„Opsada Sarajeva je Pandorina kutija koja se ne otvara, Srebrenica da se ne ponovi“: Sa međunarodne konferencije o ratnim zločinima u Sarajevu

Na panelu Glas živih: Žrtve i svjedoci pred sudovima, Fikret Grabovica, predsednik Udruženja roditelja ubijene djece opkoljenog Sarajeva 1992.-1995., rekao je da su roditelji stradale dece umorni i ogorčenj zbog nepravde koju su doživeli i doživljavaju.

Grabovica je izgubio ćerku Irmu tokom opsade Sarajeva. Imala je samo 11 godina i bila je jedno od 1.600 ubijene dece tokom opsade Sarajeva.

„Mnogo smo uradili na utvrđivanju istine i promovisali smo je širok sveta, međutim pravde nema“, istakao je on.

Kako je naveo, 2011. podneta je prijava protiv Tomislava Šipčića sa dokumentacijom, ali od toga i dalje nema ništa, jer je u međuvremenu on preminuo.

„Mnogo puta sam bio u Tužilaštvu BiJ i dobijao uvek obećanje i laž. To je kriminalna organizacija, korumpirana, pod političkim pritiskom. Opsada Sarajeva je Pandorina kutija koja se ne otvara godinama i možda ćemo nekad saznati zbog čega se ne otvara. Možda i zbog vikend-snajperistima. Reći ću da su od samog početka građani Sarajeva ubijani snajperom“, rekao je Grabovica.

Dodao je da su roditelji bili frapirani saznanjem iz fima Sarajevo safari koji se bavi vikend-snajperistima.

On je potom ispričao prisutnima kako je izbegao pucnjeve snajpera dok je išao da kupi cigarete.

Kada Hotić iz Udruženja Pokret „Majke enklava Srebrenica i Žepa”, podsetila je da je bila svedokinja u Haškom tribunalu u odbrani u jednom predmetu osobi koja je preživela Srebrnicu.

„Ta osoba je oslobođena, jer sam bila sam očevidac svih događaja u Srebrenici, bila sam borac da prehranim porodicu. Bili smo okruženi srbo-četnicima, za nas niko nije znao…“, navela je Hotić.

Naglasila je da su i pre genocida u Srebrenici vršeni zločini, da su Srbi bombardovali 36 puta, „majke su kupile komade tela po ulici“.

„Umiralo se od gladi, dece je bilo mrtve“, ukazala je Hotić.

Kako je navela, u nekom trenutku se prestalo pucati, a počeli su stizati paketi hrane, na primer iz Amerike, kojima je istekao rok.

„Žao mi je što ne pričamo o ovim stvarima, već samo o 1995. O ovome se ne priča u Haškom tibunalu“, rekla je Hotić, koja je u genocidu izgubila sina Samira.

Naglasila je da se Srebrenica nikad nikome ne ponovi.

Murat Tahirović, predsednik Usruženja žrtava i svedoka genocida, naveo je da je imao potrebu da krene u borbu za istinu pošto je imao porodično stradanje i pre agresije na BiH s obzirom na to da mu je otac bio u logoru u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata.

Podsetio je da je teško ranjen tokom agresije na BiH pošto je bio u Armiji Bosne i Hercegovine.

„Organizova sam 2007. po prvi put odlazak u logor Manjača. Odveo sam 300 logoraša, a u povratku je pucano na nas, na moje vozilo. Srećom niko nije stradao“, naveo je Tahirović.

Kada vodite bitku sa vetrenjačama, dodao je on, bude nerazumevanja i na domaćem terenu.

„Žrtve genocida moraju da imaju svoj zakon koji bi bio regulisan onako kako njima odgovara. Kontinuiran je otpor vlasti kada su u pitaju logoraši. I kada su u pitanju žrtve seksualnog nasilja. Apsolutno nepriznavanje orgromnog broja ljudi koji su stradali u ovoj zemlji, a s druge strane imate hvalisanje vlasti na toj polulaciji. I imate negiranje sa još jedne strane gde vas optužuju da sahranjujete prazne tabute“, ukazao je Tahirović.

Ljudi nisu svesni svojih pozicija koje obavljaju, dodao je, kao i potreba žrtava u BiH.

„Imamo presude međunarodnih sudova, rezoluciju UN i sada treba da vidimo šta sa tim da uradimo u budućnosti“, naglasio je, između ostalog, Tahirović.

On „odgovorno tvrdi“ da je Tužilaštvo BiH pod kontrolom Zagreba i Beograda.

Almasa Salihović, portarolka Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari, u julu 1995. tada osmogodišnja devojčica s majkom, dve sestre i dva brata bežala iz Srebrenice u bazu holandske vojske u Potočarima,

U putu su se odvojili od jednog brata i sestre. Kada su krenuli iz Potočara, ponovo su videli sestru, ali ne i brata Abdulaha. Tek 13 godina kasnije, deo njegovih posmrtnih ostataka pronađen je u masovnoj grobnici u Čančarima kod Zvornika.

Salihović je na konferenciji istakla da je priča preživelih zaslužuje da bude ispričana upravo od strane njih, pa je tako uložila velike napore da njena sestra koja je poslednja videla brata živog govori o tome.

„Moramo biti glasniji u tome da se lekcije o genocidu o Srebrenici nađu u užbenicima“, navela je ona.

Podsetila je da je Memorijalni centar uradio 700 video svedočenja onih koji su preživeli genocid.

„Važno je da zabeležimo naše priče“, naglasila je Sahilović.