Danas 30 godina od genocida u Srebrenici: „Poricanje zločina državna politika Republike Srpske i Srbije“

Osim toga, prenela je Beta, u Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari danas će biti obeležena 30. godišnjica genocida nad Bošnjacima koji su srpske snage u Bosni i Hercegovini počinile u julu 1995. godine.

Dan žalosti se obeležava obaveznim isticanjem zastave Bosne i Hercegovine na pola koplja, odnosno jarbola na zgradama zakonodavnih, izvršnih i sudskih organa vlasti, javnih ustanova, institucija i drugih pravnih lica na području Federacije Bosne i Hercegovine.

Na Dan žalosti ne mogu se održavati programi kulturno-zabavnog karaktera na javnim mestima u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Medijske kuće na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine su dužne da usklade i prilagode programske sadržaje Danu žalosti.

Ta odluka stupa na snagu danom donošenja i biće objavljena u Službenim novinama Federacije BiH.

U obrazloženju je istaknuto da je ta odluka doneta radi izražavanja saučešća i saosećanja s porodicama žrtava i sećanja na genocid u Srebrenici, saopštila je Kancelarija Vlade FBiH za odnose s javnošću.

U Potočarima će danas biti sahranjeni posmrtni ostaci još sedam srebreničkih žrtava, koji su pronađeni na različitim lokacijama. Najmlađe žrtve koje će biti sahranjene su dva mladića koji su imali 19 godina.

Lideri brojnih zemalja najavili su za danas dolazak u Srebrenicu, a sarajevski mediji navode da bi komemoraciji u Potočarima moglo da prisustvuje 150.000 ljudi.

Komemorativni skup u Potočarima obezbeđivaće pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, u saradnji sa bezbednosnim agencijama BiH.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u maju prošle godine rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i kojom se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Najmanje deset zemalja – osam evropskih, Australija i Kanada, najavilo je da će tokom jula zvanično obeležiti 30. godišnjicu srebreničkog genocida.

Tradicionalni „Marš mira“, kojim se odaje počast srebreničkim žrtvama, održava se i ove godine.

Nekoliko hiljada ljudi krenulo je 8. jula iz Nezuka na trodnevni „Marš mira“ ka Potočarima, stazom dugom 100 kilometara. Tom stazom u suprotnom smeru, od Potočara do Nezuka, Bošnjaci su jula 1995. pokušavali da stignu do slobodne teritorije, kada su srpske snage zauzele Srebrenicu.

Nakon ulaska u Srebrenicu, tada zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija, snage predvođene komandantom Vojske Republike Srpske Ratkom Mladićem ubile su više od 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka.

Prema podacima Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari, u i oko Srebrenice ubijene su najmanje 8.372 osobe, među kojima je bilo i žena, devojčica i starijih.

Otvoren 2003. godine, Memorijalni centar u Srebrenici je potresno, ali i dostojanstveno mesto sećanja, piše Dojče vele, preneo je FoNet.

Kako se dalje navodi, posmrtni ostaci otprilike 7.000 od 8.372 žrtve genocida, čija su imena do sada identifikovana, sahranjeni su na tom mezarju, koje predstavlja najvažnije mesto žalosti za preživele.

„Kada su trupe bosansko-srpskog generala Ratka Mladića počinile genocid nad Bošnjacima iz tadašnje enklave i zaštićene zone UN Srebrenice u julu 1995. godine, slike užasa i međunarodnog neuspeha gotovo su odmah obišle svet: slike hiljade bespomoćnih izbeglica na tlu baze UN u Potočarima, slike odvajanja žena, dece i muškaraca, slike poniženog holandskog komandanta Unprofora koji nazdravlja Mladiću“, piše Dojče vele.

Iako tačna dimenzije zločina, kada je reč o broju ubijenih, u julu 1995. godine još nije bila utvrđena, već je bilo jasno da je Srebrenica označila strašni vrhunac srpske politike etničkog čišćenja u Bosni i Hercegovini, navodi Dojče vele.

Srebrenički genocid je pravno potvrđen presudama Međunarodnog suda pravde, Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (Haškog tribunala) i Suda Bosne i Hercegovine, podsećaju agencije.

Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine, do sada su osuđene 54 osobe, na ukupno 781 godinu zatvora.

Na doživotni zatvor je osuđeno pet osoba, među kojima su bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i još tri visokorangirana oficira Vojske Republike Srpske.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. presudio da je Vojska Republike Srpske počinila genocid u Srebrenici. Isti sud je Srbiju proglasio odgovornom za nesprečavanje srebreničkog genocida.

Povodom 30. godišnjice genocida, Memorijalni centar Srebrenica – Potočari naveo je da je reč o „sistematskom i planiranom zločinu“ – genocid je „planiralo i izvelo političko i vojno rukovodstvo samoproglašene Republike Srpske, uz direktnu kontrolu i podršku režima u Beogradu“.

Centar je ukazao i da su u Republici Srpskoj i dalje prisutni institucionalna diskriminacija Bošnjaka, negiranje genocida i glorifikacija ratnih zločinaca.

Bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko je u julu 2021. godine, na kraju mandata, nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH, kojima se zabranjuje negiranje genocida. Za to krivično delo je predviđena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Uprkos sudskim presudama, srpske političke elite u Bosni i Hercegovini i Srbiji do danas nisu pokazale spremnost da se suoče sa prošlošću i da priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid.

Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao članice Evropske unije i zemlje Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Nakon toga, Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, koju je predložila tadašnja vladajuća koalicija predvođena Demokratskom strankom Borisa Tadića. Za Deklaraciju je glasalo 127 od 250 poslanika, posle višečasovne burne rasprave.

Deklaracija se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde u kojoj piše da je u Srebrenici počinjen genocid. Međutim, u Deklaraciji se termin genocid ne pominje.

Ime grada, Srebrenica, postalo je šifra za sam zločin, navodi Dojče vele i podseća da vlada široki međunarodni konsenzus o tome da se radilo o genocidu, pošto je Međunarodni sud za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji (ICTY) to utvrdio i opširno dokumentovao u više presuda.

Ukazuje da su u Srbiji i Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine i delu zemlje u kojem se nalazi Srebrenica, poricanje i snažna relativizacija zločina sada državna politika.

Parlament Srbije usvojio je 2010. godine deklaraciju kojom se izvinjava za zločin u Srebrenici, ali bez upotrebe reči „genocid“, ali se od tada srpska politika pod predsednikom Aleksandrom Vučićem „jako srozala i udaljila od tog gesta“.

Vučić širi narativ da su „sve strane patile“ u jugoslovenskim ratovima, ali da se samo Srbi ne priznaju kao žrtve.

U Republici Srpskoj, predsednik Milorad Dodik sazvao je komisiju, koju je predvodio kontroverzni izraelski stručnjak za Holokaust Gideon Grajf, a koja je 2021. godine objavila izveštaj u kojem poriče genocid i ozbiljno sumnja u broj žrtava.

Mađarska pod premijerom Viktorom Orbanom takođe se pridružila redovima negatora genocida i uz Srbiju i Rusiju, bila je jedina država-članica EU, koja je glasala protiv rezolucije UN o Srebrenici u julu 2024. godine

Međunarodna zajednica ponudila je samo jedno iskreno izvinjenje za svoju suodgovornost za Srebrenicu – u julu 2022. godine od holandske vlade.

Vlada je zatražila oproštaj od svih žrtava i preživelih genocida zbog „neuspeha međunarodne zajednice da pruži odgovarajuću pomoć narodu Srebrenice“, zaključuje Dojče vele.