Većina Crnogoraca vidi Vučića kao destabilizujući faktor, više su okrenuti Rusiji nego Srbiji: Šta je još pokazalo najnovije istraživanje javnog mnjenja?

Pad podrške EU integracijama i porast zabrinutosti zbog smjera u kojem država ide upozoravaju da bez vidljivih reformi i dosledne vladavine prava evropska perspektiva gubi kredibilitet, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja CG Pulsa Centra za građansko obrazovanje (CGO) i Instituta DAMAR.

Iako relativna većina građana i smatra da se Crna Gora kreće u dobrom ili veoma dobrom pravcu (45 odsto), zabrinjava podatak da gotovo 40 odsto ispitanih ocenjuje da država ide u pogrešnom ili veoma pogrešnom smeru, dok je visok procenat onih koji ne mogu da se odrede (17 odsto).

Na pitanje kako ocenjujete situaciju u zemlji, da se dinamično razvija smatra šest odsto ispitanika. Polako ali sigurno – 21 odsto, situacija u zemlji je stabilna – 18 odsto, krizna situacija – 18 odsto, zemlja na ivici katastrofe – 10 odsto.

“Ipak, percepcija pravca Crne Gore je u decembru osjetno pozitivnija nego u martu. Zbirno, udio onih koji kažu da se Crna Gora kreće u dobrom pravcu – dakle “veoma dobrom” ili “dobrom” – raste sa 36 odsto u martu na 45 odsto u decembru. Istovremeno, udio onih koji smatraju da se zemlja kreće u pogrešnom pravcu pada sa 45 odsto na 38 odsto. Ovakvi nalazi ukazuju na duboku polarizaciju i izraženu nesigurnost u pogledu budućih društvenih i ekonomskih kretanja”, istakao je Vuk Čađenović, direktor Instituta Damar na predstavljanju rezultata istraživanja.

Na pitanje: U poslednja dva meseca koje je bilo vaše najčešće osećanje, njih 26 odsto je reklo zabrinutost, a bes šest odsto.

Da li su mesečni prihod domaćinstva dovoljni da pokrijete životne troškove za mesec dana? Njih 37 odsto je reklo DA, a 41 odsto NE.

„Ovi podaci potvrđuju da ekonomska nesigurnost postaje jedno od ključnih političkih i društvenih pitanja u Crnoj Gori“, ocenio je Čađenović.

Upitani kakav je standard u odnosu na prošlu godinu – 41 odsto je izjavilo da je sve isto, a 4,5 odsto da žive mnogo bolje.

Vlada Milojka Spajića dobila je ocenu 2,6 (zmeđu dovoljan 2 i dobar 3).

“Rad Vlade Milojka Spajića građani su ocijenili prosječnom ocjenom 2,58, a slično važi i za parlamentarnu opoziciju jer nijedna opoziciona partija ne prelazi prosječnu ocjenu, što dodatno govori o krizi političke ponude u cjelini”, kazao je Čađenović.

Kako ocenjujete ukidanje viza za turske državljanje nakon incidenta u naselju Zabjelo? Njih 28 odsto smatra da je odluka bila preuranjena, te da je trebalo sačekati više informacija, 24 odsto ispitanika smatra da je bila opravdana i u interesu bezbednosti, a 23 odsto da je odluka bila politički motivisana i ishitrena.

Podržavate li podizanje spomenika četniku Pavlu Đurišiću – 60 odsto ispitanika je odgovorilo NE, a 13 odsto DA.

„Većina građana i građanki Crne Gore (55,5 odsto) ima negativan ili pretežno negativan stav prema istorijskoj ulozi Pavla Đurišića, što je i indikator da revizionistički narativi, uprkos intenzivnim, agresivnih i organizovanim pokušajima njihove afirmacije, nijesu postali dominantni u javnom mnjenju“, kazala je Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO-a.

Ona je upozorila da oko 12 odsto ispitanih ima pozitivan stav, kao i da je visok procenat onih bez stava, “što ostavlja prostor za relativizaciju istorijskih činjenica i normalizaciju ideologija koje su u direktnoj suprotnosti sa antifašističkim temeljima savremene Crne Gore”.

„Gotovo 60 odsto ispitanih protivi se podizanju spomenika Pavlu Đurišiću, što znači da ovakve inicijative nemaju demokratski legitimitet u javnosti. Iako su pojedini akteri pokušavali Đurišića predstaviti kao heroja srpske nacionalne zajednice, ni unutar te zajednice ne postoji snažna podrška tome, a svakako je znatno manja od zbirnog biračkog tijela i najekstremnijih političkih opcija koje promovišu ovaj tip revizionizma“, navela je Uljarević.

Inače, institucije ni nakon više od četiri meseca nisu uklonile nezakonito podignuti spomenik koji je predmet krivičnog postupka. “To se dominantno vidi kao poraz bezbednosnog i pravosudnog sistema i osnažuje nepoverenje u sposobnost institucija da sprovode zakon dosljedno, naročito kada se ulazi u politički i ideološki osjetljivu zon. Podatak da trećina ispitanih nema stav jer to može biti opomena opasne normalizaciju institucionalne neefikasnosti”, poručeno je sa predstavljanje nalaza.

Ko je treba da bude glavni oslonac Crne Gore u spoljnoj politici? Da je to -EU smatra 45 odsto ispitanika, Srbija 10 odsto, Rusija 13 odsto, SAD osam odsto, Nemačka šest odsto, Kina pet odsto i Turska tri odsto.

Da li podržavate članstvo Crne Gore u EU? Njih 64 odsto podržava, dok 20 odsto ne podržava.

Evropska unija ostaje glavni percipirani spoljnopolitički oslonac Crne Gore, ali je u odnosu na prethodni talas, iz jula 2024. godine, zabeležen pad, kao i u oslanjanu na Srbiju, uz istovremeni rast oslanca na neke globalne aktere, poput Rusije, SAD, Kine, Nemačke…

„Imamo fragmentaciju spoljnopolitičkih orijentacija, koja potkopava evropski konsenzus i može slati konfuzne poruke našim partnerima u EU“, istakla je Uljarević.

Podrška članstvu u EU i dalje je većinska (64 odsto), ali je u kontinuiranom padu – za oko 13 odsto u odnosu na 2021. godinu, uz rekordnu petinu protivnika, kao i rast neopredeljenih, što predstavlja ozbiljan signal upozorenja.

Na pitanje kakav je vaš stav o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiču, njih 54 odsto smatra da je on veliki problem u Srbiji i u regionu, a posebno u Crnoj Gori, dok 15 odsto misli da je veliki državnik, a 30 odsto nema stav/ne zna.

„Većina građana (54 odsto) predsjednika Srbije Aleksandra Vučića vidi kao destabilizujući faktor za region i Crnu Goru, dok ga svega 15 odsto doživljava kao velikog državnika, što je manje od podrške onih partija koji otvoreno afirmišu njegovu politiku u Crnoj Gori. Visok procenat onih bez stava, naročito među građanima i građankama srpske nacionalnosti, ukazuje na ambivalentan i oprezan odnos prema ovom pitanju“, kazala je Uljarević.

Kako javnost u Crnoj Gori vidi Aleksandra Vučića?

U prevladavala negativan stav prema predsjedniku Srbije, Aleksandru Vučiću. Više od polovine građana i građanki (54,4%) smatra da je on destabilizujući faktor – i za region, a posebno za Crnu Goru. Samo 15,4% ga vidi… pic.twitter.com/DrRWJx5fx7

— CGO – CCE (@CGOCCE) December 24, 2025

Istraživanje je pokazalo da četvrtina ispitanika veruje da Specijalni državni tužilac (SDT) može pokretati postupke bez političkih ograničenja, dok većina smatra da se pravda sprovodi selektivno ili zavisi od političke moći. Samo 11 odsto ispitanih veruje da se zloupotrebe procesuiraju bez obzira na političku pripadnost, dok veliki broj građana ne može da proceni rad institucija u tom pogledu.

„Kada je riječ o medijskom objavljivanju privatnih komunikacija iz predmeta SDT-a bez elemenata krivičnog djela, stavovi su podijeljeni, ali prevladava kritički odnos. Veći broj građana to vidi kao narušavanje privatnosti i pravičnosti postupka (47 odsto), dok tek petina smatra da takva praksa doprinosi razumijevanju slučajeva. Skoro trećina ne može da se odredi. Ovo je pokazatelj zabrinutosti javnosti zbog medijalizacije pravde, a posljedično i moguće kompromitacije samih postupaka“, zaključila je Uljarević.