz grčkog jezika, što u ovom slučaju znači „slično ili paralelno sa, ali odvojeno od“.

Glavni urednik Kembridž rečnika Kolin Makintoš rekao je da je „interesovanje javnosti za ovu reč masovno poraslo ove godine“, sudeći po podacima pretrage rečnika, kao i pretragama na Guglu.

„Parasocijalno obuhvata duh vremena 2025. godine. Milioni ljudi su uključeni u parasocijalne veze; mnogo više ih je jednostavno zaintrigirano njihovim usponom. Podaci to odražavaju, a veb-sajt Kembridž rečnika beleži skokove u pretragama za ‚parasocijalno‘“, rekao je Makintoš.

Kembridž je primetio da su pretrage reči u rečniku skočile 30. juna, otprilike u vreme kada je Jutjub strimer IShowSpeed ​​blokirao opsesivnog fana koji se identifikovao kao njegov „parasocijalni broj 1“.

Mogućnosti za asimetrične veze su se proširile u eri interneta dok su društvene mreže, a sada i veštačka inteligencija, doprinele tome da ovaj akademski termin, koji nije bio u čestoj upotrebi, postane mejnstrim.

Rečnik je kao „parasocijalne trenutke“ naveo veridbu američke pop-pevačica Tejlor Svift sa zvezdom američkog fudbala Trevisom Kelsijom, kao i album ispovesti Lili Alen „West End Girl“.

Pominju se i četbotovi sa veštačkom inteligencijom jer postaju poverljivi ljudi, prijatelji ili romantični partneri, ukazuje Gardijan.

Simon Šnal, profesorka eksperimentalne socijalne psihologije na Univerzitetu u Kembridžu, rekla je da su parasocijalni odnosi „redefinisali svet fanova, slavnih ličnosti i, uz pomoć veštačke inteligencije, način na koji obični ljudi komuniciraju na mreži“.

Šnal je ukazala da su se ljudi okrenuli influenserima kako se poverenje u mejnstrim i tradicionalne medije urušava, što može dovesti do „nezdravih i intenzivnih odnosa“ sa zvezdama društvenih medija.

U međuvremenu, parasocijalne veze sa poznatim ličnostima poput Svift mogu dovesti do opsesivnih tumačenja tekstova pesama i žestokih onlajn diskusija.

Mladi ljudi su posebno podložni četbotovima koji nude iluziju veze.

„Parasocijalni trendovi dobijaju novu dimenziju jer mnogi ljudi tretiraju alate veštačke inteligencije poput ChatGPT-a kao ‘prijatelje’, nudeći pozitivne afirmacije ili kao zamenu za terapiju“, rekla je Šnal.

„Vibe coding“

„Vibe coding“ ili „vajb kodiranje“ je „reč godine“ Kolinsovog rečnika engleskog jezika. Reč je o sleng izrazu, koji je definisan kao „upotreba veštačke inteligencije podstaknute prirodnim jezikom kako bi se pomoglo u pisanju računarskog koda“, piše Tajm.

Kako je to dalje opisano u jednom blog postu, „u osnovi, govorite mašini šta želite, umesto da je sami mukotrpno kodirate“.

Kolinsov engleski rečnik, koji od 2013. godine proglašava reč godine, prihvatio je tehnološku industriju u svom izboru reči za 2025. godinu.
Ovaj izraz je skovao Andrej Karpati, suosnivač OpenAI-a i bivši direktor za veštačku inteligenciju u Tesli.

Opisao ga je u februaru u postu na mreži X kao vrstu kompjuterskog kodiranja „gde se potpuno prepuštate vibracijama, prihvatate eksponencijalnosti i zaboravljate da kod uopšte postoji“.

U vibracionom kodiranju veliki jezički modeli obavljaju težak posao kreiranja programskog koda. Iako je hvaljen zbog demokratizacije procesa kodiranja, metod je takođe kritikovan zbog zaobilaženja osnovnog znanja o kodu i njegovim potencijalnim bezbednosnim rizicima.

Aleks Bikroft, generalni direktor Kolinsa, rekao je da izbor „savršeno oslikava kako se jezik razvija zajedno sa tehnologijom“.

„67“ ili „six-seven“

Među „rečima godine“ za 2025. našao se i broj. Dictionary.com je nakon analize mnoštva podataka, uključujući naslove, trendove na društvenim mrežama i rezultate pretraživača, proglasio 67 (izgovara se „six-seven“, a ne „sixty seven“) za svoju reč godine za nama.

U saopštenju od oktobra se navodi da je za „six-seven“ „zabeležen dramatičan porast pretrage počev od leta“, povećavši se više od šest puta od juna.

Izgleda da termin potiče iz pesme „Doot Doot (6 7)“ repera Skrile iz 2024. godine, koja je od tada postala popularna prateća melodija za video-zapise na TikToku i Instagramu, ili od viralne video-montaže NBA igrača LaMela Bola, koji je delimično poznat po svojoj visini od šest stopa i sedam inča (oko 201 cm).

Tačno značenje ove „reči godine“ je teško definisati, ukazuju stručnjaci.

„Komplikovano je“, naveo je Dictionary.com. „Neki kažu da znači ‘tako-tako’ ili ‘možda ovo, možda ono’, posebno kada se upari sa karakterističnim gestom ruku gde su oba dlana okrenuta nagore i naizmenično se kreću gore-dole.“

Dodaje se da prilikom upotrebe ove „reči“ postoji prizvuk zadirkivanja. „Neki mladi, osetivši priliku za pouzdano frustriranje svojih starijih, iskoristiće je da zamene odgovor na gotovo svako pitanje.“

„Možda najznačajnija karakteristika broja 67 je to što ga je nemoguće definisati“, dodao je Dictionary.com. „Nema značenje, sveprisutan je i besmislen. Drugim rečima, ima sve karakteristike „brain rot-a‘.“

Izraz je u širokoj upotrebi, od sportskih događaja do učionica, naročito među mladima.

Stiv Džonson, direktor leksikografije za Dictionary Media Group, u saopštenju je naveo da je to „jedna od prvih reči godine koja funkcioniše kao usklik“.

Rekao je da je taj izraz „simboličan za kulturu ‚brain rota-a‘ koja je prožimala i internet i stvarni svet“, preneo je CBC.

„Malo je sleng izraza koji su tako dobro dočarali kulturno raspoloženje 2025. godine kao broj 67“, rekao je Džonson. „To je delom interna šala, delom društveni signal, a delom performans.“

Na društvenim mrežama postoje video-snimci ljudi koji se rukuju i pišu „6-7“, nastavnika koji uključuju „6-7“ u svoje časove, kreatora koji prave hranu ili umetnička dela u obliku „6-7“, a termin se čak nedavno pojavio u epizodi serije „Saut Park“.

Iako je „six-seven“ teško definisati, prema mišljenju nekih lingvista, ova „reč godine“ ima veći značaj nego što to izgleda, piše CBC.

Oni koji se ne slažu sa ovim izborom su ocenili da on da predstavlja „eroziju engleskog jezika“, međutim, „ako nešto dodajete [jeziku], kako to može da bude erozija“, rekla je lingvistkinja Nikol Rozen, šefica odeljenja za lingvistiku Univerziteta u Manitobi.

A poenta je možda upravo u tome što se uočava nedostatak značenja reči, tvrde neki lingvisti.

Ai Taniguči, profesorka lingvistike na Univerzitetu u Torontu, Misisaga, rekla je da je značenje samo jedna od funkcija jezika – ono takođe prenosi detalje o nečijem identitetu.

„Jezik se ne tiče samo ovih uslovnih značenja istinitosti i otkrivanja šta je istinito ili lažno u svetu, već pronalaženja osećaja ko ste i izražavanja toga“, rekla je ona.

Taniguči kaže da „six-seven“ povezuje insajdere, posebno mlade ljude, sa zajedničkim iskustvom.

„Zanimljivo mi je kako ljudi konceptualizuju značenje i zašto ih toliko brine činjenica da [6-7] nosi pre svega društveno značenje“, rekla je.

„Ne koristi se zapravo da prenese nešto doslovno koliko da ukazuje na status pripadnosti grupi sa drugim ljudima. Kao [da kažete]: ‘Ja sam među ljudima koji koriste ovu reč.’“

Taniguči je ukazala da je verzija „6-7“ njene generacije bila „420“, što je „ukorenjeno u kulturi pušenja marihuane“.

„Ako sat pokaže 4:20 ili vidite bilo kakvu aluziju na 420, kada neko kaže 420, smeje se jer time drugim ljudima ukazujete da znate šta je 420 i na šta aludira“, rekla je.

Keli Elizabet Rajt, glavna urednica odeljka „Među novim rečima“ u časopisu „Amerikan spič“, ukazala je da nedostatak konkretnog značenja kod broja „6-7“ znači da „se može uspešno koristiti u različitim zajednicama. Na primer, učenici osnovnih škola, navijači košarke, pa čak i političari“.

„Mislim da ono što je zanimljivo novo u vezi sa trendom „6-7“ jeste to što je vidljiv. Širi se u sadašnjosti. Širi se onlajn, tako da sve više mladih ljudi može da dođe do njega i da brzo počne da ga koristi“, rekla je ona.

Ali Rajt smatra da bi upotreba i zadovoljstvo mladih ljudi sa „6-7“ takođe mogli da izblede zbog njegove sveprisutnosti.

„Pošto svi pričaju o tome, mladi ga više neće koristiti. Nema društveni prestiž koji mu je potreban, za koji je stvoren“, rekla je ona.