Dok zakon čeka, broj žrtava femicida u BiH raste

Aldina Jahić imala je samo 32 godine – i kofer pun planova za budućnost.

Ubio ju je bivši partner Anis Kalajdžić, čovek protiv koga je već postojala optužnica zbog pretnji drugoj devojci. Sistem je znao ko je on, a samim tim i koliki je rizik predstavljao.

Ipak, nije sprečeno da se Mostar 16. novembra pretvori u još jedno mesto femicida.

Aldina je sada deo crne statistike u Bosni i Hercegovini, gde svake godine u proseku bude ubijeno oko 11 žena, najčešće od partnera ili drugih muških članova porodice.

Analitičari za Radio Slobodna Evropa upozoravaju da većina žrtava nikada ne prijavi nasilje – zbog straha, srama, nepoverenja u institucije i društva koje i dalje uporno traži krivicu u žrtvi, a ne u počinitelju.

Amelina borba

„Nasilnik prvo ruši samopouzdanje, izoluje žrtvu od porodice i prijatelja, a zatim preuzima kontrolu nad njenim životom“, kaže za RSE Amela Bećirspahić iz Bihaća.

Već dve godine prolazi kroz proces razvoda, nakon što je smogla snage da prijavi supruga za dugogodišnje nasilje.

Njena priča otkriva koliko strah, nepoverenje u institucije i dugotrajne procedure ostavljaju žrtve prepuštene same sebi. Ističe da slična iskustva dele i druge žene, kojima danas pokušava da pomogne savetom i podrškom.

Kaže da se u slučajevima porodičnog nasilja često ponavlja isti obrazac ponašanja.

„Prvo vas ubijaju u pojam. Govore da vas niko ne voli, da ste sami. Onda vas odvajaju od prijatelja i porodice, ograničavaju kretanje i komunikaciju. Kada ostanete izolovani, postajete potpuno podložni manipulaciji. Pretvara vas bukvalno u životinju pred klanje sa kojom može da radi šta hoće“, objašnjava ona.

Za RSE navodi da joj je trebalo mnogo vremena da prevaziđe strah i donese odluku da prijavi nasilje i ode od supruga. Presudnu podršku dobila je od oca, koji ju je ohrabrio da napravi prvi korak.

Nakon prijave suočila se sa sporim i neefikasnim institucionalnim odgovorom. Iako je, kako kaže, dobila dokumente da je starateljka detetu, tvrdi da joj je dete nezakonito i na silu oduzeto i da je trenutno kod bivšeg supruga. Zbog toga je sedmicama protestovala na trgu u Bihaću.

„Kako sistem reaguje, pokazuje koliko traje taj proces razvoda. Policija i centri za socijalni rad nisu reagovali na vreme. Sve se svodi na to da žrtva mora sama dokazivati da nije luda, da je ugrožena“, istakla je.

Njena borba, kaže, nije završila prijavom nasilja.

„Komšije su sve videle, ali su ćutale. Institucije su nas vraćale nasilniku. Tek kada sam uz pomoć aktivistkinja i medija izašla u javnost, stvari su se pomerile“, istakla je ona.

Amela opisuje i trenutke kada je strah bio najveći.

„Kad nasilnik shvati da gubi kontrolu, postaje još opasniji. U tim trenucima ne smete ga izazivati, ne smete mu se suprotstaviti, ne smete ga gledati u oči. To su prva tri pravila ako želite da preživite“, poručila je.

Međutim, Amela zaključuje da je institucijama potrebna pomoć društva kako bi što pre uspostavile kontrolu nad postupcima koji ne smeju da prelaze u zločin.

Neira Raković, koja godinama radi sa žrtvama porodičnog nasilja, upozorava da je uprkos postojećim zakonima najveći problem u BiH i dalje — društvo koje toleriše nasilje.

„Ljudi okreću glavu, misle da je to privatna stvar. U Aldininom slučaju, ona je bežala kroz grad, ušla u kafić, sakrila se u WC. Niko nije pomogao. To je poraz društva“, kaže ona.

Dodaje da problem nije samo u nedostatku zakona, nego i u njihovoj primeni.

U Federaciji BiH, gde se nalazi i Mostar, femicid je tek nedavno zakonski definisan kao posebno teško krivično delo, a u martu su stupile na snagu i izmene Zakona o zaštiti od nasilja u porodici.

Ipak, zakon i dalje „stoji na papiru“ jer se čeka usvajanje ključnih podzakonskih akata koji kasne mesecima.

Ta dokumenta su presudna – njima se tačno propisuje kako institucije postupaju nakon prijave nasilja, kako se procenjuje rizik, te koje se konkretne mere izriču radi kontrole nasilnika i zaštite žrtve.

Iz entitetske vlade, međutim, nisu odgovorili na upit RSE o tome koliko akata još nije usvojeno i zbog čega se sa tim kasni.

Zakoni na papiru, život u senci straha

Alma Kratina, zastupnica u Parlamentu FBiH, za RSE ističe da su donošenjem novog Zakona o zaštiti od nasilja u porodici i izmenama Krivičnog zakona institucije ispunile ono što se od njih očekivalo.

Međutim, naglašava da zakon neće zaživeti bez podzakonskih akata koji kasne mesecima.

„U ovom slučaju radi se o 11 akata, a Vlada kasni“, kaže ona.

Prema njenim rečima, podzakonski akti je trebalo da budu doneseni krajem septembra, ali većina još nije usvojena.

Upravo oni propisuju konkretne mehanizme podrške žrtvama i načine provođenja zakona na terenu, pa njihovo izostajanje direktno usporava primenu novih mera zaštite.

Kratina upozorava i na problem nedovoljne edukacije u pravosuđu, podsećajući da sudovi i dalje često izriču uslovne kazne u slučajevima porodičnog nasilja.

„Nova krivična dela, poput femicida, uhođenja i psihičkog nasilja, zahtevaju posebnu praksu i obuku“, rekla je Kratina.

Neira Raković iz Udruženja „Glas žene“ iz Bihaća potvrđuje da su doneseni pravilnik o proceni rizika i pravilnik o provođenju zaštitnih mera.

„To znači da policija može da izrekne hitnu meru udaljenja nasilnika iz stana odmah na licu mesta“, objašnjava ona. Dodaje da „centri za socijalni rad ne postupaju u skladu sa zakonom, ne vrše procenu rizika, te sve prebacuju na policiju“.

Raković upozorava i na nedostatke planiranih tehničkih rešenja, poput uvođenja nanogice koja bi trebaloda  kontroliše nasilnika.

„Nanogice su predviđene, ali istovremeno žrtva nema uređaj da alarmira policiju kada se nasilnik približi. Dok ona pozove telefonom policiju, može već biti kasno. To je rupa u sistemu koja može koštati života“, navela je.

Statistika koja opominje

U BiH je samo tokom prethodne dve godine ubijeno više od 35 žena.

Zlatan Hrničić iz Gender centra Vlade FBiH ističe da iza gotovo svakog od tih ubistava stoji ranije prijavljeno ili prepoznato nasilje.

„Problem je što se mere ne izriču dosledno. A samo deset odsto žena prijavi nasilje. Zašto? Nasilje u porodici je specifično. Žrtva i počinilac dele život, decu, prostor. Postoji nada da će se stvari promeniti, strah od osude, ekonomska zavisnost. I društvo koje još uvek traži krivicu u žrtvi“, kaže Hrnić.

Stručnjaci u Federaciji BiH pozivaju na što hitniju implementaciju podzakonskih akata koji regulišu zaštitu žena od nasilja.

U Republici Srpskoj, s druge strane, preporučuju uvođenje femicida u zakonodavstvo kako bi ovakvi zločini bili prepoznati i posebno kažnjavani.

Ističe se i potreba za uspostavljanjem jedinstvene baze podataka o nasilju nad ženama na nivou cele BiH, kako bi se dobila jasna slika o obimu problema i omogućilo efikasnije delovanje institucija.

Pored toga, naglašava se važnost obavezne edukacije policije i tužilaštava za postupanje u slučajevima rodno zasnovanog nasilja, kao i jačanje mreže sigurnih kuća i dostupnosti psihološke podrške žrtvama.

Anis Kalajdžić prepoznat kao nasilnik i pre ubistva Aldine Jahić

Tužilaštvo Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK) zatražilo je pritvor od Kantonalnog suda u Mostaru za Anisa Kalajdžića, zbog sumnje da je počinio krivično delo „Teško ubistvo ženske osobe“ počinjeno nelegalno nabavljenim oružjem.

U Tužilaštvu iznose detalje da je 16. novembra uveče Kalajdžić dočekao Aldinu Jahić koja je krenula na fitnes, prišao joj je i više puta udario u predelu glave i grudnog koša dok je ona pokušavala da se odbrani.

U jednom trenutku izvadio je pištolj, zbog čega je Aldina u panici potrčala prema obližnjem hotelu „T ..“, tražeći pomoć od prolaznika i govoreći da zovu policiju jer je muškarac prati i preti joj oružjem.

„Nakon toga ušla je u restoran „B..“ i mobilnim telefonom pozvala policiju. Dok je pokušavala ponovo da potraži pomoć u toaletu restorana, osumnjičeni ju je pronašao i pucao joj u glavu, nanevši smrtonosne povrede od kojih je preminula na licu mesta“, saopšteno je iz Tužilaštva.

Kalajdžić je 17. novembra predat Tužilaštvu HNK, koje je protiv njega podnelo izveštaj zbog ubistva iz vatrenog oružja i neovlašćenog posedovanja oružja.

Načelnik Sektora kriminalističke policije MUP-a HNK Mirza Rožajac pojasnio je da je Kalajdžić početkom ove godine već bio prijavljen zbog pretnji drugoj ženskoj osobi.

Protiv njega je tada podignuta optužnica, a ročište pred Opštinskim sudom u Mostaru bilo je zakazano u narednom periodu. Ovaj raniji incident dodatno pokazuje obrazac nasilničkog ponašanja Kalajdžića prema ženama.

Prema navodima Tužilaštva, ubistvu Aldine Jahić prethodile su pretnje njenog bivšeg dečka Kalajdžića.