BiH bez odgovora na ustaške simbole i murale ratnim zločincima

Ovi incidenti, nažalost, nisu usamljeni slučajevi.

U Bosni i Hercegovini se na zidovima gradova i dalje pojavljuju ustaški simboli, nacističke svastike i poruke koje veličaju četnički pokret i osuđene ratne zločince, što pokazuje da mržnja i dalje ima prostor u javnosti.

Počinioci nisu pronađeni još uvek ni u Mostaru, ni u Banjaluci.

Analitičari za Radio Slobodna Evropa kažu da je problem u „nekažnjivosti“ jer počinioci često prolaze bez sankcija.

Iz Tužilaštva BiH nisu odgovorili na upit RSE koliko je osoba procesuirano niti koliko se istraga vodi u vezi sa ovakvim slučajevima.

Krivičnim zakonom BiH nije izričito zabranjeno veličanje fašističkih, nacističkih i sličnih pokreta iz Drugog svetskog rata.

Šta se desilo u Mostaru i Banjaluci?

U mostarskom naselju Baćevići na spomeniku civilnim žrtvama Drugog svetskog rata 8. septembra osvanuli su grafiti sa slovom „U“ i pozdravom „Za dom spremni!“.

Spomenik je bio srušen tokom rata devedesetih godina prošlog veka, pa ponovo obnovljen 2022. godine. Oskrnavljen je bio i prošle godine. Tada su počinioci pronađeni i protiv njih je pokrenula prekršajna prijava.

Sličan incident dogodio se nedavno u Banjaluci, gde je mural Ratku Mladiću, osuđenom za ratne zločine, osvanuo na prostorijama javne kuhinje „Mozaik prijateljstva“.

Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković rekao je da mural neće biti uklonjen.

Politika mržnje i dugoročni uticaj na mlade

Istoričar Dragan Markovina upozorava da ovo nisu dela izolovanih pojedinaca, već „organizovanih grupa uz podršku sistema“.

„To su najčešće navijačke grupe ili omladina političkih partija, koje dobro znaju da imaju prećutnu podršku sistema. Da je nema, ti grafiti bi već sutradan bili uklonjeni, a institucije bi pokrenule ozbiljne istrage. Umesto toga, sve se svodi na formalne reakcije bez stvarne volje da se problem reši“, kaže Markovina.

On dodaje da zakoni sami po sebi ne znače mnogo ako društvo šalje potpuno drugačije signale.

„Papir trpi sve, zakoni zabranjuju mržnju, ustavi garantuju jednakost, ali u praksi celo društvo dobro zna šta vlast i politika zapravo misle. Policija, komunalne službe, navijači – svi oni razumiju da je fašizam dozvoljeno širiti jer iza toga stoji prećutna podrška političkih elita“, kaže Markovina.

Ističe i da oni koji ispisuju poruke poput „Za dom spremni!“ ili veličaju Ratka Mladića „vrlo dobro znaju“ šta rade.

„To nije pitanje neznanja. Radi se o svesnom naglašavanju vrednosti koje su u Drugom svetskom ratu poražene, a u poslednjem ratu doživele su rehabilitaciju i postale dominantne u političkom životu“, rekao je Markovina.

Branko Todorović, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava Republike Srpske, podseća da grafiti i skrnavljenja spomenika nisu izolovani incidenti, već posledica politike mržnje koju vode vodeće nacionalističke stranke.

„To nije delo izolovanih pojedinaca. To je direktna posledica onoga što se promoviše više od dvadeset godina, govor mržnje, relativiziranje ratnih zločina, veličanje ratnih zločinaca i kontinuirano negiranje počinjenih zločina“, poručuje Todorović.

On upozorava da se ovakva praksa odvija uz prećutnu saglasnost institucija jer „policija, tužilaštvo i sudovi gotovo nikada ne reaguju“.

Posebno zabrinjava što su mladi najčešće ti koji šire poruke mržnje iako često ne razumeju značenje simbola.

„Oni su žrtve dugogodišnje propagande i obrazovnog sistema u kojem se veličaju zločinci i promoviše šovinistička istorija. Umesto suočavanja s prošlošću, mladi uče iskrivljene lekcije koje podstiču podele“, dodaje Todorović.

Zakonski okvir i presuda koja predstavlja prekretnicu

U maju ove godine Sud BiH izrekao je prvostepenu presudu koja označava prekretnicu u borbi protiv glorifikacije ratnih zločinaca.

Vojin Pavlović, predsednik proruski orijentisanog udruženja „Istočna alternativa RS“, osuđen je na dve i po godine zatvora zbog negiranja genocida u Srebrenici i veličanja Ratka Mladića.

Sudija je presudu označio kao „važan signal“ za tužilaštva da dosledno procesuiraju slične slučajeve.

Ova presuda dolazi u okviru izmena Krivičnog zakona BiH, nametnutih od bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka.

Od jula 2021. godine krivično je delo i poricanje, umanjivanje ili opravdavanje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, kao i glorifikacija pravomoćno osuđenih osoba pred sudovima u BiH ili međunarodnim sudovima.

Predviđena kazna zatvora je do pet godina. Ipak, i dalje nije poznato šta je sa ranije otvorenih još oko 40 predmeta po prijavama za negiranje genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina, a iz Tužilaštva BiH nisu dali odgovor o napretku u tim predmetima.

Veličanje pokreta iz Drugog svetskog rata i nepostojanje stvarne zabrane

Slavljenje sportskih događaja uz ustaške simbole, ili veličanje četničkog pokreta, u kontekstu širenja mržnje, i dalje nema adekvatnog odgovora. Predlozi za zabranu u proteklih desetak godina nisu dobili potrebnu podršku.

Iako zakoni predviđaju kazne za „izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti“, podaci o procesuiranju su ograničeni, a u praksi primeri poput isticanja ustaške kape ili pozdrava „Za dom spremni“ ostaju nekažnjeni.

Reč je o simbolima Nezavisne države Hrvatske, marionetske tvorevine fašističke Italije i Nemačke, koja je u nasleđe ostavila teško breme odgovornosti za stotine hiljada ubijenih, masovne zločine, koncentracione logore za Srbe, Jevreje, Rome i hrvatske antifašiste.

Presude, poput one protiv Dušana Sladojevića „Vojvode“, Slavka Aleksića „Čiče“ i Riste Lečića, pripadnika Ravnogorskog četničkog pokreta, predstavljaju retke primere sankcionisanja.

Oni su 2022. osuđeni na po pet meseci zatvora zbog pevanja četničkih pesama u Višegradu.

U BiH je registrovano 16 udruženja koja baštine tradiciju zloglasnih četničkih jedinica iz Drugog svetskog rata.

Vođa ravnogoraca Draža Mihailović osuđen je 1946. godine na smrt zbog ratnih zločina i kolaboracije s nacističkom Nemačkom, a rehabilitovan je u maju 2015. godine od strane Višeg suda u Beogradu.

Tokom Drugog svetskog rata, četnici su u BiH ubili oko 58.600 ljudi, podaci su iz knjige „Bosna i Hercegovina u Drugom svetskom ratu 1941 -1945.“, autora Rasima Hurema.

Pod simbolima ustaštva i četništva i u ratu devedesetih godina ponovili su se zločini paravojnih i vojnih formacija tokom raspada Jugoslavije dok glorifikacija ovih simbola i dalje provocira i deli društvo.