Od Istanbula do Sarajeva, pa nazad: BiH proterala Čečene zbog veza sa ID-om

Muhamed Dakiev i Arbi Aldamidze iz ruske republike Čečenije imaju veze s tzv. Islamskom državom, koju su Ujedinjene nacije proglasile terorističkom grupom, informacije su Obaveštajno-bezbednosne agencije i Službe za poslove sa strancima BiH, piše RSE.

Ruski državljani, koji nisu imali prijavljen turistički boravak i nisu bili na poternicama, proglašeni su pretnjom po nacionalnu bezbednost BiH, a pre deportacije u Tursku, kratko su boravili u Imigracionom centru u Istočnom Sarajevu.

Prema Zakonu o strancima, osoba, za koju se utvrdi da predstavlja pretnju za bezbednost BiH, može biti odmah proterana u zemlju iz koje je došla.

Dakiev poznat bezbednosnim organima u Turskoj

Ime 37-godišnjeg Muhameda Dakieva pominjalo se tokom 2023. i 2024. u turskim medijima.

U avgustu 2023. godine, prema pisanju portala 10haber, Dakiev je s još dve osobe uhapšen zbog sumnje da je povezan sa „Islamskom državom“.

Osumnjičen je da je pomagao osobama povezanim s grupom iz Uzbekistana, Rusije, Čečenije i Gruzije da preko Turske dođu do Meksika, odakle bi ilegalno odlazili u Sjedinjene Američke Države. Pominjalo se i navodno planiranje napada na granici sa SAD.

Nakon te akcije Vašington je podržao Ankaru u naporima da „odlučno nastavlja borbu protiv terorističkih organizacija, uključujući ID“.

Optužnica ih je teretila da su u julu 2023. organizovali odlaske u Meksiko, najčešće preko Madrida.

Međutim, tursko pravosuđe je nakon prvih ročišta odlučilo da nedostaje dokaza i pustilo uhapšene.

Dakiev je tokom suđenja rekao da je iz Rusije pobegao jer nije želeo da ide na front u Ukrajinu.

Ministarstvo pravde Turske nije do objave teksta odgovorilo na upit RSE u vezi s deportovanim državljanima Rusije.

Ni dva meseca nakon što je oslobođen doveden u vezu s napadom na crkvu u Istanbulu

Samo 47 dana nakon što je pušten, Dakiev je opet uhapšen, ovaj put zbog sumnje da je deo grupe koja je planirala napad na crkvu Santa Maria u Istanbulu u januaru 2024.

Oružani napad je izveden tokom nedeljne mise kada su dva naoružana napadača ubila jednog turskog državljanina u crkvi.

Napad na crkvu orkestrirali su operativci povezani s ID-om iz pokrajine Korasan (ISKP) iz Avganistana, javile su tada turske bezbednosne agencije.

Od 34 osumnjičena koji su privedeni u vezi s napadom za koji je odgovornost preuzela teroristička grupa, koji je preuzeo ID, njih 25 je pritvoreno, dok je devet osoba pušteno uz sudski nadzor.

Dakiev je uhapšen u februaru zbog veza s osumnjičenim za planiranje napada na crkvu.

Slao osobe u Meksiko i preko Sarajeva?

Portal 10haber tada je izvestio da je Dakiev nakon hapšenja u policijskom iskazu rekao da je poslao 50 ljudi u Meksiko kako bi prešli u SAD.

Iako je negirao da je član ID-a, rekao je da su osobe kojima je pomogao da odu u Meksiko dolazile, uglavnom, iz Moskve u Tursku.

On je rekao da je najpre pomogao prijatelju iz Moskve, a potom i njegovoj porodici i rođacima.

„Radio sam isto što i za Ramazana, pokazivao sam im hotele i restorane, pomagao s kartama i vizama, te ih pratio do aerodroma. Ne sećam se tačno, ali pomogao sam oko 50 ljudi. Na taj način sam sebi osigurao izvor prihoda u Turskoj“, prenio je 10haber.

Dakiev je rekao i da je sam želeo da ode u SAD.

„U početku sam slao ljude koji su u Meksiko leteli iz Istanbula. Kasnije su rute bile različite, Moskva-Dubai-Meksiko, ponekad Moskva-Sarajevo-Istanbul-Meksiko, Istanbul-Kolumbija (Bogota)-Meksiko, a jednom i Istanbul-Brazil-Panama-Meksiko. Razlog zbog kojeg su se rute razlikovale bio je jednostavan, birao sam najjeftinije avionske karte za te ljude.“

Dakiev je i ovaj put oslobođen optužbi zbog nedostatka dokaza koji ga direktno povezuju s napadom.

Nepoznate veze gruzijskog Čečena sa ID-om

Drugi deportirani ruski državljanin je Arbi Aldamidze, gruzijski Čečen, iz sela Omalo.

Radio Slobodna Evropa Caucasus.Realities uspeo je da razgovara s njegovim prijateljem u mestu Pankisi u Gruziji.

Rekao je da je čuo da je Aldamidze deportovan, ali da ne zna neke druge detalje.

„Ne znam koliko je isitne u navodima da je Arbi povezan s nekim terorističkim aktivnostima. Ali zapravo, on je imao mnogo više problema zbog svog raskalašenog načina života“, rekao je njegov prijatelj.

Raniji slučajevi Čečena u BiH

Ruski državljani mogu bez viza putovati u BiH. Radio Slobodna Evropa ranije je pisao o slučajevima Čečena koji su u BiH tražili zaštitu, a koje je Rusija tražila zbog veza s terorizmom.

Neke od njih Rusija je dovodila u vezu s pridruživanjem ilegalnim formacijama u Siriji dok su oni tvrdili da je reč o progonu jer ne žele učestvuju u ruskoj vojsci i ratu u Ukrajini.

Grupa Čečena je u novembru 2024. pokušala iz Bosne i Hercegovine da pređe u Hrvatsku, a zatim dalje u zemlje EU. Oni s kojima je RSE tada razgovarao rekli su da beže iz Rusije od prisilne mobilizacije zbog rata u Ukrajini ili zbog političkog progona, verskih ili zdravstvenih razloga.

Prema podacima UNHCR za avgust 2025., najviše ruskih državljana u BiH je pod nekom vrstom zaštite – njih 60.

Prema informacijama do kojih je RSE došao, u jesen 2025. povećan je broj ruskih državljana koji dolaze u BiH.

Ovo primećuje i ekspert za bezbednost Safet Mušić koji je za RSE rekao da su u poslednje dve-tri godine učestaliji dolasci državljana Rusije i Turske, kao država kojima nije uveden vizni režim za BiH i Srbiju.

„Nije ovo jedini primer. Specifično je za ovaj slučaj ta povezanost s terorističkim organizacijama i terorističkim delovanjem i onda to ostavlja prostor za ozbiljno razmatranje, ali i, naravno, spekulacije koje su neminovne u našem okruženju i tumačenja u svrhu dnevne politike“, kazao je Mušić.

BiH se, kako kaže, godinama suočava s problemom nelegalnih migracija, koje su jedan od bezbednosnih rizika i državne agencije se pokušavaju s tim problemom nositi, uz pomoć Evropske unije.

Ističe da to otežavaju političke opstrukcije, te naglašava da je BiH poslednja među zemljama Zapadnog Balkana kad je reč o saradnji s Frontexom.

„Ta međunarodna policijska saradnja dugo se ‘razvlačila’ i naravno da može biti na višem nivou. Sve bi to doprinelo i zaštiti osoba koje mogu nositi terorističku pretnju“, naglasio je Mušić.

‘Problem propusnosti granica’

Mušić ističe da nije upoznat s konkretnim slučajem dolaska dvojice Čečena povezanih s terorizmom, ali kaže da BiH „evidentno ima problem propusnosti granica, koji se, uglavnom, pravda nedostatkom ljudstva i političkim neslaganjima“.

Upozorio je da BiH ima problem u funkcioniranju bezbednosnog sistema, a uzrok, takođe, vidi u trenutnom političkom ambijentu.

„Drugi razlog je ta fragmentiranost u bezbednosnom sistemu. Imamo mnogo bezbednosnih agencija, pa je protok informacija ponekad usporen, možda i zakasni u smislu potrebe hitnog delovanja“, kazao je.

Ipak, ne smatra da slučaj dvojice Čečena, koji su deportovani iz BiH, upućuju na postojanje ekstremističke mreže koja deluje u BiH.

„Kriminalne grupe, kako u BiH, tako i na međunarodnom nivou, dobro sarađuju. Tu može biti migranata koji imaju ekonomske motive, neki beže od režima, ali sigurno ima i određen broj onih koji imaju kriminalnu prošlost ili su vezani za teroristička delovanja. Nije to posebno izraženo, ali domaće službe trebaju povesti računa o mogućnostima da se BiH možda koristi i kao ruta za kretanje osoba koje mogu biti povezane za ekstremizmom“, naveo je.

BiH je članica Globalne koalicije za borbu protiv „Islamske države“, a poslednji izveštaj Stejt departmenta o terorizmu iz 2023. godine ocenio je zemlju kao kooperativnog partnera u borbi protiv terorizma uprkos ograničenim kapacitetima.