Zasad ništa od „promjene kursa“: Šta za BiH znači dolazak Džona Ginkela u američku ambasadu

Naravno, u prvom redu se to odnosi na političare iz Republike Srpske, primarno predsednika SNSD-a Milorada Dodika.

On je, dok je još bio na mestu predsednika RS-a, insistirao da intenzivnijem lobiranju u Vašingtonu, a od januara i inauguracije predsednika SAD-a Donalda Trampa, u Banjaluci je ugostio brojne osobe koje je percipirao kao korisne u približavanju njegovoj administraciji.

Naravno, lobiranje je dugotrajan proces koji može iznedriti rezultate tek godinama nakon što počne, ali je jasno da, bez obzira na euforiju i optimizam u Banjaluci, ono zasad ne proizvodi željene efekte, piše Klix.

Ginkelovo imenovanje kao jasna poruka

Međutim, barem zasad, ova taktika ne uspeva, što sugeriše i Ginkelovo imenovanje.

Dok su Srbija i Hrvatska dobili politička imenovanja na mesta ambasadora, koji još uvek nisu potvrđeni u Senatu američkog Kongresa, Vašington u BiH šalje karijernog diplomatu.

Jednostavnije rečeno, politika prema BiH se, sudeći prema ovom imenovanju i drugim porukama koje su se mogle čuti od zvaničnika Stejt departmenta neće menjati, barem ne u ovom trenutku.

Prema informacijama do kojih je došao Klix.ba, Ginkel će biti svojevrsni „vršilac dužnosti ambasadora“, odnosno otpravnik poslova s nešto više slobode u donošenju odluka, ali je i dalje karijerni diplomata koji u BiH dolazi da dodatno utvrdi politiku SAD-a prema BiH.

Ginkelov posao, prema dostupnim informacijama, će biti da ponovi poruke koje smo već mogli čuti iz Vašingtona, a koje se odnose na poštovanje državnih institucija te osiguravanje stabilnosti, bilo političkoj ili sigurnosnoj, u celoj državi.

Bosanskohercegovačka diplomatija ipak mora biti na oprezu

Bez obzira na to što se Ginkelovo imenovanje, iz pro-bosanskog ugla, može smatrati kao svojevrsno „olakšanje“, odnosno najava da neće biti značajne promene u američkoj politici prema BiH, to nije razlog da se diplomatski napori u Vašingtonu ne intenziviraju.

Lobiranje iz RS-a, uz značajnu pomoć Srbije, će nastaviti da pokušava na sve načine da sebi napravi što bolju poziciju, polazeći s mišlju kako se ustaljena politika SAD-a prema BiH može opisati kao „recidiv demokratskih administracija.“

Iako ova poruka i dalje ne rezonuje u Vašingtonu, primarno zbog činjenice da BiH jednostavno nije na listi prioriteta u Beloj kući, niko ne može garantovati da to neće biti slučaj za nekoliko meseci.

Upravo zbog toga, Ginkelovo imenovanje i poruke koje su (ne)formalno dolazile iz Vašingtona u kontekstu aktuelnih dešavanja u BiH mogu biti i jedna vrsta upozorenja da bi se i takvo stanje moglo izgubiti ako u jednom trenutku invezivno lobiranje vlasti u RS-u pronađe plodno tlo u Americi.

Zasad, takvih naznaka nema, ali Trampova administracija je i do sada pokazala da nešto što vredi danas, ne mora vrediti nekoliko dana kasnije, što je najveći rizik po BiH u ovom kontekstu.