foto EPA/BORIS PEJOVIĆPolitički „ping-pong“ prebacivanja zakona između predsednika Crne Gore Jakova Milatovića i crnogorske Skupštine dodatno usporava evropski put zemlje, koja i bez toga počinje da pokazuje znake zastoja u ispunjavanju obaveza u ključnim oblastima za evropske integracije.
Naime, predsednik Crne Gore Jakov Milatović je 3. februara vratio Skupštini paket zakona na ponovno razmatranje. Obrazložio je ovu odluku time da želi da poslanici zaista pročitaju zakone, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Evropske reforme ne znače puko dizanje ruku u Skupštini, ni usvajanje zakona bez rasprave i diskusije“, naveo je crnogorski predsednik na društvenim mrežama.
Reč je o paketu od 25 zakona koji su već dobili zeleno svetlo Evropske komisije, a koji su neophodni kako bi Crna Gora mogla da nastavi zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima.
Dva dana kasnije, predsednik države je promenio stav i proglasio zakone važećim. Kazao je da njihovo vraćanje poslanicima, uz očekivanje da ih pročitaju i ozbiljno razmotre, prema njegovoj proceni, ne bi imalo nikakvog efekta.
Ovaj paket zakona, u političkom žargonu nazvan „plavi zakoni“, već je imao zeleno svetlo Brisela.
Evropska komisija je potvrdila da je primila k znanju odluku predsednika Crne Gore da ih potvrdi.
„Potvrđujemo našu kontinuiranu podršku ambicioznom cilju Crne Gore da zatvori sva preostala pregovaračka poglavlja do kraja godine, pod uslovom da su u potpunosti ispunjeni svi potrebni kriterijumi i uslovi“, izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier).
Međutim, poslednji potez je samo izneo na površinu problem da Crna Gora, koja sada ulazi u završnicu pristupnih pregovora, počinje da pokazuje znakove zatezanja procesa.
Ambicija ne samo Crne Gore već i evropskih institucija jeste da zemlja zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja tekuće godine. Time bi se, teoretski, omogućila primena državnog slogana „28 do 28“, što znači da bi Crna Gora mogla postati 28. članica Evropske unije do kraja 2028. godine, uz dovoljno vremena za ratifikaciju Sporazuma o pristupanju koji se potpisuje nakon što se pregovori o članstvu proglase završenim.
Ratifikacija mora da prođe kroz sve postojeće države članice EU, njih 27, kao i kroz državu koja pristupa, u ovom slučaju Crnu Goru. To je proces koji obično traje između jedne i tri godine.
Međutim, Crna Gora, koja se smatra liderom u pristupnom procesu, počinje da razvlači dinamiku.
Prema evropskim zvaničnicima, imenovanje ključnih funkcija, poput sudija Ustavnog suda kao i članova sudskog i tužilačkog saveta, već predstavlja ozbiljan problem za pregovore o članstvu.
Da je predsednik Milatović zadržao „plave“ zakone, to bi, kako navode izvori Radija Slobodna Evropa, ugrozilo predstojeće međuvladine konferencije planirane za mart i april, na kojima bi mogla biti zatvorena pojedina pregovaračka poglavlja.
To potvrđuje i Mersije.
„Stalna kašnjenja u ključnim procesima, kao što su usvajanje zakona i imenovanje upražnjenih pozicija, ako ostanu nerešena, mogla bi predstavljati značajnu prepreku ostvarenju ambicije Crne Gore da zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja godine“, navodi on.
Evropski poslanik Tomislav Sokol, član delegacije za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Crne Gore, upozorio je da usporavanje dinamike usvajanja zakona potrebnih za zatvaranje poglavlja „može imati dugoročne posledice za evropski put države“.
„Prozor EU neće biti zauvek otvoren, a zna se ko ga želi zatvoriti, zbog čega je važno ne propuštati trenutak koji se retko ponavlja“, naglasio je Sokol.
Crna Gora je u januaru privremeno zatvorila poglavlje 32 i trenutno ima 13 zatvorenih poglavlja od ukupno 33 u pristupnim pregovorima za članstvo u EU.
Očekuje se da će tokom prve polovine godine EU odobriti formiranje radnih grupa koje će raditi na nacrtu Sporazuma o članstvu.
Tekst tog sporazuma definiše uslove članstva, prelazne aranžmane, zaštitne mere, budžetski doprinos, broj poslanika u Evropskom parlamentu, glasove u Savetu EU i komesara iz Crne Gore.
Prema pregovaračkim principima koje je usvojila Konferencija o pristupanju, sporazumi postignuti tokom pregovora po pojedinim poglavljima, čak i delimični, ne mogu se smatrati konačnim dok se ne postigne sveobuhvatan sporazum o svim poglavljima.
Crna Gora treba da zatvori još 23 pregovaračka poglavlja, a za svako zatvaranje neophodna je saglasnost svih država članica EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
