Mogu li Beograd i Moskva zaustaviti Crnu Goru na njenom putu u EU?

Bilo je reči o velikim pohvalama koje zvaničnici Evropske unije upućuju Crnoj Gori za njen napredak na evropskom putu, da li će zbog toga Crna Gora postati članica Evropske unije pre svih drugih kandidata, zašto je Brisel toliko naklonjen Crnoj Gori i da li zbog toga vladajućoj koaliciji oprašta njene greške i slabosti.

Razgovaralo se i o tome zašto i pored velikog napretka na evropskom putu opada poverenje građana u Evropsku uniju, kakvu ulogu u tome igraju prosrpski mediji, kome u vladajućoj koaliciji nije u interesu da Crna Gora u kratkom roku postane članica Evropske unije, koliko nedavni nacionalistički incidenti kvare evropski imidž Crne Gore, zašto Srbiji nije u interesu da Crna Gora pre nje uđe u Evropsku uniju, da li bi Aleksandar Vučić preko svojih saveznika u Crnoj Gori mogao da uspori crnogorsko napredovanje na evropskom putu, kao i o tome kako se Rusija otvoreno protivi članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji.

Karabeg: U poslednje vreme iz Brisela stižu velike pohvale Crnoj Gori za njen napredak na putu ka Evropskoj Uniji. Smatra se da je najviše napredovala od svih kandidata i da ima šansu da pre svih postane članica Evropske unije. Da li vas iznenađuju tolike pohvale?

Uljarević: Nije to iznenađenje jer je proces pristupanja EU postao primarno politički. Takve poruke su pre svega podsticaj Crnoj Gori, a u vremenu kada se Evropska unija suočava sa brojnim geopolitičkim izazovima jako joj je potrebna priča o uspehu jednog kandidata. Evropska unija želi da oživi politiku proširenja prema Zapadnom Balkanu i tako parira uticajima Rusije, Kine, pa i Turske. Ali važno je da ne mešamo pohvale sa garancijama. Iako je Crna Gora dosta napredovala u formalno-tehničkom pogledu, ključni reformski zahvati su još daleko od završenih. Ako je Crna Gora sada najbolja u razredu loših učenika, to ne znači da je zaista spremna za članstvo u Evropskoj uniji.

Vujović: Mislim da su izjave zvaničnika Evropske unije potpuno očekivane. Brisel želi da Crnu Goru pogura ka članstvu u Evropskoj uniji jer ona zbog njene veličine i geostrateškog značaja na Zapadnom Balkanu predstavlja idealan izbor za novu članicu. Međutim, jedno su pohvale, podsticaji i ohrabrenja, a drugo kako će se stvari odigrati u trenutku kad se okončaju pregovori. Onda sledi ratifikacija, kada države članice u parlamentima i eventualno i na referendumima donose odluku da li da podrže članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji.

Nemački optimizam

Karabeg: Izgleda da je najoptimističnija Nemačka. Njen ministar spoljnih poslova Johan Vadeful ovih dana je u Podgorici izjavio kako postoje realni izgledi da Crna Gora do 2028. postane članica Evropske unije.

Uljarević: Bilo je dosta optimizma u izjavi nemačkom ministra inostranih poslova, međutim nisam sigurna da je 2028. realan rok, niti da je to godina za koju se i Evropska unija vezuje. Podsetila bih da je Kaja Kalas, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, nedavno rekla da je 2030. mnogo realniji rok. Mislim da pohvale treba uzimati više kao prijateljski pritisak da se ubrzaju reforme, naročito kada je reč o vladavini prava, ali nisam sigurna da vladajuća koalicija u Crnoj Gori to razume na adekvatan način.

Karabeg: Dok je nemački ministar izuzetno optimističan u pogledu prijema kandidata, Marta Kos, komesarka za proširenje, govori o probnom periodu za kandidate pre nego što uđu u Evropsku uniju. Da li se to odnosi i na Crnu Goru?

Vujović: Ne verujem da se to odnosi na Crnu Goru jer Crna Gora ima jasnu proevropsku većinu u javnom mnjenju, a i u parlamentu i kad je reč o poslanicima vladajuće koalicije i o poslanicima opozicije. Crna Gora je proevropski orijentisana zemlja za razliku od Srbije gde ni u javnosti, ni u parlamentu ne postoji istinska proevropska većina. Zemlje u kojima dominira ruski uticaj, a to je Srbija, ali i neke zemlje kao što je Moldavija koje lako mogu da skliznu u sferu ruskog uticaja, kao što se to desilo sa Gruzijom, predstavljaju rizičan su izbor za Evropsku uniju.

Zbog toga mislim da se priča o probnom periodu odnosi na te zemlje, a ne na Crnu Goru. Međutim, to ne znači da će Crna Gora izbeći takav scenario ukoliko proces pregovora ne okonča do kraja 2006, odnosno sredine 2027. godine. Mnogo je protivnika plana da Crna Gora postane članica Evropske unije 2028. godine.

Ima ih u Crnoj Gori, ima ih u regionu, a i na globalnom nivou. Kad je reč o regionu, Tirana radi na tome da uspori pregovore Crne Gore i Evropske unije, a Beograd da ih potpuno zaustavi. S druge strane, u Crnoj Gori je na vlasti koalicija koja nije sposobna da odgovori na političke izazove i igre koje se igraju kako oko Crne Gore tako i u njoj samoj.

Pad poverenja

Karabeg: Zašto i pored tolikog napretka Crne Gore na evropskom putu opada poverenje građana u Evropsku uniju? Ono je i dalje veliko, ali nije kao što je bilo. Za pola godine palo je za 14 procenata – sa 83 na 69 posto. Otkud tako nagli pad?

Uljarević: Mi imamo medije koji direktno ili indirektno plasiraju proruski narativ i šire dezinformacije što ima uticaj na eroziju poverenja u Evropsku uniju. S druge strane, funkcioneri često prebacuju odgovornost na Evropsku uniju kada treba da donesu neke nepopularne odluke. Evo sad imamo proteste meštana povodom izgradnje kolektora u Botunu, a zvaničnici pravdaju tu odluku time da to moramo da uradimo zbog Evropske unije umesto da iznose argumente o korisnosti tog projekta. Uostalom, građani vide diskrepancu između pohvala, koje stižu iz Evropske unije crnogorskim institucijama, i njihovog lošeg iskustva s tim institucijama. Kad vidimo ko su nam danas u vlasti vodeći Evropejci, teško se oteti utisku da je evropski put za njih farsa.

Vujović: Mislim da je nerealna brojka da je preko 80 posto građana podržavalo Evropsku uniju. U Crnoj Gori postoji tradicionalna podela na prozapadno i prosrpsko, odnosno prorusko, biračko telo koje je dominantno antievropski orijentisano. Prilikom promene vlasti 2020. prosrpski orijentisani građani gledali su sa simpatijama na Evropsku uniju jer su je videli kao saveznicu u konsolidaciji vlasti prosrpskih i proruskih partija u Crnoj Gori. Međutim, kako se je Crna Gora počela da približava Evropskoj uniji, krenula je antievropska kampanja koja je u počeku bila tiha, ali je sve glasnija kako se povećavaju šanse Crne Gore za prijem.

To se već desilo u Srbiji. U Srbiji je nekad većina građana bila za Evropsku uniju, a sada svega trećinu biračkoga tela podržava članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Do toga je došlo kontinuiranom kampanjom dezinformacija medija koji su pod kontrolom predsednika Vučića. Sad imate sličnu situaciju u Crnoj Gori gde se u delu medija, koji su pod kontrolom kompanija iz Srbije, vodi antievropska kampanja.

Pristup moru

Karabeg: Može li predsednik Srbije Aleksandar Vučić preko svojih saveznika u Crnoj Gori da uspori napredovanje Crne Gore ka Evropskoj uniji? Vučiću, koji se sada jače okrenuo ka Evropskoj uniji i koji stalno priča kako je Srbija najspremnija za ulazak u Evropsku uniju, sigurno bi smetalo da Crna Gora uđe pre Srbije.

Uljarević: Vučić to kontinuirano pokušava i ima snažne poluge uticaja unutar vlasti u Crnoj Gori. Primera radi, Andrija Mandić, predsednik skupštine Crne Gore, već gotovo godinu dana blokira izbor dva člana Saveta agencije za audio-vizualne medijske usluge čime se stvaraju uslovi da Evropska unija, ukoliko bi strožije posmatrala stvari u Crnoj Gori, ponovo otvori privremeno zatvoreno poglavlje 10 o informatičkom društvu i medijima. Vučić ima značajan uticaj u medijskom prostoru Crne Gore, a njegova najmoćnija poluga je Srpska pravoslavna crkva preko koje sada, rekla bih, gotovo militaristički pokušava sprovesti ideološki zasnovani istorijski revizionizam.

Vučić u suštini nikada nije Crnu Goru posmatrao kao istinski ravnopravnu i suverenu državu, već kao privremeno izgubljenu srpsku teritoriju. I zato je za njega nezamislivo da Crna Gora brže od Srbije napreduje na putu ka Evropskoj uniji jer se time ruši njegova teza da Srbija prednjači u evropskim integracijama i da Crna Gora nije sposobna da samostalno i efikasno funkcioniše bez uticaja i tutorstva Srbije.

Vujović: Vrlo je teško izmeriti kolika je trenutno Vučićeva moć u Crnoj Gori. Mislim da je ona dovoljno velika da natera njegove crnogorske saveznike, odnosno prosrpske partije koje predvode Andrija Mandić, Milan Knežević, a jednim delom i Aleksa Bečić, da povuku poteze koji će isprovocirati Hrvatsku ili samu Evropsku uniju da zaustave proces pristupanja Crne Gore. Ako ne uspe u tome, pa Crna Gora postane članica Evropske unije, to bi bio najveći Vučićev poraz otkako je došao na vlast u Srbiji. Ulazak Crne Gore u Evropsku uniju bio bi akcelerator promena u regionu, a i u samoj Srbiji. Pala bi Vučićeva teza da Evropska unija nikad neće dozvoliti proširenje na Zapadni Balkan.

Ulaskom u Evropsku uniju Crna Gora postaje deo zapadnog sveta i zapadne demokratije. A to bi značilo kraj sna Beograda i Moskve da bi im Crna Gora mogla biti plen. Jer nema efektivnog vojnog savezništva Srbije i Rusije ukoliko Srbija nema pristup moru, odnosno ukoliko Rusija preko mora nema komunikaciju sa Srbijom, a to se može ostvariti samo ako bi Beograd i Moskva imali kontrolu nad Crnom Gorom. Ta priča još uvek nije okončana. Uostalom i samom Vučiću se ponekad omaknu neke izjave koje potvrđuju da on i dalje nastoji da Crnu Goru vrati u zagrljaj Srbije. Članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji ruši snove o srpsko-ruskoj dominaciji nad Zapadnim Balkanom.

Uvezeni incidenti

Karabeg: Koliko su nacionalistički incidenti poput nedavnih antiturskih demonstracija i napada na hrvatske navijače smetnja na putu Crne Gore ka Evropskoj uniji?

Uljarević: Pravi se velika šteta jer svaki nacionalistički incident šalje signal da je naše društvo još uvek duboko polarizovano, politički nestabilno, podložno manipulacijama i nerezistentno na spoljni uticaj jer ja zaista verujem da je značajan deo toga bio indukovan sa strane, preciznije, iz Srbije. Oni koji stoje iza tih incidenata očito nastoje da smanje kredibilitet Crne Gore u završnoj fazi pregovora sa Evropskom unijom koja, između ostalog, ocenjuje i otpornost kandidata na ekstremizam i govor mržnje.

Svaki takav incident nije samo udar na društvenu koheziju Crne Gore, već utiče i na procenu naše spremnosti za Evropsku uniju. Napad na hrvatske navijače dodatno pogoršava odnose između Crne Gore i Hrvatske i može da doprinese negativnom raspoloženju njihovih građana prema našem pristupanju Evropskoj uniji. Na drugoj strani, sve što se dešavalo sa turskim državljanima rezultat je snažne manipulacije i to nije lice Crne Gore koje mogu da prihvatim.

Vujović: Što se tiče antiturskih protesta, to je bio odgovor Srbije na isporuku turskih vojnih dronova Kosovu. Vučić je time želeo da pokaže da može da naruši turske interese u regionu, a Zapadni Balkan je veoma važan za Tursku. Inače, to nisu bili nikakvi spontani protesti. Ko su bili učesnici? Organizovane grupe navijača srpskih klubova, lojalisti zvaničnog Beograda i funkcioneri ekstremnih prosrpskih partija koji su deo vladajuće koalicije u Crnoj Gori.

Iza svega je stajala srpska obaveštajna služba. Vlada je brzopleto reagovala na bazi netačnih informacija koje je dobila od Uprave policije i Ministarstva unutrašnjih poslova i ukinula bezvizni režim za državljane Turske. Verujem da će ta odluka biti uskoro povučena.

Mitropolitova „sveta krava“

Karabeg: Kakav je odnos Srpske pravoslavne crkve prema evropskom putu Crne Gore?

Uljarević: Njena pozicija zavisi od odnosa zvaničnog Beograda prema Evropskoj uniji. Srpskoj pravoslavnoj crkvi su u suštini strane evropske vrednosti u čijoj osnovi su sekularizam, pluralizam, poštovanje ljudskih prava, posebno marginalizovanih grupa, i građanski model države. Najviši predstavnici Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori često su kritički nastupali prema Evropskoj uniji. A i kad zbog javnosti moraju da je prihvate, onda je prihvataju kao neku neprijatnu neminovnost. O tome najbolje govori nedavna izjava mitropolita cetinjsko-primorskog Joanikija da je za ulazak Crne Gore u Evropsku uniju, ali da to nije „sveta krava“ kojoj se svi moramo klanjati.

Vujović: Srpska pravoslavna crkva deklarativno ima pozitivan stav prema ulasku Crne Gore u Evropsku uniju, ali suštinski veoma negativan. Taj negativni odnos vidljiv je na terenu gde velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve vode antievropsku i antizapadnu kampanju. Srpska pravoslavna crkva u suštini zastupa interese Rusije i Ruske pravoslavne crkve na ovom području. Moglo bi se reći da je Srpska pravoslavna crkva najznačajniji resurs Rusije na Zapadnom Balkanu jer apsolutno sledi zahteve Moskve.

Karabeg: Rusija je vidljivo nezadovoljna što se Crna Gora ubrzano kreće prema Evropskoj uniji i to otvoreno i nediplomatski saopštava. Njen ambasador u Crnoj Gori Aleksandar Lukašik je nedavno rekao da je posvećenost Crne Gore NATO paktu i ubrzavanje priprema za pristupanje Evropskoj uniji kratkovida politika koja nije u interesu crnogorskih građana. Vidite li to kao pretnju?

Uljarević: Rusija deluje u Crnoj Gori mnogo više posredno nego direktno, pre svega širenjem dezinformacija, podrškom proruskim političkim i društvenim akterima kao i korišćenjem crkvene infrastrukture. Taj uticaj nije uvek vidljiv, ali je vrlo osmišljen. Retke su tako otvorene izjave poput nedavne izjave ruskog ambasadora. Mislim da je veoma dobro što je Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo ruskog ambasadora na razgovor i jasno mu stavilo do znanja da je njegovo ponašanje neprihvatljivo. Međutim, treba imati u vidu da to nije jedinstveni stav čitave vlade, što dodatno komplikuje napore da se ograniči ruski maligni uticaj.

Vujović: Rusija doživljava Evropsku uniju kao ključnog neprijatelja s kojim se bori za premoć nad nekadašnjim zemljama Varšavskog pakta i ne samo Varšavskog pakta, nego i Sovjetskog Saveza. Evropska unija je najbolji garant stabilnosti zemalja koje su nekada bile komunističke i najveća prepreka širenju ruskog uticaja u tim zemljama. Što se tiče Crne Gore, Rusija nije očekivala da će doći do njenog ubrzanog napretka na putu ka Evropskoj uniji i što se više Crna Gora približava članstvu, Rusija je sve nervoznija i pokušava da je destabilizuje.

Srpsko-ruski scenario

Karabeg: Ima li Moskva mogućnosti da pravi smetnje Crnoj Gori na njenom evropskom putu?

Uljarević: Ima. To smo videli 2016. godine u slučaju propalog državnog udara kada je Rusiji postalo jasno da ne može zaustaviti pristupanje Crne Gore NATO savezu, ali je preko svojih saveznika u Crnoj Gori učinila sve da taj put uspori. Njene akcije su, međutim, izazvale kontraefekat jer su države članice NATO saveza shvatile da treba što pre da prime Crnu Goru da bi sprečile jačanje ruskog uticaja. Ja mislim da takav odnos prema Crnoj Gori danas postoji i u Evropskoj uniji bez obzira na opreznost baltičkih država koje se boje da bi u Evropsku uniji mogla da uđe neka od država u kojima postoji snažan ruski uticaj, pa bi Unija dobila ruskog trojanskog konja. Mislim i da je i pomenuta izjava Marte Kos o probnom periodu refleksija takvih bojazni, ali mislim da se to ne odnosi na Crnu Goru.

Vujović: Mislim da Rusija ima mogućnost, a i resurse u Crnoj Gori da uspori naše kretanje ka Evropskoj uniji. Resursi su delovi vladajuće koalicije koji će uvek pokazati veću lojalnost Moskvi nego posvećenost vrednostima za koje se zalaže Evropska unija. Kada bi od njih zavisilo da li će Crna Gora zaustaviti pregovore, to bi se svakako desilo. Ali ne deluju u Crnoj Gori samo Rusija i njeni saveznici. I Evropska unija, i zapadni saveznici, i crnogorske proevropske snage preduzimaju radnje da se anulira ruski uticaj i da cena podrške Rusiji bude toliko visoka za proruske aktere u Crnoj Gori da se oni suzdrže ili odustanu od akcija u korist Rusije. Tako da ja verujem da će Crna Gora uspeti da se izvuče iz scenarija koji su pripremili Beograd i Moskva i da će postati članica Evropske unije iako je pitanje koliko je realno da se to dogodi 2028. To je moguće, samo ne znam koliko je vladajuća koalicija spremna da se odrekne svojih interesa i da povuče poteze u cilju ubrzanog prijema Crne Gore u Evropsku uniju.