Izdavanje plaža zatalasalo odnose u Vladi Crne Gore i sa lokalnim stanovništvom

Nezadovoljni su i neki od ministara koji su zapretili da će napustiti vladu.

Najburnije reakcije bile su u Ulcinju, gradu na krajnjem jugu sa većinskim albanskim stanovništvom. Stanari Ulcinja smatraju da je sa novim cenama nemoguće likvidno poslovati i da će to lančano poskupeti turističku ponudu.

Nik Gjelošaj, potpredsednik Vlade i ministar ekonomskog razvoja, potvrdio je 17. februara Radiju Slobodna Evropa (RSE) da će, zbog odluke Vlade, ministri iz Albanskog foruma do kraja meseca preispitati svoje dalje učešće u njemu.

Vlada premijera Milojka Spajića donela je nova pravila o zakupu primorja uprkos protivljenju primorskih opština i bez konsultacija sa privredom.

Resorni ministar Slaven Radunović iz Demokratskog fronta kaže da nova pravila uvode red u sektor u kome je odlučeno da se „otme“ i da je situacija u tom sektoru „polumafijaška“.

On je naveo da je u Ulcinju do sada zakupnina plaža plaćana duplo manje od realne.

Potom je 14. februara usledio protest tri ulcinska stanarska udruženja.

Odluku Vlade nazvali su najvećim ekonomskim udarom tom gradu. Radunović je zamoljen da se izvini zbog tvrdnje da je ceo sektor označio kao kriminalan.

Podržao ih je i predsednik Opštine Ulcinj Genci Nimanbegu.

Obala duga oko 300 kilometara jedan je od najvrednijih resursa Crne Gore, od čijeg zakupa država ove godine očekuje između 15 i 30 miliona evra.

Njime upravlja Javno preduzeće Morsko dobro koje je na tenderu objavljenom 16. februara dozvolilo učešće licima protiv kojih se vodi sudski postupak.

Ministar Radunović je rekao da se time „poštuje Ustav i pretpostavka nevinosti“.

Lokalni stanari su rekli da neće dozvoliti da „mafija namerno dovodi na plaže“.

Ministar Radunović: Polumafijaška situacija

Crnogorsko primorje ima 563 gradske plaže, 70 hotelskih bazena i oko 1.500 privremenih objekata na području Morskog Dobra.

Ministar Radunović je, najavljujući tender za njihov četvorogodišnji zakup, rekao da je situacija u tom sektoru „polufiskalna“.

„Do sada je 30 odsto (stanara) bilo iz kriminalnih krugova, ali su poslove vodili njihovi rođaci – sestre, tetke“, rekao je Radunović 12. februara.

Prema njegovim rečima, bilo je slučajeva da „zakupac plati plažu oko 20.000 evra, a zaradi milion“, te da je bilo preprodaje zakupa i reketiranja.

RSE je zatražila od ministra Radunovića da precizira te tvrdnje.

„Svi smo bili svedoci postupka iz 2019. godine i pritisaka koji su vršeni na ponuđače“, navodi se u odgovoru bez daljeg objašnjenja.

Te godine na vlasti je bila Demokratska partija socijalista. Ali ona je smenjena godinu dana kasnije, 2020. godine, a na vlast su došle stranke predvođene Demokratskim frontom, iz kojeg je i ministar. Ova oblast je u njihovoj nadležnosti već četiri godine.

„Najveća odgovornost za ovakvo stanje svakako mora snositi rukovodstvo koje je tada vodilo Ministarstvo i Upravu pomorstva“, kazali su u Radunovićevom resoru na pitanje RSE koliku odgovornost imaju za stanje u ovoj oblasti.

RSE je ista pitanja poslala Morskom dobru, ali oni nisu odgovorili.

Tužilaštvo se nije oglašavalo povodom ministrove ocene uticaja kriminalnih struktura u oblasti zakupa plaža.

Slučaj Ulcinja

Radunović je kao najveći problem naveo Ulcinj, gdje se, kako je rekao, zakupnine plaćaju duplo manje od stvarne kvadrature plaža. Ministarstvo je tek objavilo ovu informaciju, iako je geodetski snimak obavljen u leto 2023. godine.

Oni su za RSE rekli da tada nisu reagovali kako ne bi ugrozili turističku sezonu i da su čekali da stanarima istekne ugovori.

Džavid Hodžić iz Udruženja vlasnika plaža Ulcinja kaže da je razlika u kvadraturi zbog različitog proračuna širine plaže.

Ranije je uzeta širina od oko 46 metara, a sada se mjeri prosječna širina od 76 metara, što uključuje i slobodni dio plaže, objašnjava Hodžić RSE.

Ovo je deo kupališta koji stanari moraju ostaviti slobodnim za one koji ne žele da koriste plažni nameštaj.

Uz nove cene zakupa biće nemoguće poslovati, smatra Hodžić. Kao primer navodi da prošlogodišnji zakup plaže od 41.000 evra sa PDV-om, po novim pravilima, ima početnu cenu od oko 115.000 evra.

On ističe da je ovo samo deo investicije, kojoj treba dodati i pripremu sezone, nameštaj, komunalije i druge troškove.

Predsjednik Udruženja zakupaca ulcinjskih plaža Prelja Škrelja smatra da Vladina odluka ima za cilj da se „deklasifikuju ulcinjske plaže“.

Tvrdnje da se od ovog posla mogu zaraditi milioni smatra netačnim.

„Imamo letnji špic od 60 dana, a ako je lepo vreme, bez kiše. Nema te plaže koja može da zaradi milion za dva meseca, i to sa niskobudžetnim gostima kakve inače imamo“, kaže Škrelja.

Prošle godine cijene plažnog mobilijara u Ulcinju bile su i do 20 eura za dvije ležaljke, stočić i servis, te 25 do 40 eura za plažne nadstrešnice.

„Izuzetno smo ljuti i šokirani jer nas je ministar nazvao polumafijama, vrijeđao je cijeli Ulcinj“, kaže Škrelja.

„Ovdje su porodični biznisi, ljudi koji rade sa suprugama, djecom, a uključuju i ostalu radnu snagu. To su časne porodice koje se teško zarađuju“, odlučan je Hodžić.

Neslaganje u vlasti

Podršku stanarima dao je i predsjednik Opštine Ulcinj Genci Nimanbeg, koji je premijeru Spajiću poslao pismo u kojem navodi da Ulcinj pljačka centralistička i antigrađanska politika.

On je naveo i da neočekivana i skrivena odluka koju je donela Vlada nema saglasnost primorskih opština.

Ni u samoj Vladi nisu se svi složili sa odlukom o tenderu.

Ministri iz demokrata nisu glasali, protiv su bili potpredsednik Vlade i ministar privrede Nik Đeljošaj i ministar javne uprave Maraš Dukaj.

Ministar za ljudska i manjinska prava Fatmir Đeka nije glasao.

Na strani stanara su Privredna komora i Savez opština.

Smatraju da bi sa sadašnjim zakupcima trebalo zaključiti anekse postojećih ugovora, kako sezona ne bi bila dovedena u pitanje.

Za to se zalaže svih šest primorskih opština u Crnoj Gori.

Kako navode, novi ugovori bi trebalo da sačekaju izjašnjenje parlamenta o izmeni Zakona o pomorskom dobru.

Ali to je još jedan kamen spoticanja u upravljanju priobaljem.

Ministar protiv vraćanja ingerencija opštinama

Naime, u Vladi imaju oprečne stavovi i oko izmjena zakona o Morskom dobru koji je u proceduri, a kojim bi se upravljanje obalom vratilo u nadležnost primorskih gradova.

Dok se premijer Milojko Spajić u Parlamentu zalagao da lokalne samouprave same upravljaju svojom imovinom, ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine Radunović kaže da bi to bilo „katastrofalno“.

Radunović smatra da opštine nisu u stanju da se nose sa lokalnim moćnicima i pritiscima.

Veliki deo tih stanara su ljudi iz polusive zone koji ne haju ni za šta, a takav pritisak opštine bi teško izdržali“, rekao je Radunović.

Izmene zakona pokrenulo je sredinom decembra prošle godine šest primorskih opština, koje su do 1992. godine bile nadležne za upravljanje primorjem, kada ga je u ime države preuzela Uprava za pomorstvo.

O njihovoj inicijativi treba da se izjasni Skupština Crne Gore.