CIK odlučio: Predsednički izbori u Republici Srpskoj 23. novembra

Član CIK-a Željko Bakala rekao je, prenose Vijesti.ba, da podržava održavanje izbora i datum 23. novembar za datum izbora, ali da ne podržava da se u odluci navede da se raspisuju izbori za izbor predsednika RS iz reda srpskog naroda, te da je protiv fiksirane etničke odrednice.

No, drugi član Jovan Kalaba, prenosi Klix.ba, osvrnuo se na istu situaciju koju su imali kada je umro predsednik RS-a Milan Jelić, navodeći da su i tada raspisali izbore samo za kandidate iz reda srpskog naroda. Nakon toga su pojedini Hrvati i Bošnjaci podneli žalbe, navodeći da su diskriminisani, ali su sudovi te žalbe odbili zbog toga što potpredsednicima iz reda hrvatskog i bošnjačkog naroda nije ni istekao mandat.

Stoga, Kalaba veruje da bi i sada potencijalne žalbe bile odbijene na isti način, a da bi uvrštavanje Bošnjaka i Hrvata za potencijalne kandidate samo izazvalo konfuziju među biračima.

Član CIK-a Vlado Rogić saglasan je sa Kalabom, navodeći da bi uvrštavanje svih konstitutivnih naroda u izbore omogućilo Hrvatima i Bošnjacima duplu predizbornu kampanju, a da ne bi napravilo suštinsku razliku u rezultatima izbora.

Član CIK-a Ahmed Šantić je dodao kako već postoje izabrani hrvatski i bošnjački potpredsednici, te da bi uvrštavanje Hrvata i Bošnjaka kao kandidata teorijski moglo dovesti do situacije da i predsednik i potpredsednik budu iz istog konstitutivnog naroda, što je suprotno Ustavu.

Ćlanica CIK-a Vanja Prutina Bjelica je, obraćajući se na sednici, kratko pojasnila da je saglasna s kolegama koje smatraju da pravo na kandidaturu trebaju da imaju samo Srbi s obzirom na to da je samo Srbinu i oduzet mandat. Međutim, slaže se s Bakalarom da u ovakvoj situaciji kod izbora samo predsednika, a ne i potpredsednika, postoji pravna praznina. Pojasnila je da se kod pravnih praznina treba fokusirati na to šta je cilj, a to je popuniti upražnjeno mesto.

Predsednica CIK-a Irena Hadžiabdić se složilae s Bakalarom da bi omogućavanje kandidature samo Srbima ograničili pravo na slobodne izbore. Podsetila je da je bila članica CIK-a i u vreme pravnih dilema koje su imali kada je umro Milan Jelić, te da te dileme postoje i danas. Tada je smatrala da se kandidatura mora obezbediti svim nacionalnostima, te je istakla da ne može sada promeniti mišljenje, s obzirom na to da se ništa u zakonima nije promenilo od tada.

Na kraju su glasali za raspisivanje izbora prilikom čega je četvoro bilo za, dvoje protiv, a jedno nije bilo tu.

Zatim su usvojili Odluku o zaključivanju Centralnog biračkog spiska za izbor predsednika RS-a, kao i Uputstva o procedurama za provođenje prevremenih izbora.

Dakle, od danas teče rok od 90 dana za organizovanje prevremenih izbora u manjem bh. entitetu RS, nakon što je CIK BiH oduzela mandat osuđenom bivšem predsedniku entiteta Miloradu Dodiku nakon što ga je Sud BiH osudio na godinu dana zatvora (što je on isplatio) i šest godina zabrane bavljenja politikom zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita.

U zakonu jasno stoji da, ukoliko je nekom izabranom organu prestao mandat u skladu s ustavom i zakonom, Centralna izborna komisija BiH donosi odluku o raspisivanju prijevremenih izbora, kojom se utvrđuje tačan datum njihovog održavanja, piše Oslobođenje.

U međuvremenu, u Republici Srpskoj je odlučeno da se održi referendum krajem oktobra o odlukama Šmita, osuđujućoj presudi Suda BiH izrečenoj Dodiku, kao i odluci CIK-a da mu na osnovu te presude oduzme predsednički mandat.

Dodik je danas izjavio da predstojeći referendum u RS ne govori eksplicitno o nezavisnosti, ali će biti „ozbiljno zagrejavanje“.

„Republika Srpska će se pozicionirati u skladu sa našim pravom na samoopredeljenje“, rekao je Dodik u intervjuu za beogradsku Politiku, prenela je Radio-televizija RS (RTRS).