„Politički kalkulisan potez“: Sagovornici Danasa analiziraju izlazak DNP Milana Kneževićeva iz Vlade Crne Gore

Bez obzira na ovu odluku, Vlada ima dovoljnu podršku i bez poslanika DNP. Na osnovu sporazuma vlasti i opozicije, sklopljenog uz posredovanje Evropske unije, svi lokalni izbori održaće se u junu 2027. godine, tako da otkazivanje podrške neće uticati na funkcionisanje parlamenta.

Zlatko Vujović, predsednik Upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanja (CEMI) smatra da izlazak Milana Kneževića i DNP-a iz Vlade treba posmatrati kao taktički i politički kalkulisan potez čiji je osnovni cilj da se proizvede institucionalna kriza i otvori prostor za vanredne parlamentarne izbore, što bi u ovom trenutku faktički onemogućilo da Crna Gora okonča pregovore sa EU do kraja 2026. godine.

Upravo je izborni proces, dodaje on, ključni instrument za zaustavljanje završne faze evropskih integracija.

“Unutar tog političkog bloka postoje i razlike u taktici – dok Andrija Mandić smatra da destabilizaciju treba sprovoditi iz same vlasti, Knežević procjenjuje da Vladu treba srušiti i ići na izbore, jer DNP u postojećem aranžmanu nema dovoljan politički uticaj. U tom kontekstu treba posmatrati i krizu oko Botuna i projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koji finansira Evropska unija i koji je direktno vezan za zatvaranje jednog od pregovaračkih poglavlja. Riječ je o projektu od jasnog javnog interesa, jer se danas najveći dio otpadnih voda iz Podgorice bez ikakvog tretmana izliva u Moraču, ali se ta tema svjesno instrumentalizuje radi stvaranja političkih tenzija i blokade evropske agende”, ukazuje Vujović za Danas.

Šire posmatrano, dodaje naš sagovornik, ovakvi potezi uklapaju se u kontinuitet delovanja političkih struktura koje su pod snažnim uticajem zvaničnog Beograda, sa ciljem da se Crnoj Gori oteža ili odloži članstvo u Evropskoj uniji.

“Ulazak Crne Gore u EU bio bi snažan podsticaj demokratskim procesima u regionu i ozbiljno bi doveo u pitanje dominantni narativ vlasti u Srbiji o nemogućnosti proširenja”, naglašava Vujović.

Kako dodaje, posebno je indikativno da, iako DNP formalno napušta Vladu i uskraćuje joj podršku, njihovi kadrovi ne napuštaju upravljačke pozicije u javnim preduzećima, ni na državnom ni na lokalnom nivou.

“Time se zadržava kontrola nad značajnim resursima, dok se istovremeno politički nastupa iz opozicione pozicije, sa ciljem daljeg destabilizovanja Vlade i usporavanja evropskog puta Crne Gore”, zaključuje Vujović.

Inače, DNP je otkazao i podršku gradonačelniku Podgorice Saši Mujoviću, te je odlučeno da će u državnom i gradskom parlamentu nastupati isključivo kao opoziciona politička grupacija.

Upitan da li će napustiti funkcije „po dubini“, Milan Knežević je na konferenciji za novinare odgovorio da su kadrovi DNP postavljeni po meritokratiji, ali da Spajić može da ih smeni.

Predsedništvo DNP zadužilo je Kneževića da u što skorijem roku inicira razgovor sa liderom Nove srpske demokratije Andrijom Mandićem o daljoj budućnosti koalicije „Za budućnost Crne Gore“.

Knežević je naveo da će mu odnosi sa Mandićem ostati prijateljski i ako dođe do raskida koalicije.

Podsetimo da je premijer Milojko Spajić, uoči sednice vlade u četvrtak, rekao Kneževiću da neće prihvatiti da ga ucenjuju identitetskim pitanjima.

DNP je tražio ustavne promene o normiranju srpskog jezika kao službenog, izmene Zakona o državljanstvu, kao i izmene propisa o državnim simbolima kako bi trobojka bila proglašena narodnom zastavom.

Četvrtim, poslednjim zaključkom, DNP traži iniciranje sveobuhvatnog dijaloga zasnovanog na rezultatima referenduma o gradnji postrojenja za prečišćivanje otpadnih voda u Botunu, „koji bi uvažio stavove“ građana Zete, koji su rekli „ne“ izgradnji kolektora

Nikoleta Đukanović, docentkinja na Univerzitetu Donja Gorica u Podgorici, smatra da je epilog sednice Vlade prošlog četvrtka nije posebno iznenađujući, jer je, kako ukazuje, bilo prilično očekivano da Vlada pokuša da izbegne direktno preuzimanje odgovornosti za tzv. identitetska pitanja i da ih prebaci na Skupštinu.

„Time je izbjegnut otvoreni politički sukob unutar izvršne vlasti, ali je problem samo odložen“, navodi Đukanović za Danas.

Kako dodaje, ključno je što sada DNP samo formalno povlači ministre, dok suštinski zadržava uticaj „po dubini“, a pitanje je da li nastaviti da podržava Vladu u Parlamentu.

„Ako povuku i parlamentarnu podršku, onda je to politički dosljedan potez. Ako ne, onda je riječ o još jednoj političkoj predstavi za javnost, bez stvarnih posljedica“, objašnjava Đukanović.

Kada je reč o stabilnosti Vlade i poziciji premijera, navodi ona, njegova izjava da će se o vitalnim interesima Crne Gore odlučivati isključivo u Crnoj Gori je vrlo važna, „ali ona dolazi prilično kasno i zvuči više kao politička poruka nego kao stvarna politika“.

„U suštini, i sam premijer ovom izjavom indirektno priznaje da postoji osnovana sumnja da određeni politički akteri, uključujući i DNP, ne djeluju isključivo u interesu Crne Gore. Problem je što premijeru ova pitanja suštinski nijesu prioritet. Njega ne zanima ni identitet, ni jezik, ni dugoročne posljedice po suverenitet države, zanima ga očuvanje vlasti po svaku cijenu. Zato i imamo situaciju u kojoj balansira između suprotstavljenih interesa, umjesto da jasno zauzme stav u korist državnih interesa“, zaključuje Đukanović.