Iza zidova rusko-srpskog hrama u Banjaluci: Gde završavaju budžetski milioni?

Nije poznata konačna cena ni rok završetka projekta kojeg su entitetske vlasti promovisale kao „istorijski za rusko‑srpske odnose“.

Na upit Radija Slobodna Evropa o ukupnom iznosu sredstava koje je Vlada RS uložila u projekat, odgovor nije stigao.

Prema podacima objavljenim na sajtu Vlade, u prve dve godine radova izdvojeno je oko dva miliona evra. Tokom 2024. odobreno je dodatnih pet miliona, a poslednjom odlukom iz februara ove godine još 2,5 miliona.

Time se ukupan iznos javnih sredstava približava sumi od deset miliona evra.

Najnovije izdvajanje novca za nastavak radova se dešava u godini kada se taj bosanskohercegovački entitet planira zadužiti za gotovo milijardu evra kako bi isplatio ranije dugove i zaostala socijalna davanja.

Ne postoje ni podaci o tome koliko je u gradnju uložila Srpska pravoslavna crkva ili privatni donatori.

Eparhija banjalučka nema javno dostupnu adresu elektronske pošte, a na telefonske brojeve niko nije odgovarao.

O eventualnom finansijskom učešću je bez odgovora i Ambasada Ruske Federacije u BiH.

Na području Banjaluke nalazi se oko 40 pravoslavnih verskih objekata.

Šta se zna o projektu?

Nosilac radova je Eparhija banjalučka, uz finansijsku podršku Vlade Republike Srpske.

Gradnja hrama počela je 2018. godine. Projektovan je kao replika manastira Čudov iz moskovskog Kremlja, koji je srušen nakon Oktobarske revolucije.

Tokom predstavljanja projekta najavljeno je da će hram biti posvećen ruskoj carskoj porodici Romanov i caru Nikolaju II, kao simbol zahvalnosti Rusiji za podršku srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata.

Objekat se gradi prema projektu Moskovskog arhitektonskog instituta, a izvode ga ruski i domaći majstori.

Vlasti su ga od početka opisivale kao „istorijski projekat rusko‑srpskih odnosa“. Početkom 2019. hram je uvršten među budžetske prioritete, a tada je najavljen rok od 18 meseci za završetak radova.

Rok je od tada pomjeran dva puta – uoči izbora 2022. i 2024. godine.

Hram i prateći kulturni centar grade se u širem centru Banjaluke, nedaleko od zgrade Vlade RS, na površini od oko 6.500 kvadratnih metara. U kulturnom centru planirano je izučavanje ruskog jezika i organizovanje programa vezanih za rusku kulturu.

Projekat su, uz Eparhiju banjalučku, inicirali i predstavnici humanitarne organizacije „Imperatorsko pravoslavno‑palestinsko društvo“, na čijem čelu se nalazi Sergej Stepašin, bivši premijer Rusije i nekadašnji šef Federalne službe bezbednosti, nasljednice KGB‑a.

Predstavnici banjalučke filijale ove organizacije nisu želeli govoriti za RSE, navodeći da je za informacije o toku gradnje nadležna Eparhija.

I dok hram ostaje među budžetskim prioritetima Republike Srpske, brojni infrastrukturni projekti u Banjaluci i dalje čekaju finansiranje. Reč je o ulaganjima u saobraćajnice, vodovodnu mrežu, mostove i obrazovne objekte, za koja grad prema vlastitim navodima nema dovoljno sredstava.

Rusija preko pravoslavlja širi uticaj u BiH

Pre nekoliko godina u centru Banjaluke postavljena je bista Nikolaju II Romanovu, na inicijativu „Imperatorsko palestinsko-pravoslavnog društva“.

Bista bivšeg ruskog cara nalazi se i u blizini Doboja, na severu BiH.

Otkrivena je 2017. godine u organizaciji Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva i jedinstva pravoslavnih naroda i uz podršku Ambasade Rusije u BiH.

Kancelarija Ruske ambasade na zemljištu Srpske pravoslavne crkve

Nedaleko od rusko-srpskog hrama, a takođe u blizini Administrativnog centra entiteta nalazi se zgrada kancelarije Ruske ambasade u Bosni i Hercegovini, otvorena u junu 2024. godine.

Vila u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, Eparhije banjalučke, sagrađena je u doba vladavine Austro‑Ugarske i predstavlja jednu u nizu vila podignutih u tom periodu na glavnoj banjalučkoj cesti, koja je tada bila poznata kao „Carski drum“.

Objekat u kome je danas Kancelarija ruske ambasade deo je i ambijentalne celine koja je proglašena nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine, odlukom Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH iz oktobra 2017. godine.

Nastavak bliskosti Banjaluke i Moskve

Otvaranjem Kancelarije Bosna i Hercegovina (BiH) postala je jedina zemlja Zapadnog Balkana u kojoj je omogućeno širenje diplomatske misije Rusije nakon što je ta zemlja započela agresiju na Ukrajinu 2022. godine.

Potez je tada najavljen kao nastavak politike bliskosti Banjaluke i Moskve.

Rusija je do sada davala snažnu podršku Miloradu Dodiku, predsedniku Saveza nezavisnih socijaldemokrata koji kroz izjave i odluke vlasti na čijem je čelu, sve više iznosi secesionističke težnje za odvajanje RS od Bosne i Hercegovine.

Milorad Dodik se devet puta sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom od početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Dodik se sa Putinom sastajao u svojstvu člana Predsedništva BiH, kao predsednik RS, a poslednji put 2. oktobra prošle godine u Sočiju, i to nakon što mu je oduzet mandat predsednika RS-a.

Rusija se od 2011. godine redovno suprotstavlja izveštajima visokog predstavnika u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ističuću da ovu funkciju treba ukinuti.