Ko zapravo dobija, a ko gubi zbog zabrane rada nedeljom

Ekonomski ekspert Admir Čavalić objašnjava da se posledice ove mere vrlo jasno vide kroz brojke i da među njima postoje i jasni pobednici i gubitnici, piše Forbes BiH.

„Kada je reč o pobednicima ili gubitnicima, moguće je to identifikovati na bazi podataka koje imamo u poslednjih godinu dana. Pobednici su oni koji su lobirali za ovu meru zabrane rada nedeljom u FBiH, ne u Orašju, Brčko Distriktu ili Republici Srpskoj. To su veliki trgovački lanci. Istina, deo njih je odustao od ove mere u smislu podrške, deo je zadovoljan merom“, kaže Čavalić.

Prema njegovim rečima, upravo su oni trgovački lanci koji su već duže vreme imali problema s radnom snagom bili najglasniji zagovornici ove zabrane. Motiv je, tvrdi, bio vrlo pragmatičan.

„Cilj je bio da smanje broj radnih dana, ne za objekte, već za radnike, i na taj način smanje potražnju za radnom snagom. Ako prodajni objekat radi sedam dana, treba mu određeni broj radnika, a ako radi šest dana, onda vam treba manje radnika. I pre ove mere su neki lanci, zbog manjka radne snage u trgovini, počeli dobrovoljno zatvarati objekte nedeljom. To je strukturalni problem našeg tržišta. Oni su profitirali.“

Zabrana rada nedeljom, međutim, nije jednako pogodila sve. Naprotiv, značajan deo tržišta beleži izuzetne dobitke. Posebno se to odnosi na subjekte u entitetu Republika Srpska.

„Profitirali su lanci u Republici Srpskoj blizu entitetske linije, Orašje koje ima rekordan fiskalni promet ove godine, profitirali su dragstori koji rade 24 sata, i naravno benzinske pumpe. Pratimo fiskalni promet i rast zaposlenih na pumpama u FBiH“, navodi Čavalić.

Dok velika tržišta profitiraju, oni slabiji, ponajviše radnici, snose najveći teret. Čavalić naglašava da je upravo radna snaga najteže pogođena ovom merom.

„Gubitnici su pre svega radnici. Gotovo 2.000 radnika je dobilo otkaze u trgovini. Gubitnici su i oni koji rade prekovremeno, posebno nedeljom kada su zatrpani poslom, kao i radnici u dragstorima koji rade noćne smene. Na gubitku su i srednji trgovci koji se gase, kao i oni koji nisu u Orašju koje ima političko izuzeće.“

Prema njegovim rečima, ukupan efekat mere daleko je od onoga što je prvobitno obećavano.

„Više je štete nego koristi. Ne postoji država na svetu koja ima zabranu delatnosti nedeljom na pola svoje teritorije, minus Orašje“, zaključuje Čavalić.

Dodatni ekonomski osvrt daje ekonomski analitičar i profesor Sanel Halilbegović, koji potvrđuje da se ekonomske posledice jasno vide kroz regionalne razlike.

„Benefiti su ogromni kada ljudi imaju neradni ekstra dan, da odmore i da se rasterete, i taj socijalni aspekt je pokriven. Međutim, negativne stvari su vezane za ekonomski impakt, posebno kod nas gde imamo diskrepanciju zakona između dva entiteta. Bilo je za očekivati da se u RS-u poveća promet. Posebno građani koji su blizu entitetske linije uopšte ne razmišljaju jer imaju naviku da kupuju nedeljom. Ukoliko ne dođe do sinhronizacije zakona, nastaviće se istim putem, RS će profitirati, a FBiH gubiti“, kaže Halilbegović.

Njegov zaključak ide u istom pravcu. Što je veća pravna i tržišna neusklađenost, to su veći ekonomski gubici za FBiH, a potrošači prirodno biraju pristupačnije i dostupnije opcije, bez obzira na administrativne linije.

Ova mera, iako predstavljena kao socijalna, po svemu sudeći zapravo je stvorila tržišne distorzije, povećala nejednakosti među trgovcima i dovela do otpuštanja radnika, ostavljajući pitanje, ko se zapravo štiti, a ko plaća cenu?