Jesu li požari u Severnoj Makedoniji rezultat „hibridnih napada“?

Ministar unutrašnjih poslova Panče Toškovski kaže da postoje indicije u tvrdnjama premijera, ali ne otkriva detalje. Opozicija, pak, optužuje da Hristijan Mickoski ne može da se nosi sa situacijom i da pravi PR dramu.

O hibridnim napadima i podmetanju požara organizovanih od strane domaćih, ali i stranih centara moći, makedonska javnost je slušala od najviših državnih funkcionera u nekoliko navrata proteklih dana, dok su u skopskom regionu gorele opasne deponije.

Požar u fabrici za električni i elektronski otpad F-Grupacija u Trubarevu dogodio se nakon požara na bivšoj gradskoj deponiji Vardarište i na aktuelnoj Drisli.

Nakon tvrdnji o hibridnim napadima, iz Osnovnog javnog tužilaštva za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije (OJT GOKK) kažu da prate situaciju, ali podsećaju da je Ministarstvo unutrašnjih poslova nadležno za otkrivanje takvih krivičnih dela.

„Tužilaštvo je organ koji u skladu sa zakonom goni počinioce krivičnih dela dok je njihovo otkrivanje u nadležnosti MUP-a. Ukoliko se u konkretnim događajima utvrde elementi krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala, Tužilaštvo će postupiti u skladu sa svojim nadležnostima“, kažu iz OJT GOKK za Radio Slobodna Evropa (RSE).

U nedostatku više detalja, deo bezbednosnih eksperata je oprezan sa zaključcima da li se ovde radi o hibridnim napadima.

„Ono što definitivno jeste sadržaj hibridnih napada jeste i podmetanje požara i niz drugih aktivnosti kao što su diverzije, sabotaže koje bi se mogle dešavati. Ali, sve to ne možemo mi spolja kao akademska zajednica da procenjujemo, jednostavno to mora biti potkrepljeno činjenicama i argumentima“, rekao je za RSE profesor Zlate Dimovski sa Fakulteta za bezbednost – Skoplje.

Za sada nema informacija iz kabineta predsednice Gordane Siljanovske-Davkove da li će biti sazvan i Savet za bezbednost, koji je najviše savetodavno telo u Republici i razmatra pitanja vezana za bezbednost i odbranu.

Da bi se govorilo o hibridnom napadu, moraju postojati dokazi

Da li postoji realna pretnja, odnosno da li se u praksi dešavaju hibridni napadi, to najrealnije i najobjektivnije mogu da procene predstavnici bezbednosnih službi koji su na terenu, ističe Dimovski.

U proceni, objašnjava on, uzimaju se u obzir i eventualne informacije koje su bezbednosne službe prikupile pre požara u vezi sa nekom pripremom, pravljenjem planova ili povezivanjem sa spoljnim faktorom…

„Ako imamo određene dokaze i usmerenja, ako je ranije bilo indicija da će se to dešavati – jer ipak službe na terenu rade svoj posao i dobijaju informacije – onda definitivno možemo mnogo otvorenije razgovarati u smislu kvalifikacije i da li takva namera, eventualno način izvršenja ili sredstva koja su korišćena spadaju u takve elemente da se izvrši jedan akt ili se eventualno radi o nesrećnim slučajevima tokom samog procesa rada“, ističe Dimovski.

U javnosti za sada nema više detalja. Ministar unutrašnjih poslova Panče Toškovski je 15. septembra u kratkom komentaru samo potvrdio sumnje.

„Postoje indicije u onome što su govorili i premijer i direktor DZS. U interesu istrage u ovom trenutku ne bih mogao da podelim više“, izjavio je Toškovski.

Za vlast hibridni napadi su realnost, za opoziciju samo PR drama

Kasno uveče 14. septembra ministar je izjavio da za sada ne mogu da pronađu povezanost među osumnjičenima za požare, ali je ipak uveren da nisu slučajni.

„Do sada je više od 40 ljudi lišeno slobode zbog požara, neki od njih su u pritvoru. Nažalost, za sada ne možemo da utvrdimo organizacionu povezanost među tim ljudima. Ali, činjenica je da nam u tri dana gore četiri deponije u Skoplju, i divlje i legalne. Bog ne može da me ubedi da je ovo slučajnost“, rekao je Toškovski.

Da je prevelika slučajnost, odnosno da se radi o hibridnim napadima, prvi je u javnosti izneo direktor Direkcije za zaštitu i spasavanje Stojanče Angelov.

Nakon njega, i premijer Hristijan Mickoski je izašao sa sličnom izjavom, rekavši da „požari dolaze iz organizacije stranih centara moći“.

„Želim da kažem da će se ovakve stvari dešavati i da neće prestati, i želim da uputim apel građanima da će ovakvih podmetanja i diverzija biti i u narednom periodu jer postoje centri moći u državi, ali i van nje, koji ne žele da ova Vlada uspe“, izjavio je Mickoski 14. septembra.

Opozicija, pak, ne veruje u ove tvrdnje vlasti. Lider SDSM-a Venko Filipče kaže da premijer uvek kada ne može da upravlja nekom situacijom, krivi nekog drugog, i da je zato u proteklih 15 meseci izlazio sa pričama o praćenju dronovima, pokušajima destabilizacije, hibridnim napadima…

On je optužio Mickoskog da zloupotrebljava situaciju u vezi sa bezbednosnom sferom.

„Ako smo zaista pod nekim hibridnim napadima ili pod uticajem stranih centara moći, onda je prvo trebalo da zaseda Savet za bezbednost, trebalo je da vojska izađe na teren, da izađe ministar odbrane, da se aktiviraju sve bezbednosne službe u državi, da se obavesti NATO kao naš strateški partner. Ništa se ne dešava, sve ovo na šta se premijer poziva je praktično samo jedna PR drama, nema nikakve akcije da se problemi reše i ovo je dokaz za jedno diletantsko vođenje države“, rekao je Filipče.

Kakva je situacija sa požarima?

Dok ostaje otvoreno pitanje da li se uopšte radi o hibridnim napadima i od koga, informacije koje nadležni dele sa terena govore da su poslednja dva najozbiljnija požara – u fabrici za otpad u Trubarevu i na deponiji Drisla – stavljeni pod kontrolu, odnosno ugašeni.

Direktor Direkcije za zaštitu i spasavanje Stojanče Angelov saopštio je da je požar u Trubarevu potpuno ugašen, da je zahvaćena površina zatrpana peskom i zemljom, te da su dežurne ekipe na terenu, spremne da reaguju specijalnom pjenom ako se ponovo pojavi dim.

„U Drisli je situacija drastično poboljšana, ostaje još sasvim mali deo da se zatrpa. Očekujem da tokom popodneva bude potpuno zatvoreno mesto koje je dimilo. Na taj način su požari u Trubarevu i Drisli u potpunosti zatvoreni“, izjavio je Angelov 15. septembra.

Uzroci požara u fabrici za električni i elektronski otpad i baterije F Grupa u Trubarevu tek treba da se utvrde. Ministar unutrašnjih poslova rekao je da, prema informacijama forenzičara, uvid može da se izvrši najranije 24 sata nakon potpunog gašenja požara, a preporučljivo je i da se sačeka 48 sati.

Prema poslednjim informacijama Instituta za javno zdravlje Severne Makedonije, nema povećane radijacije u vazduhu, a uzorci vode i zemljišta iz Trubareva se analiziraju fizičko-hemijski.

Očekuju se i rezultati ispitivanja uzoraka iz česmi, bunara i zemljišta u vezi sa eventualnim jonizujućim zračenjem.

Ministarstvo za životnu sredinu je 14. septembra saopštilo da je na skladištu u Trubarevu postavljena merna stanica koja u realnom vremenu prati kvalitet vazduha.

Za požar u Trubarevu, Osnovno javno tužilaštvo (OJT) Skoplje saopštilo je da je zatražilo pritvor od 48 sati za četiri osobe zbog sumnje na krivično delo ugrožavanje životne sredine i prirode otpadom.

Radi se o osobama koje su deo vlasničke i upravljačke strukture kompanije, kao i o jednom zaposlenom i jednom rukovodiocu. Njihove konkretne radnje će se dodatno ispitivati.

Za slučaj sa deponijom Drisla, za sada nema informacija da je podneta bilo kakva prijava tužilaštvu.

Za divlju deponiju Vardarište (bivšu gradsku deponiju), 11. septembra je podneta optužnica protiv tri osobe za ugrožavanje životne sredine i prirode. Oni se terete za ostavljanje, bacanje i nepropisan transport otpada, čime su stvorili divlje deponije koje su bile zahvaćene požarom.

Tužilaštvo je navelo da su kupovali otpad bez dozvole, stvarali nelegalne deponije i time ugrozili zdravlje građana.