„Istraga zakasnila“: Decenije uništavanja fabrike baruta i eksploziva Vitezit u BiH

Udaljena nekoliko kilometara od Viteza, fabrika raketnog baruta i eksploziva zapošljavala je nekada hiljade ljudi, a danas je u fokusu policijskih i tužilačkih istraga.

Tri godine nakon što je poslata u stečaj 2019. njen deo prodat je zagrebačkoj kompaniji u vlasništvu sina hrvatskog trgovca oružjem Zvonka Zubaka.

Stečaj i prodaju obeležile su brojne žalbe i krivične prijave poverilaca, a sve je rezultiralo istragom u okviru koje su uhapšene četiri osobe, osumnjičene za nezakonitosti tokom prodaje i preuzimanja imovine.

Dva dana nakon što je policija pretresla prostorije fabrike i privela osumnjičene, stanovnici Viteza o svemu nerado govore, ali za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da je istraga došla prekasno.

Vitežanin Sead, koji je celi radni vek proveo u Vitezitu, kaže da je većina fabričkih pogona opljačkana još u godinama nakon ratnih devedesetih.

„Trebalo je davno da hapse. Odmah posle rata jer tada je krenulo rasparčavanje Vitezita. Najveću odgovornost snosi vlast koja godinama nije ništa činila“, kaže Vitežanin koji je penziju zaradio u „Vitezitu“.

Od rada u fabrici osnovanoj pre 70 godina, živele su brojne porodice iz Viteza i okolnih mesta.

Pre ratnih 90-ih imala je više od 3.000 radnika, a njeni pogoni su i u ratu ostali, uglavnom, neoštećeni.

Pod nerasvetljenim okolnostima „Vitezit“ je krajem 2009. i početkom 2010. ostao bez vrednih postrojenja iz vojnog pogona.

Istrage o njihovom nestanku, kao i navode da su prebačeni u Srbiju, a deo potom u Iran, završile su bez rezultata.

„Za vreme rata ostalo je u njoj dosta mašina, ali je onda rasparčano. Najveću odgovornost snosi vlast jer je bilo sve naštimano i dogovoreno. Rasparčajte vi tamo, pustite nas ovamo. Nikad se to neće do kraja rasvetleti jer politika to ne dopušta“, kaže Sead.

Rat, pljačka, stečaj i prodaja

Tokom rata, Vitez je bio poprište žestokih oružanih sukoba između Hrvatskog veća odbrane (HVO) i Armije BiH.

Gradić smešten u Lašvanskoj dolini, sa oko 7.200 predratnih stanovnika, u ratu je bio podeljen na bošnjački i hrvatski deo.

U posleratnom periodu, fabrikom su upravljali kadrovi Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH, uz podršku Stranke demokratske akcije (SDA), a u njenom krugu osnovano je 12 firmi „kćerki“.

Za oko pet i po miliona evra, pogon za proizvodnju nitroglicerina i plastičnog eksploziva, kao najperspektivniji dio „Vitezita“, prodat je krajem 2022. zagrebačkoj kompaniji „WDG promet“.

Ona je u vlasništvu Matiasa Zubaka, koji se spominje u aferi sa neisporučenim ukrajinskim naoružanjem zbog čega je u toj zemlji uvršten na listu traženih osoba.

Zubak je, nakon kupovine Vitezita, u Vitezu osnovao istoimenu firmu „WDG d.o.o.“, ali mu vlasništvo do danas nije uknjižio, jer je utvrđeno da mu je prodana državna imovina koja je pod zabranom raspolaganja.

Novac od prodaje „Vitezita“ ostao je zamrznut na bankovnom računu, ali je, uprkos zakonskoj zabrani, WDG u leto prošle godine ušao u posed Vitezita.

Nakon hapšenja, oglasili su se iz zagrebačke kompanije „WDG Promet“ ističući da su se tokom dugog postupka ponašali odgovorno i da su preuzeli „zaštitarsku službu kako bi sprečili devastaciju imovine“.

Dok radnici godinama iščekuju kraj stečaja, a industrijski pogoni propadaju, „vlast se ponaša kao da je tuđa, a ne državna“, naveli su, između ostalog, u saopštenju.

Vlada Federacije BiH se kao većinski vlasnik „Vitezita“ godinama nije javno oglašavala o problemima u toj kompaniji.

Iz Ministarstva energetike, rudarstva i industrije Federacije BiH su nekoliko dana pre policijske akcije naveli za RSE da su zatražili hitno postupanje nadležnih organa, zbog „nezakonitog uporavljanja imovinom“.

Radnička potraživanja

U protekle dve decenije broj radnika „Vitezita“ je smanjivan. Nedugo nakon pokretanja stečaja, proizvodnja je postepeno ugašena i većina radnika je ostala bez posla.

Vlatka Mlakić je radila u fabrici 30 godina, a u avgustu prošle godine je dobila otkaz. Ona za RSE kaže da se radnicima do danas duguje oko 15 miliona maraka za neisiplaćene plate i doprinose.

„Propadanje ‘Vitezita’ počelo je 1996, ali premalo se vodilo računa. Znači vlasnik je bila Vlada Federacije BiH i svi imamo osećaj da je to sve prepušteno i da se godinama radilo na ivici zakona. Vlasnik je o svemu premalo vodio računa i evo do čega je došlo“, kaže ona za RSE.

Kako kaže, radnici su se nadali da će prodaja, nakon stečaja, doneti pokretanje investicije i pokretanje proizvodnje.

„Verovali smo i mislili da će se rešiti problem, međutim, kako je tekao proces pokazalo se da nije to to“, kaže ona.

Zagrebački kupac „Vitezita“ u ranijim medijskim istupima najavljivao je milionske investicije i pokretanje proizvodnje u toj tvornici.

Prema Zakonu o stranim ulaganjima BiH, za to mora imati dozvolu Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, kao i saglasnost Vlade Federacije BiH.

Iz resornog Ministarstva Federacije BiH potvrdili su za RSE da ta firma nema dozvolu za proizvodnju i remont naoružanja u BiH.

„Pojeo vuk magarca“

Godinama pre stečaja i prodaje fabrike radnici „Vitezita“ su nekoliko puta izlazili na ulice, te pešačili i do zgrade Vlade FBiH u Sarajevo, tražeći isplatu zaostalih plata i povezivanje staža.

Njih dvadesetak predvodi bivši radnik Safet Sivro, koji za RSE kaže da im do danas nije uvezan staž za odlazak u penziju i da je za to potrebno ukupno oko 300.000 maraka.

On za propast „Vitezita“ odgovornima smatra bivše menadžmente fabrike, kao i Vladu Federacije BiH koja o njoj nije vodila računa.

„Krivi su svi direktori, a najviše Vlada Federacije BiH, jer nikad nije ni pokušala da dobije informaciju gde su  potrošeni milioni koje je dala za ‘Vitezit’. Nije bila zainteresovana, oni su to podelili na deo pod kontrolom Bošnjaka i na ono što pripada Hrvatima“, kazao je.

Sivro ističe da je o višegodišnjem rasparčavanju pogona „Vitezita“ davao i izjavu istražiteljima Državne agencije za istrage i zaštutu BiH, ali da ne očekuje nikakve rezultate.

„Pozivali su me, ali kad god sam dao izjavu ništa – pojeo vuk magarca. Tu treba da se uključi neki nezavisni sudija i istražitelji i ja sam spreman odmah da im otkrijem ko je prodao tu firmu“, kaže Sivro.

Meštani koji su pod uslovom anonimnosti pristali da razgovaraju za RSE kažu da je istraga o prodaji Zubakovoj kompaniji tek „vrh ledenog brega“.

„Vlada se sad setila da ima ‘Vitezit’, a godinama je ignorisana pljačka. Setili se kad je sve završeno i kad nema šta da se ukrade. Samo što beton nisu odneli, a gde su pogoni koji su koštale milione. Od ‘Vitezita’ je ostala samo pustara i skladišta u koja niko ne sme da uđe jer ako otvoriš vrata i nešto može roknuti. Sad im je problem ovaj kupac, nakon što je dao pare“, kaže jedan od meštana.

Na pitanje zašto meštani nerado govore o „Vitezitu“, jedan od njih, čiji identitet je poznat redakciji RSE, kaže da „niko iz straha da se ne zamere političkim strankama neće da javno kaže istinu“.

„Ako nešto kažeš protiv, nećeš dobiti ništa, dete ti neće dobiti posao“, ističe on.

Fabrika raketnog baruta i eksploziva u Vitezu otvorena je 1950. godine. Nakon rata, u njenom krugu osnovano je 12 firmi „kćerki“ koje su kupovale delove „Vitezita“.

Deo imovine dobilo je nekoliko godina pre otvaranja stečaja i stotinjak radnika koji su menadžment kompanije tužili zbog neisplaćenih plata i doprinosa.

Umesto novca u izvršnom postupku dobili su zemljište, potom su ga dalje preporodavali lokalnim poduzetnicima iz Viteza koji su ogradili parcele, a na jednoj od njih je danas farma krava.

Stečaj koji je usledio bio je pod lupom Ureda za reviziju institucija Federacije BiH, koji je „Vitezitu“ dao negativno mišljenje 2020. godine.