Mogućnost bliskih susreta sa medvedima u šumama Crne Gore

Kako su objasnili, medvedi su u fazi razmnožavanja, što podrazumeva njihovo aktivnije kretanje i osetljivost na uznemiravanje.

Savetovali su da se prilikom takvog susreta treba što pre udaljiti – bez naglih pokreta, trčanja, bez penjanja na drvo ili fotografisanja.

„Ne ostavljajte ostatke hrane i otpad u prirodu jer to privlači medveda koji je snalažljiv svaštojed i brzo pronalazi dostupne izvore hrane“, naveli su iz NPCG.

Da ove godine medveda ima više nego ranije pokazuju i prijave napada na stoku, pčelinjake i voćnjake od strane meštana seoskih područja na severu Crne Gore.

To za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđuje i predsednik Lovačkog saveza Crne Gore Nikola Marković:

„Uvek je toga bilo, ali ne u ovolikoj meri. Ovo je neuobičajena pojava ne samo na tlu Crne Gore nego i u regionu, da medvedi prilaze kućama i čine štetu.“

A Jovana Janjušević, direktorka Centra za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) koji se bavi i očuvanjem krupnih zveri, ocjenjuje za RSE da je učestalost pojave medveda posledica klimatskih promena.

Kako kaže, suša je prouzrokovala da je hrane veoma malo:

„Zato se medvedi spuštaju na lokacije gde mogu naći hranu, a to su uglavnom naseobine ljudi. Drugi problem je što stanovništvo napušta ruralna područja i samim tim se širi radijus kretanja medveda i drugih divljih životinja.“

Za medvede koji čine štetu gazdinstvima ili predstavljaju opasnost za ljude postoji plan za odstrel, kako je za RSE saopšteno iz Ministarstva poljoprivrede i šumarstva.

„Posebno u slučaju napada na čoveka, može se odobriti interventni odstrel“, navodi Ministarstvo.

Napadi medveda

Tokom prošle godine, Ministarstvo je evidentiralo 51 slučaj štete koju je počinio medved – 26 na pčelinjacima, a 25 nad domaćim životinjama.

Godinu dana ranije bilo je 60 napada medveda.

Početkom ove godine na udaru je bila krupna stoka u selima oko Nikšića, zbog čega su meštani tražili da država reaguje. U tom kraju, u aprilu, grupa lovaca je usmrtila medveda – četvorica su uhapšeni i protiv njih je podneta krivična prijava.

Meštani su protestovali zbog hapšenja lovaca, tvrdeći da su ubili medveda koji je „sejao strah u više sela i usmrtio desetine krava“.

A pojava većeg broja medveda u selima u okolini Plužina na severu Crne Gore uplašila je roditelje koji su zbog toga pratili decu do škole. Slično je bilo i u selima udaljenim nekoliko kilometara od Bijelog Polja.

U novembru prošle godine, medved je napao lovca, koji je preživio, ali sa teškim povredama.

Medvedi u potrazi za hranom

Čelnik crnogorskih lovaca Nikola Marković kaže da je medved najveći evropski predator i da se prema procjenama hrani 80 posto biljkama, a 20 mesom.

„Jedino sredstvo zaštite planinara i turista od medveda je biber-sprej koji nije dozvoljen za nošenje. Za sada nije bilo prijava napada na planinare, za razliku od štete koju prave stočarima“, kaže Marković.

Jovana Janjušević iz CZIP kaže da bi Ministarstvo trebalo da edukuje meštane ruralnih područja da ne ostavljaju stoku samu u šumi, bez pasa čuvara ili druge vrste zaštite.

„Zbog toga nemamo nijedan slučaj da je Ministarstvo nadoknadilo štetu od napada medveda na stoku. Ne zato što država ne želi, nego zato što ljudi nisu uradili sve što je u njihovoj moći da do napada ne dođe.“

Janjušević kaže da je veliki problem bacanja klaničnog i komunalnog otpada blizu seoskih kuća što privlači medvede.

U kojim slučajevima je dozvoljen odstrel?

Nikola Marković navodi da Lovačko društvo nije odstreljivalo jedinke medveda, jer je za tako nešto potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede i šumarstva:

„Kada država donese odluku da se to uradi, mi ćemo uraditi ono što bude odobreno zakonom. Inače zakon onemogućava odstrel jedinki.“

A o tome kada je moguć odstrel Jovana Janjušević kaže da imaju Interventni tim za krupne zveri:

„U krajnjem slučaju jedinka se uspava i dislocira. Ukoliko bi se ta jedinka ponovo vratila i pravila probleme, tek se tada radi odstrel, ali se ta odluka donosi na višem nivou i mora biti naučno utemeljena.“

Iz Ministarstva pojašnjavaju da zahtev za odstrel podnosi korisnik lovišta u pisanom obliku, uz potrebnu dokumentaciju.

„Ako ministarstvo prihvati zahtev, izdaće odobrenje koje precizira trajanje akcije, ko je može sprovesti i šta preduzeti da bi se uklonila tačno određena jedinka koja izaziva probleme“, navode iz Ministarstva.

Naglašavaju i da se odstrel mora izvesti u dogovoru s članom Interventnog tima.

Zaštićena vrsta u Crnoj Gori

Zakonom o divljači i lovstvu Crne Gore, trajnom zabranom lova zaštićena je mečka sa mečetom do dve godine starosti, dok je odraslog mužjaka moguće loviti u sezoni tokom oktobra.

Prema podacima Ministarstva, u Crnoj Gori ima oko 420 jedinki mrkog medveda koji obitavaju na oko 420.000 hektara uglavnom na severu države.

Poslednjih dvadeset godina nije bilo odstrela medveda u Crnoj Gori, osim u pojedinačnim slučajevima krivolova.

Crna Gora je ratifikovala Bernsku Konvenciju o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa čime se obavezala na zaštitu mrkog medveda.

Konvencija zabranjuje iskorišćavanje i ugrožavanje njihovih staništa.

Obeležavanje medveda – evropski projekat

Kako bi kontinuirano pratili kretanje i ponašanje medveda, te radi bolje zaštite njegovog staništa, stručni tim CZIP je 10. juna u Parku prirode Piva uhvatio i sa satelitskom ogrlicom obeležio medveda.

„Na osnovu toga treba da utvrdimo ekološke koridore koji su neophodni za održanje te populacije. Tako smo zabeležili da je medved za ovih nekoliko dana, sedam puta preplivao reku Taru“, kaže Jovana Janjušević.

Nazvali su ga Aleksandar.

Ona kaže da planiraju da u septembru uhvate i označe još jednog medveda.

Projekat obeležavanja medveda finansira Evropska unija i sprovodi se u saradnji sa Slovačkom, Bugarskom, Rumunijom i Srbijom.

Na pojačano prisustvo medveda upozorila je početkom juna i policija Kosova, navodeći da su locirani u blizini sela u opštini Štrpce na granici sa Severnom Makedonijom.