Nebo iznad BiH između ‘crne rupe’ i vraćanja pod kontrolu Srbije i Hrvatske

Ova mogućnost pojavila se nakon što je Evropska organizacija za bezebdnost vazdušne plovidbe (EUROCONTROL) zamrznula sva plaćanja prema Agenciji za pružanje usluga u zračnoj plovidbi BiH (BHANSA), potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Sve se dešava nakon sudskog zahteva slovenačke kompanije Viaduct koja je pokrenula arbitražni postupak protiv BiH zbog duga njenog entiteta Republika Srpska.

„Kao rezultat naloga za zaplenu od strane treće strane koji je izdao belgijski sud za provođenje arbitražne odluke protiv države BiH, EUROCONTROL je trenutno dužan zamrznuti rutne naknade koje naplaćuje u ime BiH“, kazali su iz EUROCONTROL-a za RSE.

BHANSA je preuzela kontrolu nad nebom iznad BiH u decembru 2019. godine nakon certificiranja kadra i nabavke radarskih i komunikacijskih sistema.

Do tad su nebo kontrolisale Hrvatska agencija za civilno zrakoplovstvo i Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije, zavisno o delu teritorija i visini leta.

Slovenačka kompanija Viaduct pokrenula je arbitražni postupak protiv BiH, jer je Vlada Republike Srpske 2013. godine dodelila koncesiju vlastitoj Elektroprivredi, čime je ugrožen raniji projekt slovenačke hidroelektrane na reci Vrbas.

Međunarodni centar za rešavanje investicijskih sporova (ICSID) presudio je u korist Viaducta 2022. godine, naloživši BiH – budući da Republika Srpska nije međunarodni subjekt – da plati odštetu od 39 miliona evra.

Do 1. marta 2025. ukupni dug s kamatama popeo se na približno 56,3 miliona evra, povećavajući se za oko 9.500 evra dnevno.

Nakon presude, Viaduct je pokrenuo postupke zaplene državne imovine BiH u zemlji i inostranstvu, uključujući i sredstva Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi BiH (BHANSA).

„BHANSA je dobila na koncesiju nebo iznad BiH. Avioni plaćaju EUROCONTROL-u u Briselu prelet preko BiH, BHANSA dobija pare direktno od EUROCONTROL-a, polaže račune EUROCONTROL-u i nema nikakve finansijske veze sa BiH“, kazao je za Radio Slobodna Evropa Omer Kulić, bivši predsednik Saveta BHANSA-e.

Kulić kaže da bi zamrzavanje sredstava koje EUROCONTROL uplaćuje BHANSA-i značilo zatvaranje ove agencije i da tad postoje samo dve mogućnosti.

„Prva je da avioni više ne bi leteli iznad BiH, što aviokompanijama ne bi odgovaralo, jer bi onda leteli dužim rutama. Druga je da bismo se vratili na prethodno stanje da Srbija i Hrvatska kontrolišu nebo iznad BiH i da oni to naplaćuju“, pojasnio je Kulić.

Iz BHANSA-e nisu odgovorili na upit RSE o zamrzavanju sredstava i mogućim rešenjima. Ranije su iz ove agencije saopštili da su o svom problemu upoznali institucije BiH, Evropsku komisiju i zemlje članice EUROCONTROL-a.

Upozorili su da je ova agencija, kao i sve druge takve agencije u Evropi, neprofitna organizacija i da se prikupljeni prihodi koriste isključivo za pokrivanje troškova.

„Sigurno i neprekidno odvijanje zračnog prometa u BiH je pod neposrednom pretnjom. Postoji mogućnost potpunog zatvaranja vazdušnog prostora BiH, što bi izazvalo domino efekt na regionalni vazušni promet i rad aerodroma“, naveli su iz BHANSA-e.

Prema zvaničnim podacima, prihod BHANSA-e, koja upošljava više od 140 kontrolora leta, iznosio je oko 134,5 miliona evra od decembra 2019. do kraja 2024. godine što je u proseku oko 26 miliona evra godišnje. U julu prošle godine ostvaren je rekord od 63.452 leta.

Ko će platiti dug RS-a?

Odštetu prema Viaductu će morati platiti država BiH, a potom taj iznos tražiti od Republike Srpske.

Sporazumom iz 2017. godine, koji je potpisala tadašnja premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, precizirano je da će entitet RS snositi „sve finansijske posledice arbitraže“ s Viaductom.

„Svaku marku ovog procesa platiće na kraju bh. entitet Republika Srpska. To će biti novih stotinu i nešto miliona maraka za koje su (predsednik RS-a Milorad) Dodik i njegovi saradnici oštetili građane u Republici Srpskoj“, kazao je Elmedin Konaković, ministar vanjskih poslova BiH na konferenciji za medije 1. aprila.

Konaković je kazao kako, koliko je njemu poznato, Veće ministara BiH ne može isplatiti odštetu prema Viaductu bez glasova ministara iz Republike Srpske, a na osnovu odluke Ministarstva finansija BiH na čijem čelu je Srđan Amidžić, kadar Dodikovog SNSD-a koji je vladajuća stranka u RS-u.

„Bez glasa Amidžića i (ministra vanjske trgovine iz SNSD-a Staše) Košarca mi ne možemo ništa. Svaki dan njihovog odugovlačenja znači zavlačenje džep građana RS-a i uzimanje od njih više od 9.000 dolara. BiH će platiti taj dug, a potom ga glatko naplatiti od RS-a“, dodao je Konaković.

Veće ministara BiH je 27. marta zadužilo Ministarstvo finansija i trezora BiH da „bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, pripremi predlog rešenja za izvršenje isplate potraživanja“. Iz Ministarstva nisu odgovorili na upit RSE rade li na predlogu.

Zaplena imovine u BiH i inostranstvu

Slovenci su u maju prošle godine zatražili ovrhu nad tri zgrade Centralne banke BiH u Banjoj Luci, Brčkom i Mostaru pred lokalnim sudovima, u skladu s presudom Međunarodnog centra za rešavanje investicijskih sporova (ICSID) iz Vašingtona od 18. aprila 2022. godine.

Pred sarajevskim sudom Viaduct je dodatno zatražio izvršenje nad novcem države na računima banaka u zemlji, a pred sudovima u Luksemburgu i Belgiji nad imovinom i računima BiH u inozemstvu.

Opštinski sud u Mostaru je sredinom marta prihvatio predlog za plenidbu zgrade Centralne banke BiH u tom gradu koji još nije konačan, dok se čekaju presude ostalih sudova.

Advokat Predrag Baroš, koji zastupa slovenačku kompaniju pred sudovima u Bosni i Hercegovini, pojasnio je ranije za RSE da Viaduct ima neograničenu mogućnost da menja predmete izvršenja u zemlji i inostranstvu, koji mogu biti sve što je državna imovina, sve dok se u potpunosti ne izvrši naplata potraživanja.