„Da smo 1991. imali ovakvu vojsku ne bi poginuo nijedan Hrvat niti Srbin“: Hrvati obeležavaju „Oluju“

Podsetimo, u “Oluji” je proterano preko 200.000 Srba iz Hrvatske.

U evidenciji Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, nalaze se imena 1.877 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i posle nje, od čega 1.228 civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina.

Operacija „Oluja“ se ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše Jugoslavije. Kao akciju etničkog čišćenja, operaciju „Oluja“ je okvalifikovao i Međunarodni sud pravde u Hagu, u obrazloženju presude iz februara 2015. godine.

Hrvatske nevladine organizacije i udruženja procenjuju da je tokom i posle „Oluje“ ubijeno više od 600 civila, da je spaljeno više od 22.000 kuća, i da je Hrvatsku tada napustilo oko 150.000 njenih građana, čiji je povratak godinama bio sistemski otežavan i onemogućavan.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, tokom i posle akcije „Oluja“ proterano je više od 250.000 Srba, ubijeno ih je oko 1.700, a više od 700 se i dalje vodi kao nestalo.

Centralna ceremonija održana je na stadionu NK Dinara i na Kninskoj tvrđavi, a svečana misa u crkvi Gospe Velikog Hrvatskog Zaveta.

Uveče će se na istoj lokaciji održati koncert u organizaciji Grada Knina, na kojem će nastupiti Hrvatske ruže i Miroslav Škoro, a završiće se vatrometom.

Tokom centralnog programa odata su počasti palim, nestalim i preminulim hrvatskim braniteljima, položeni venci, podignuta hrvatska zastava na tvrđavi. Čitana je istorijska knjiga i imena poginulih i nestalih u ratu.

Hrvatski predsednik i vrhovni komandant Hrvatskih oružanih snaga, Zoran Milanović, dodelio je počasne činove brigadnog generala devetorici penzionisanih oficira HV i HVO koji su učestvovali u Vojno-policijskoj operaciji „Oluja“.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković govorio je danas na obeležavanju akcije „Oluja“ u Kninu.

„Prošlo je 30 godina od operacije Oluja i sećanja na dane ponosa i slave su još uvek živa, 30 godina otkako se Hrvatska oslobodila i osigurala svoju budućnost. I svake godine ovde u Kninu, pod ovim nebom slobode, okupljamo se sa istim osećanjima: ponosom zbog pobede, zahvalnošću braniteljima i pijetetom prema palima.

Ali danas, na ovu godišnjicu najveće hrvatske pobede, ne dolazimo samo da se setimo, dolazimo da potvrdimo šta za nas znači operacija Oluja, na šta nas obavezuje i čemu nas uči, rekao je Plenković.

Vojno-policijska operacija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. u 5 časova ujutru, a do 7. avgusta Hrvatska vojska je oslobodila okupirana područja u Dalmaciji, Lici, Kordunu i Banovini i vratila ih Republici Hrvatskoj, piše Index.

Kao i svake godine, na proslavu u Kninu iz Zagreba je stigao gradonačelnik Tomislav Tomašević, izjavivši da se danas posebno sećamo svih poginulih i nestalih hrvatskih branitelja u Domovinskom ratu.

Predsednik Domovinskog pokreta Ivan Penava rekao je da da smo imali vojsku i oružane snage kakve smo pokazali na paradi 1991. godine, nijedan Hrvat ili Srbin ne bi poginuo, i ne bi bilo rata.

„Naše oružane snage su tu da odvrate svakog napadača i pruže bezbednost građanima. Moramo ih jačati, graditi, biti ponosni na njih. Hvala svim hrvatskim braniteljima i pobedničkoj Hrvatskoj vojsci“, kaže Penava.

General-pukovnik u penziji Marijan Mareković, ratni komandant Vojno-policijske operacije „Oluja“ kao izaslanik predsednika Republike u Kninu, istakao je na svečanosti povodom Dana pobede odlučnost za očuvanje mira, stabilnosti i bezbednosti hrvatskih građana.

Danas, kada obeležavamo 30. godišnjicu veličanstvene Vojno-policijske operacije (VPO) „Oluja“, sa dubokim poštovanjem se sećamo naših drugova koji su položili svoje živote u toj odlučujućoj bici, ali i svih naših heroja Domovinskog rata koji su dali svoje najvrednije živote za slobodu i nezavisnost naše domovine, naglasio je savetnik predsednika Republike za veterane Domovinskog rata na centralnoj svečanosti.

Godišnjica operacije “Oluja” obeležava se svake godine 5. avgusta, na dan kada su hrvatski vojnici ušli u Knin, glavni grad samoproglašene paradržave Republike Srpske Krajine (RSK). Preostala područja u istočnoj Slavoniji, uz granicu sa Srbijom, vraćena su Hrvatskoj nakon mirne reintegracije Podunavlja 1998. godine.

Operacija „Oluja“ pokrenuta je tri meseca nakon operacije „Bljesak“, kojom je Hrvatska vraćena kontrola nad Zapadnom Slavonijom, i nakon što su predstavnici RSK odbacili svaku mogućnost mirnog rešenja, uključujući i plan Z4.

Njome je okončan rat u Hrvatskoj, tokom kojeg su vojne snage RSK, uz pomoć vojne i finansijske podrške iz Beograda, napale i uništile brojne gradove i sela i proterale nesrpsko civilno stanovništvo.

Pored Knina, operacijom „Oluja“ oslobođeni su i Gračac, Obrovac, Korenica, Slunj, Plitvice, Sveti Rok, Benkovac, Kijevo, Vrlika, Dubica i brojna druga mesta, a hrvatske snage su stigle do međunarodno priznate granice između Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

S druge strane, nakon „Oluje“, oko 200 hiljada građana, uglavnom srpske nacionalnosti, napustilo je pomenuta područja, čiji je povratak, prema tvrdnjama nevladinih organizacija, godinama bio otežan i nemoguć.

Vojna operacija kojom je oslobođena petina hrvatske teritorije nije prošla bez ljudskih gubitaka. U operaciji „Oluja“ poginula su 174 vojnika i policajaca, a više od 1.400 je ranjeno.

Potpredsednik Vlade Davor Božinović i generalni direktor policije Nikola Milina čestitali su u utorak Dan pobede i domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja i 30. godišnjicu operacije „Oluja“, ističući da je ona ostavila neizbrisiv trag u istoriji hrvatske borbe za slobodu.

U čestitkama hrvatskim braniteljima, pripadnicima hrvatske policije i vojske i građanima Hrvatske, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Božinović i generalni direktor policije Milina podsetili su da je na današnji dan pre tri decenije „ispisana jedna od najmoćnijih stranica naše istorije – počela je operacija „Oluja“, odlučna akcija kojom je ponovo uspostavljen ustavno-pravni poredak i teritorijalni integritet zemlje, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji hrvatske borbe za slobodu“.

Tomo Medved, potpredsednik Vlade i ministar hrvatskih branitelja, jutros je čestitao svim hrvatskim veteranima, žrtvama Domovinskog rata i domoljubima Dan pobede, Dan domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja i 30. godišnjicu operacije Oluja.

– I danas, 30 godina kasnije, ovde u našem ponosnom gradu Kninu, slavimo sve naše pobede, ali izražavamo zahvalnost i porodicama koje su izgubile svoje najmilije, klanjamo se svim našim žrtvama, rekao je Medved za specijalni prenos HRT-a povodom Dana pobede.

Vojno-policijska operacija „Oluja“ ostaje zabeležena kao prekretnica u odbrani Hrvatske – trenutak u kojem su hrvatski policajci i branitelji, vođeni osećajem dužnosti i odgovornosti prema sopstvenom narodu, delovali promišljeno, hrabro i istrajno kako bi branili ono što je bilo osporavano – pravo na sopstvenu domovinu, naglasili su.

„Inspiracija koja proizilazi iz njihove neopisive hrabrosti, entuzijazma, posvećenosti i snage kroz ceo Domovinski rat, a posebno u pobedonosnoj operaciji ‘Oluja’, treba da ostane trajna vrednost koju ćemo prenositi našim mlađim generacijama – kao podsetnik da se odgovornost prema Domovini živi, a ne samo govori. Na njihovim leđima stvorena je nezavisna i suverena Republika Hrvatska, i na tome smo im večno zahvalni. Svi su oni naši heroji, bez kojih ne bi bilo mira ni slobode“, rekli su Božinović i Milina, prenosi Jutarnji list.

Na nama je da promovišemo istinu o Domovinskom ratu i sećanje na sve što su učinili za slobodu naše Hrvatske, naglasili su, i čestitali hrvatskim policajcima i braniteljima Dan pobede i domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja i 30. godišnjicu operacije „Oluja“, a porodicama poginulih izrazili su „neizrecivu zahvalnost i najdublje poštovanje za bol koji svakodnevno doživljavaju“.

Centar za žene žrtve rata – ROSA, Centar za građansku hrabrost, Documenta i Ženska mreža Hrvatske iz Zagreba, te Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) iz Sarajeva podsetili su juče da su nad građanima Republike Hrvatske srpskog etniciteta za vreme i nakon operacije ‘Oluja’ pripadnici Hrvatske vojske, policije i civili počinili ratne zločine.

„Najveći broj nikada nije procesuiran. Spaljeno je više od 22.000 kuća. Izbeglo je oko 200.000 građana“, naveli su u zajedničkom saopštenju.

Organizacije civilnog društva podsećaju da Hrvatska nije utvrdila činjenice o zločinima.

Za zločine nad civilima u „Oluji“, pred Haškim tribunalom se sudilo trojici hrvatskih generala. U prvostepenom postupku, Ante Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja Srba iz Hrvatske, dok je Ivan Čermak oslobođen. Žalbeno veće je preinačilo prvostepenu presudu većinom tri prema dva i pravosnažno oslobodilo Gotovinu i Markača.