Kako će entiteti plaćati svoje greške, a BiH unaprediti izbore?

Tako je visoki predstavnik Kristijan Šmit stavio tačku na slučaj „Vijadukt“ koji vlasti u Bosni i Hercegovini bezuspešno pokušavaju da reše već godinama.

Drugom je osigurao novac i nametnuo zakonske izmene kojima se zaobilaze višegodišnje političke blokade reformi izbornog procesa, piše RSE.

Donošenjem ove dve odluke, Šmit je omogućio Bosni i Hercegovini da namiri dugoročne dugove, ali i da sledeće godine ima transparentnije izbore.

Šta je Šmit uradio u slučaju Vijadukt?

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini preusmerio je deo poreskog novca koji bi pripadao Republici Srpskoj za otplatu duga od 56 miliona evra slovenačkoj kompaniji „Vijadukt“.

Naime, više od 160 miliona evra, koji su naplaćeni od putarina, već sedam godina nalazi na posebnom računu Centralne banke Bosne i Hercegovine. Razlog je taj što se ministri finansija entiteta ne mogu dogovoriti o njenoj raspodeli.

Dvadeset evrocenti putarine koja se plaća za svaki litar goriva isključivo je namenjena izgradnji (auto)puteva.

Okvirni deo koji bi trebalo da pripadne Republici Srpskoj trebalo bi da pokrije dug prema „Vijaduktu“.

Ovaj iznos će biti prebačen sa računa otvorenog namenski za putarine kod Centralne banke Bosne i Hercegovine, na račun Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine.

Prema Šmitovoj odluci, državni ministar ili njegov zamenik će isplatiti ova sredstva Vijaduktu „bez odlaganja nakon prijema valjanog zahteva“.

Dug prema ovoj kompaniji nastao je zbog koncesije za dve hidroelektrane kod Banjaluke, koju je Vlada RS dala slovenačkoj kompaniji, pretila, a zatim i otkazala.

Prema presudi suda u Vašingtonu, država BiH mora da isplati dug iz svog budžeta, a zatim taj novac da potraži od RS sporazumno ili putem suda.

Vlada RS je odbila da unapred uplati sredstva za poravnanje duga na državni račun, predlažući da se on isplati iz profita Centralne banke Bosne i Hercegovine, što su predstavnici iz Federacije Bosne i Hercegovine odbili.

„Vijadukt“ je, u međuvremenu, pokrenuo izvršenje na računima države BiH u zemlji i inostranstvu, sredstvima za agenciju koja kontroliše letove aviona iznad BiH i nekretninama Centralne banke BiH.

Šta je Šmit odlučio u vezi sa izborima?

Visoki predstavnik Kristijan Šmit je odlučio da će nova izborna tehnologija potrebna za sledeće opšte izbore, koji su planirani za oktobar 2026. godine, biti kupljena iz profita Centralne banke BiH.

Taj profit u 2024. godini iznosio je oko 200 miliona evra.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine ranije je procenila da će im biti potrebno oko 59 miliona evra za kupovinu skenera glasačkih listića i slične opreme.

Ovaj novac nije bio predviđen u nacrtu budžeta za 2025. godinu, koji još uvek nisu usvojili tročlano Predsedništvo i dvodomni Parlament BiH.
Prema odluci visokog predstavnika, Centralna izborna komisija (CIK) će zatražiti novac od Ministarstva finansija BiH.

Ministar ili njegov zamenik moraju da isplate tražena sredstva bez obzira na to hoće li budžet za 2025. godinu biti usvojen ili ne.

Šta je još nametnuo visoki predstavnik?

Visoki predstavnik Kristijan Šmit nametnuo je i izmene zakona prema kojima niži nivoi vlasti, entiteti i kantoni, moraju da plate izgubljene međunarodne arbitraže u roku od 30 dana.

Koncesije i generalno privreda su, kao i obrazovanje ili zdravstvo, u ustavnoj nadležnosti entiteta Republika Srpska, te Federacije BiH i njenih deset kantona.

Strani investitori u slučaju nepoštovanja ugovora tuže državu kao međunarodni pravni subjekt, kao što je bio slučaj sa slovenskim „Vijaduktom“.

Trenutno su u toku arbitraže u kojima odštetni zahtevi premašuju 1,3 milijarde evra zbog ugovora koje su potpisali entiteti i kantoni.

Prema odluci visokog predstavnika, niži nivoi će morati da obezbede sredstva za isplatu nadoknade ili direktno namire takav dug prema stranom investitoru.

Prema Šmitovoj odluci, dug će moći da se plati iz sredstava od poreza, kao što su putarine i akcize, koji bi trebalo da pripadaju entitetima ili kantonima. Ovaj novac se prikuplja i naknadno raspodeljuje sa posebnih računa u Centralnoj banci Bosne i Hercegovine.

Takođe, od sada u ugovorima sa stranim investitorima mora jasno biti navedeno da će za eventualnu štetu i tužbe biti odgovoran entitet, kanton ili opština koja je potpisala ugovor, a ne cela zemlja.