„Veliki uspeh Crne Gore na putu ka EU, Srbiji cilj da zaustavi taj proces“: O zatvaranju još pet poglavlja zvanične Podgorice u pregovorima sa Unijom

Optimizma, kažu, ne fali, jer se vidi kraj složenog procesa pregovora, a plan je decembar 2026. Ipak,  narednih 6-12 meseci će, ukazuju, biti kritično za Crnu Goru u kontekstu EU integracija.

Crna Gora danas ima ogromnu naklonost i podršku Brisela, koji je pravi motor ovog procesa, više nego što je realna politička volja i kapaciteti vlasti u Podgorici, a naročito heterogene parlamentarne većine.

Dodatno, otežavajući faktor jesu spoljni uticaji, posebno oni koji su štetni i koji dolaze iz Srbije i imaju svoje pione u vlasti u Crnoj Gori, i sada već otvoreno sabotiraju put Crne Gore ka članstvu, napominju naši sagovornici.

Crna Gora je izložena direktnom velikosrpskom uticaju što je vidljivo maltene svaki dan. Stoga je za očekivati da se u narednoj godini pokrenu mehanizmi destabilizacije kroz, recimo, otvaranje identitetskih tema, neustavni pokušaj izmene Ustava Crne Gore – što bi moglo da dovede do usporenja procesa evointegracija.

Crna Gora je, podsetimo, juče zatvorila pet poglavlja: poglavlje 3 – Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga, 4 – Sloboda kretanja kapitala, 6 – Privredno pravo, 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj i 13 – Ribarstvo.

„Ovih pet poglavlja zajedno jasno pokazuju obrazac: Crna Gora pristupanje ne doživljava kao formalnu obavezu niti kao puku deklaraciju, već kao jedinstvenu životnu priliku za istinsku integraciju kroz dubinske promene“, kazao je Milojko Spajić, premijer Crne Gore.

On je podsetio kako je ovaj korak Crne Gore izuzetno važan i da se „u istoriji proširenja desio svega nekoliko puta“, pa se na taj način „prekida dugi period zastoja koji traje još od Međuvladine konferencije sa Hrvatskom 2009. godine“.

Kako je istakao, Crna Gora u 2026. ulazi sa „mnogo energije i snage da do kraja godine zatvori sva poglavlja“.

Otvarajući jučerašnje obraćanje nakon Međuvladine konferencije, danska ministarka evropskih poslova Mari Bjere je, u ime predsedavajuće EU, istakla da je to „veliki korak napred Crne Gore i Unije“.

„Prepoznajemo političku predanost i napredak Crne Gore“, naglasila je Bjer, koja je ujedno zahvalila i svim članicama EU na podršci u ovom procesu.

Komesarka EU za proširenje Marta Kos ocenila je da je ovo znak velikog napretka Crne Gore, te da Crna Gora „nikada nije bila bliža EU“.

Ipak, ukazala je kako ima još mnogo posla, posebno kada je reč o jačanju vladavine prava.

Đurović: Optimizma ne fali, narednih 6-12 meseci kritično za Crnu Goru

Gordana Đurović, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Podgorici nekadašnja potpredsednica za evropske integracije u Vladi Crne Gore u izjavi iz Brisela za Danas ocenjuje da status od 12 zatvorenih poglavlja čini Crnu Goru zaista predvodnikom u dugom procesu integracije regiona u EU. Vidi se, kaže, kraj složenog procesa pregovora, a plan je decembar 2026.

„Najavljena je i radna grupa za pisanje Nacrta ugovora o pristupanju, tako da optimizma ne fali. U ovom geopolitičkom kontekstu politike proširenja, to je još uvijek ostvarljiv cilj“, ukazuje Đurović.

Proevropski naklonjeni optimisti bi rekli, dodaje ona, da će čaša uskoro biti puna.

„Oni koji se okreću prema drugim zemljama koje zaostaju na putu članstva, više nego što misle o brzo pristupanju svoje sopstvene zemlje, kritični su i rado bi zatvorili slavinu koja puni času, barem dok komšije ne pristignu“, naglašava naša sagovornica.

To je Crna Gora danas, konstatuje bivša crnogorska ministarka podvlačeći da će „narednih 6-12 mjeseci biti kritično za Crnu Goru u kontekstu EU integracija“.

„Nadam se da je ‘većinska’ Crna Gora ipak proevropska, te da će, podržana snažnom građanskom podrškom kroz ankete – ipak pobjediti. Svaku sreću svim našim susjedima na putu na Uniji!“, zaključuje Đurović.

Kalezić: Srbiji strateški cilj da zaustavi integrativni proces

Danilo Kalezić, crnogorski politički analitičar, ocenjuje za Danas da sve što se dešavalo u vikendu za nama pokazuje jedan „neprevaziđen optimizam koji nije viđen od kad postoji politika proširenja da se jednoj zemlji na taj način omogućava da se po ubrzanoj proceduri završi pregovore“.

To je ipak podsticaj i snažan impuls, dodaje, i kada bi crnogorska vlada bila istinski proevropska ona bi ovo iskoristila da istinski emancipuje i demokratizuje Crnu Goru.

„Nažalost, crnogorska vlada je u raskoraku između onoga što nominalno zagovara i onoga ušta istinski ideološki vjeruje, to su te koordinate u kojima se ona kreće. Vidimo da postoje i postoje evidentno druge rezerve koje će možda biti teže da se prevaziđu od pojedinih zemalja članica EU i ostaje nam da pratimo taj proces“, ukazuje on.

Sagovornik Danasa posebno izdvaja da je „Srbiji strateški cilj“ da zaustavi integrativni proces, te dodaje da će ona to uraditi po svaku cenu.

„Zbog toga u narednoj godini možemo racionalno očekivati jednu vrstu destabilizacije odnosno da se pokrenu mehanizmi destabilizacije kroz otvaranje identitetskih tema, kroz neustavni pokušaj izmjene Ustava i tako dalje, što može da dovede do usporenja toga procesa“, navodi Kalezić.

Zbog toga, kaže, treba govoriti o suštini ne o formi.

„A suština je da je Crna Gora izložena hibridnom odnosno više ne hibridnom nego direktnom velikosrpskom uticaju i da se protiv Crne Gore vodi hibridni rat jer to možemo da vidimo maltene svaki dan“, zaključuje Kalezić.

Mirković: Ovo nije samo važno za Crnu Goru, nego za čitav region

Nikola Mirković, saradnik na programim pri Centru za građansko obrazovanje iz Podgorice, smatra da svako zatvaranje pregovaračkog poglavlja predstavlja ozbiljan uspeh i snažan podsticaj za dinamiziranje daljeg procesa pregovora.

„Crna Gora je imala dug period praznog hoda, tako da je zatvaranje devet poglavlja za godinu dana velika stvar. Nakon perioda stagnacije, pa čak i nazadovanja u procesu evropskih integracija, koji je kulminirao početkom 2023. godine kada su pregovori gotovo bili blokirani, došlo je do značajnog preokreta, primarno zbog promjene klime u samoj EU“, navodi Mirković.

Zatvaranje poglavlja dalo je novi zamah, ističe on, i „oživjelo proces pristupanja Evropskoj uniji i ovo nije samo važno za Crnu Goru, nego za čitav region“.

Crna Gora danas ima ogromnu naklonost i podršku Brisela, koji je pravi motor ovog procesa, više nego što je, kaže Mirković, realna politička volja i kapaciteti vlasti u Podgorici, a naročito heterogene parlamentarne većine.

„U prilog tome govore i brojne nezavršene obaveze u zemlji, počev od imenovanja sudija Ustavnog suda, do onih nerealizovanih reformskih aktivnosti iz Reformske agende. To je pokazatelj da su parlamentarnoj većini unutrašnje razmjerice, političke trgovine i uticaj važniji od obaveza koje proističu iz procesa pregovora“, ističe Danasov sagovornik.

Dodatno, dodaje on, otežavajući faktor jesu spoljni uticaji, posebno oni koji su štetni i koji dolaze iz Srbije i imaju svoje pione u vlasti u Crnoj Gori, i sada već otvoreno sabotiraju put Crne Gore ka članstvu.

„Koliko se to više i ne krije, najbolje su pokazale nedavne izjave predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, koji bi želio ‘odložiti’ crnogorsko učlanjenje, ali i veoma pogrdno govori o državi Crnoj Gori u tom procesu u svakoj prilici koju ima“, ukazuje naš sagovornik.

Što se tiče pet poglavlja koja su zatvorena na jučerašnjoj međuvladinoj konferenciji, Mirković kaže da se to naročito doživelo kao uspeh i „zbog neizvjesnosti broja poglavlja koji će biti zatvoren u posljednjim danima, a uzrokovanim francuskim kolebanjem“.

Osim ohrabrenja, dodaje, to treba biti i opomena da „ukoliko uopšte želimo učiniti mogućim da se preostali broj poglavlja zatvori u rekordnom roku do kraja 2026. godine beskompromisno se mora raditi ispunjavanju svih obaveza“.

„To traži disciplinu Vlade i parlamentarne većine, inkluzivnost, rješavanje ključnih pitanja i mjerljive rezultate u vladavini prava, bez unutrašnjih blokada, trgovina i improvizacija“, zaključuje Mirković, i dodaje  da je „podrška Brisela velika, ali ne može trajno nadomjestiti nedostatak domaće političke volje“.