Bosna i Hercegovina jedina koči slobodno kretanje u regionu – RS blokira sporazum sa Kosovom

Razlog? Protivljenje političara iz bh. entiteta Republika Srpska da podrže ratifikaciju sporazuma o međusobnom priznavanju ličnih karata državljana Kosova.

Dok su sve ostale države regiona, uključujući i Srbiju, već omogućile svojim građanima da prelaze granicu s Kosovom samo uz ličnu kartu, u BiH taj dogovor još nije stupio na snagu.

Sporazum, koji je potpisan još u novembru 2022. godine, de facto bi uveo bezvizni režim između BiH i Kosova, ali je njegova ratifikacija blokirana u Narodnoj skupštini RS, gde poslanici odbijaju priznati kosovske dokumente.

Time BiH i dalje ostaje izolovana iz zajedničkog regionalnog tržišta i zaustavlja proces slobodnog kretanja koji je okosnica Berlinskog procesa – inicijative kojom Evropska unija pokušava ojačati saradnju i integraciju zemalja Zapadnog Balkana.

Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, u čemu je BiH prati, zbog stava zvaničnika iz RS.

Kako je došlo do blokade?

Sporazum kojim bi državljani BiH mogli ići na Kosovo samo sa ličnim kartama, i obrnuto, potpisao je u novembru 2022. tadašnji predsedavajući Savjeta ministara BiH Zoran Tegeltija u Berlinu.

Predsedništvo BiH je u junu 2023. odlučilo da sporazum pošalje Parlamentu BiH na usvajanje, ali je članica Predsjedništva Željka Cvijanović uložila veto, pozivajući se na zaštitu vitalnog interesa RS.

Prema Ustavu BiH, član Predsedništva može pokrenuti ovaj mehanizam ukoliko smatra da je odluka kolektivnog šefa države štetna za njihov entitet.

Poslanici u Narodnoj skupštini RS su podržali veto, tako da odluka nije ni stupila na snagu, nakon čega sporazum nije upućen Parlamentarnoj skupštini BiH na ratifikaciju.

Za razliku od zvaničnog Sarajeva, zvanična Priština je odlučila da dopusti državljanima BiH ulazak u zemlju bez viza.

Bh. državljani od 1. januara 2025. mogu samo sa ličnom kartom ući na teritoriju Kosova.

Koliko je značajan Berlinski proces za Zapadni Balkan?

Politička analitičarka i naučnica iz Velike Britanije Marika Đolai (Djolai) rekla je za Radio Slobodna Evropa da ona smatra da je Berlinski proces uspešan iako „pojedine inicijative nisu u potpunosti sprovedene“.

„Mislim da je ipak sveukupno proces uspešan, pogotovo u smislu regionalne saradnje, u smislu zajedničkog regionalnog tržišta, u smislu ekonomskog povezivanja, slobode kretanja“, kazala je ona.

Đolai podseća da iako BiH jedina nije verifikovala sporazum o slobodi kretanja, ratifikovala je ostale sporazume, koji se tiču diploma i visokog obrazovanja.

„Ovaj jedan sporazum ima političku pozadinu, ali sa druge strane ne treba ga posmatrati isključivo izolovano u odnosu na sve ostalo što je učinjeno. Bitno je isto reći da je Berlinski proces postavljen kao neka alternativa održavanju tog regionalnog progresa, u momentu kada je priključivanje EU u potpunosti zamrznuto“, naglasila je ona.

Dodaje da je prednost ovog procesa što je doveo za sto predstavnike svih zemalja Zapadnog Balkana, Evropske unije, te Veliku Britaniju.

„Ne postoji nijedna druga inicijativa u regionu, ili za region, uključujući Otvoreni Balkan, koja je uspela da na taj način okupi sve predstavnike, od premijera do ministara spoljnih poslova, unutrašnjih poslova itd“, rekla je ona.

Takođe ističe da se radi o jedinoj inicijativi gde su se predstavnici zemalja složili da zastava Srbije bude istaknuta pored zastave Kosova, te da je u tom smislu, uspeo da izdigne Zapadni Balkan „iznad realnih problema koja postoji između zemalja u regionu“.

Krajem septembra, Manuel Saracin (Manuel Sarrazin), nemački političar i bivši izaslanik Bundestaga za Zapadni Balkan, rekao je za RSE da je „ideja Berlinskog procesa da zbližava region svih šest zemalja“.

„Uvek je bio naš pristup da pokušamo pronaći zajednički jezik, zajednički interes u regionalnoj saradnji. Za mene je uvek bilo jasno da i RS i ljudi, posebno oni koji žive u RS, imaju interes da svi delovi BiH, svi entiteti proaktivno ulažu svoj interes u ovaj proces“, kazao je on.

Rekao je i da se u okviru Berlinskog procesa oko nekih stvari možemo slagati, a oko nekih drugih možda i ne.

Takođe je istakao da je za celu BiH bolje kada zemlja učestvuje u ovakvim procesima i koristi sve mogućnosti za „maksimiziranje svog ekonomskog i političkog interesa u ovom formatu“.

Dosadašnji učinjeni koraci

U sklopu Berlinskog procesa potpisan je niz sporazuma i pokrenut niz inicijativa, koji se tiču regionalnog ekonomskog prostora, zajedničkog tržišta, rominga, mobilnosti, zelene agende.

U novembru 2022. na samitu procesa u Berlinu, lideri zemalja Zapadnog Balkana potpisali su nekoliko sporazuma koji se tiču priznavanja univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija, kao i pristupa visokom obrazovanju.

Tada je potpisan Sporazum o priznavanju visokoškolskih kvalifikacija na Zapadnom Balkanu, koji omogućava lakše priznavanje diploma, nastavak studija i pristup tržištu rada u zemljama regiona.

Potpisan je i Sporazum o priznavanju profesionalnih kvalifikacija doktora medicine, dentalne medicine i arhitekata, kao i Sporazum o priznavanju profesionalnih kvalifikacija medicinskih sestara, veterinara, farmaceuta i babica.

„Ovi sporazumi uspostavljaju jedinstvenu primenu pravila i stvaraju osnovu za mobilnost stručnjaka u celom regionu“, pojašnjavaju na sajtu Ministarstva civilnih poslova BiH.

Takođe je parafiran Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu, čime je omogućen pristup visokom obrazovanju u svakoj od zemalja potpisnica.

Ovi sporazumi su i zvanično stupili na snagu u BiH.