Naloženo hitno uklanjanje spomenika Pavlu Đurišiću u selu kod Berana, jedna osoba uhapšena

Spomenik je postavljen na mestu gdje se u petak 8. avgusta održava sabor poštovalaca četničkog pokreta.

Ministarstvo kulture , nadležno za spomenike poslalo je inspekciju koja je naložila da se spomenik ukloni, po hitnom postupku, najkasnije za tri dana.

Zbog podizanja spomenika jedna osoba je uhapšena, a tužilaštvo je formiralo predmet, saopšteno je za Radio Slobodna Evropa iz Opštinskog tužilaštva u Beranama 7. avgusta.

„Policija je podnela krivičnu prijavu protiv V.D. iz Berana, zbog krivičnog dela povreda i nedozvoljeno podizanje spomen-obeležja. Osumnjičeni je lišen slobode i biće sproveden na saslušanje tužiocu“, navode iz tužilaštva.

Predsednik Opštine Berane Ðole Lutovac osudio je proceduru postavljanje spomenika koje je, kako je rekao, izvršeno bez obaveštenja nadležnih i mimo zakonskih procedura:

„Ovo je grubo kršenje propisa koji jasno definišu da se spomen-obeležja mogu podizati isključivo u skladu sa Programom koji donosi skupština opštine, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa državne uprave“.

Lutovac je iz Pokreta Evropa sad premijera Milojka Spajića.

Pavle Đurišić

Pavle Đurišić, četnički vođa u Crnoj Gori i regionu, u pismenom izveštaju Draži Mihailoviću priznao je odgovornost za ubijanje muslimanskih civila.

U izveštaju Vrhovnoj komandi Jugoslovenske vojske u otadžbini, od 13. februara 1943. Đurišić navodi: „Akcija protiv muslimana u Pivi i Gornjem Polimlju potpuno je uspela… uništeno je: „kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava, žena, starica i dece“.

Za svoj rad Đurišić je bio odlikovan od strane nacista, odnosno Hitlera, ordenom Željeznog krsta. Odluka o odlikovanju je objavljena oktobra 1944, uz naznaku da je „odlikovan od firera“.

U Crnoj Gori je zakonom zabranjeno podizanje spomenika zagovornicima fašizma i njihovim saučesnicima.

Brojne reakcije

Premijer Milojko Spajić pohvalio je efikasnu reakciju nadležnih koja, kako je naveo, pokazuju da država neće tolerisati nezakonite poteze koji uznemiravaju društvo:

„Crna Gora će biti moderna država u kojoj se poštuju zakoni i u kojoj se istorijske činjenice ne kroje prema političkim ambicijama“, naveo je Spajić.

Prethodno je predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao nadležne da utvrde odgovornost za postavljanje spomenika i i uklone ga bez odlaganja.

„Podizanje spomen-obeležja osobi koja simbolizuje fašističku kolaboraciju, etničku i versku mržnju, i masovne zločine nad civilima, direktan je pokušaj rehabilitacije ideologije koja je suprotna vrednostima antifašističke Crne Gore“, napisao je na mreži X.

Uklanjanje spomenika tražio je i ministar spoljnih poslova i predsednik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović.

On je kazao da je podizanje spomenika ratnom zločincu i fašisti Pavlu Đurišiću nezakonito i neprihvatljivo, uz podsećanje da se dokumentovano hvalio operacijom „potpunog uništenja muslimanskog življa“.

Ibrahimovićeva Bošnjačka stranka je deo je vlasti koju predvode partije prosrpskog Demokratskog fronta, na čelu sa predsednikom Skupštine i čelnikom Nove srpske demokratije Andrijom Mandićem.

Mandiću je bliska ideologija četničkog pokreta i ima simboličnu titulu četničkog vojvode od 2007. godine.

Postavljanje spomenika su osudili i iz opozicionih partija.

Iz Demokratske partije socijalista kažu da poklonike četničke ideologije na ovakve poteze ohrabruju politike „koje danas gospodare Crnom Gorom, a koje besramno slave ratne zločince kao heroje“.

„Ovo je spomenik posrtanju institucija, urušavanju Ustava, gaženju žrtava i licemernom paktu ćutanja koji su sklopili ‘proevropski’ i ‘četnički’ partneri“, saopšteno je iz Stranke Evropskog progresa.

I Grupa NVO i građanskih aktivista je zatražila uklanjanje spomenika, ocenjujući da je ovo „sramotan pokušaj da se ubijanje, klanje, silovanje i etničko čišćenje pretvori u opravdano delo, a zločinac uzdigne kao heroj“.

One podsećaju da su maja ove godine sedam NVO zvanično upozorile Vrhovnog državnog tužioca na sve učestalije javno veličanje Đurišića i četničkog pokreta, no da „nažalost institucionalne reakcije nije bilo“.

Atmosfera nekažnjivosti i nedelovanja institucija, direktno je doprinela tome da se danas u Crnoj Gori diže spomenik čoveku koji je simbol kolaboracije sa nacistima i ustašama. Punu odgovornost za to nosi i vlast u Beranama, parlamentarna većina i Vlada Crne Gore, naveli su u saopštenju.

Ovo nije prvi put da se pokušava podići spomenik četničkom komandantu i saradniku okupatora.

U istom selu Gornjem Zaostru je 2003. postavljen postament za njegovo obeležje, ali je ubrzo uklonjen.

Sledbenici četničkog ravnogorskog pokreta su i 2017. pokrenuli inicijativu da se Đurišiću podignu spomenici u Beranama i Zaostru.

Dve godine kasnije je tadašnji poslanik, a sada potpredsednik Vlade, Budimir Aleksić (Nova srpska demokratija), pozvao Opštinu Berame da podigne spomenik četničkom vojvodi.

Đurišića su krajem rata ubile ustaše sa kojima je prethodno postigao sporazum o slobodnom prolazu kroz Hrvatsku.