Otvoreno pismo Lidije Mitrović: Ne idem na izdržavanje kazne za delo koje nisam počinila

Službenici Uprave policije i dalje preduzimaju mere i radnje na tome da je pronađu i dovedu na izdržavanje kazne zatvora.

RTCG je pismo preneo u celini:

S obzirom na okolnosti koje su se desile vezane za moju profesionalnu karijeru, donela sam odluku koja će se, verujem, negativno odraziti na javno mnjenje, a posebno na moju porodicu.

Naime, posle više mjeseci nespavanih noći i teških ličnih trauma koje su ozbiljno ugrozile moje zdravlje, donela sam odluku da ne idem na izdržavanje zatvorske kazne. Nisam nikad ništa nezakonito uradila u svojoj 25 godišnjoj karijeri postupajući i kao sudija i kao specijalni državni tužilac.

Da ponizim sebe i da idem u zatvor, nepravedno i nečasno optužena i osuđena, u montiranom zlonamernom postupku, za mene je neprihvatljivo. Ističem: niti me je strah od zatvora, niti je u pitanju moja želja da izbegnem gubitak komfora na nekoliko meseci. Nisam prekršila zakon.

vim putem obaveštavam javnost da mi lično dostojanstvo, činjenica da sam nedužna i na pravdi boga osuđena, kao i ljudska potreba za istinom i pravdom ne dozvoljavaju da svoju glavu dobrovoljno stavim na giljotinu onima kojima pravo ne leži u Ustavu i zakonima.

Ne želim da dozvolim da moj dostojanstven život i karijera posluže kao broj za ispunjavanje merila ili pribavljanje poena za karijerno napredovanje onih kojima je toga koju nose sredstvo a ne obaveza i privilegija.

Prvenstveno se izvinjavam građanima Crne Gore, jer oni od mene, kao nosioca pravosudnih funkcija bez ijedne mrlje u profesionalnoj karijeri, ovo neće očekivati.

Isto tako, svesna sam da ću razočarati moju porodicu, koja je sve ovo vreme bila uz mene. Isto tako ostavljam bol mojoj porodici jer umesto da budem sa decom, od kojih je jedno maloletno, ja sam izabrala težak i neizvestan put jer ne mogu da prihvatim da robijam za nešto za što nisam kriva.

Podsećam javnost da sam presudom Višeg suda u Podgorici, koju je doneo sudija Vujanović, osuđena na sedam meseci zatvora.

Po mojoj žalbi i potpuno očekivano Apelacioni sud prvi put poništava navedenu presudu i tročlano veće (u sastavu Moštrokol, Vujović i Jović) traže da prvostepeni sud odgovori na bitna i suštinska pitanja. Ova prva odluka Apelacionog suda ulila mi je nadu da u Crnoj Gori pravosudni sistem ipak funkcioniše i da postoji neko ko poštuje Zakon, te da će montirana optužnica tužioca biti odbačena.

Po navedenoj Odluci Apelacionog suda, prvostepeni sud je morao da u potpunosti razjasni i odgovori na zahteve Apelacionog suda. Umesto da postupi po Odluci Apelacionog suda, postupajući sudija Vujanović je ekspresno, već posle drugog ročišta doneo apsolutno istu prvostepenu presudu, potpuno se oglušivši na Odluku Apelacionog suda.

Iznenađena donošenjem iste presude, uložila sam žalbu sa uverenjem da ako je Apelacioni sud već jedan put ukinuo takvu manjkavu, protivrečne, neosnovanu i nezakonitu odluku da će u ponovnom većanju doneti sličnu odluku kao i prvi put. Međutim, ovaj put izmenjeno veće Apelacionog suda, čiji je sastav tendenciozno promenjen (Tabas, Milanović i Moštrokol) potvrđuje istu, neizmenjenu, neobrazloženu i prethodno poništenu odluku Višeg suda. Očigledno je pažljivo probrana ekipa kojoj profesionalna savest nije smetnja da izvrši ovaj prljavi, naručeni posao.

Ova druga odluka Apelacionog suda, duboko verujem, ne ulazeći u motive navedenih sudija, predstavlja crnu mrlju u karijerama ovih ljudi. Ona predstavlja grubo kršenje Zakona i osnovnih ljudskih prava i poništava integritet svakog nosioca sudijske ili tužilačke funkcije, koji se u svom radu rukovodi Ustavom i Zakonom i svojim slobodnim sudskim ili tužilačkim uverenjem.

U predmetu „Klap, Vardar i Bora“ za koji sam u montiranom procesu protiv mene optužena i na kraju osuđena, primenjivala sam dosledno i zakonito, u skladu sa svojim ovlašćenjima odredbe Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Za vreme trajanja ovog fabrikovanog postupka protiv mene konsultovala sam stručnjaka koji predstavlja najviši autoritet u ovoj oblasti, koji je pored ostalog i suštinski tvorac ovog zakona, prof. doktora Zorana Stojanovića.

Profesor Stojanović mi je saopštio na osnovu punog uvida u spise predmeta da ja nisam napravila apsolutno ni najmanju grešku sprovodeći odredbe Zakona. To je za mene bila velika profesionalna satisfakcija i potvrda da sam u mom postupanju sve uradila po Zakonu.

Želim da obavestim javnost da je moj progon i stradanje koje prolazim već više godina zajedno sa mojom porodicom organizovan i realizovan isključivo od jednog lica – GST Vladimira Novovića. Napadi na mene od strane GST Novovića počinju krajem 2022. godine, a u vezi predmeta bivše ministarke odbrane Olivere Injac. Vrlo je važno da napomenem, da su do tog dana relacije sa GST Novovićem bile profesionalne i korektne.

Predmet krivične prijave protiv tadašnje ministarke Injac je na moju nesreću bio meni dodeljen, kao specijalnom tužiocu. Ja sam pokušala da izvršavam svoje tužilačke obaveze prema dobijenoj krivičnoj prijavi u skladu sa Zakonom. Međutim, obaveza gospodina Novovića da zaštiti Oliveru Injac od vođenja krivično pravnog postupka bila je takvog karaktera da je od tog trenutka krenuo u lični obračun sa mnom ne birajući sredstva.

Posle prvog dostavljanja optužnog akta protiv Injac dostavljeno mi je hitno „obavezujuće uputstvo“, koje je imalo samo jedan cilj: traženje „legalnog puta“ da ista bude oslobođena optužbi. Poslije toga nastupa još jedno „obavezujuće uputstvo“ za isti predmet, što nije zabeleženo od nastanka SDT-a. Tada sam shvatila, ali kasno, da GST neće dozvoliti tužilačku samostalnost u mom postupanju. Tom prilikom sam ga pitala: „Da li ja moram da idem u zatvor umesto nje?“

U ovom predmetu sudski veštak je našao štetu i u svom nalazu naveo precizno koliko je sredstava protivzakonito zloupotrebljeno iz budžeta, a reč je o više desetina hiljada evra. Kada sam obavestila GST Novovića putem telefona o optužnom aktu, osetila sam da je „vrag odneo šalu“.

Istog dana su njegovi izvršioci ušli u pisarnicu, oteli predmet sa kompletnim spisima, te ušli u moju kancelariju bez mog prisustva i izvršili premetačinu. Time je GST Novović počinio teži disciplinski prekršaj za koji je predviđena i sankcija razrešenja po Zakonu o državnom tužilaštvu, član 125. tačka 6.

Od tog dana ništa više nije bilo isto. Tražio je gde se može pravno tumačenje tumačiti dvojako, pa je drugom tužiocu dao nalog da mora da pronađe eventualnu odgovornost u predmetima koje sam ja vodila, što je ovaj i učinio vezano za „Klap, Vardar i Bora“.

Poštovani građani, umesto da Injac odgovara za pomenute nezakonitosti, ja treba da čekam izdržavanje zatvorske kazne za nešto što nikad nisam uradila i za nešto što je važno istaći – da u mom postupanju u predmetu „Klap i Vardar i Bora“ nema kvantifikovane štete. Moram istaći da sam postupajući u ovim predmetima vratila državi preko sedam miliona evra u državni budžet.

Tužilačka isfabrikovana optužnica zadala je udarac sama sebi jer je poništila osnovno načelo na kome počiva, a to je tužilačka dispozicija. Poštovani građani, molim da razumete ovaj moj vapaj za istinom i pravdom. Vi sami možete da procenite i zauzmete stav iz navedenog o činjenici da se prvi čovek SDT igra sa ljudskim sudbinama, mimo kontrole i mimo zakona.

Motiv sudije Vujanovića, da ja budem osuđena po isključivoj želji Novovića je veliki. Njih dvoje su u prisnim, prijateljskim odnosima, a Novović se lično založio da se supruga Vujanovića prebaci za sudiju Upravnog suda u Podgorici. Istog dana, i to ne slučajno, i Novovićeva supruga se bira za sudiju Upravnog suda. Osim vraćanja usluge Vujanoviću, Novoviću u Ustavnom sudu treba i svoj čovek.

Potpuno je „pokrio“ i kontroliše Viši i Apelacioni sud. Ispleo je za kratko vreme mrežu svojih ljudi i kontroliše sve državnotužilačke organizacije. Iskustvo iz ranijeg perioda ukazuje da koncentracija moći u jednom čoveku u pravosuđu može biti izuzetno opasna za društvo. Postavlja se pitanje da li će ovoj grupi poći za rukom da uvedu u zabludu i predsednika Milatovića, koji treba da predloži sudiju Ustavnog suda.

Nameće se opasan zaključak da je i sudstvo i tužilaštvo pod potpunom kontrolom jednog čoveka, koji je ozbiljna prepreka pravdi. Moja presuda od sedam meseci a ne recimo od šest je dodatna pakost i zla namera jer donosi drugačije posledice i prava.

Poštovana javnosti Crne Gore, još jedan put se duboko izvinjavam zbog mog poslednjeg očajničkog koraka, koji sam napravila razapeta između moje savesti i naše surove realnosti.

31.01.2026. Lidija Mitrović