Parlament RS će „braniti“ pravo na referendum o presudi Dodiku

„Očekujemo da Kancelarija Evropske unije (EU) bude branilac, a ne protivnik prava na demokratsko izjašnjavanje i debatu o svim pitanjima, jer bi suprotno delovanje predstavljalo postupanje svojstveno totalitarnim režimima, a i kršilo sve relevantne evropske konvencije koje regulišu ovu oblast, naročito Konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama“, navodi se u saopštenju, kao reakcija na reakciju Delegacije EU u BiH na poslednje odluke parlamenta RS.

Delegacija EU u BiH je ranije upozorila da bi podvrgavanje sudske presude Miloradu Dodiku referendumu bilo u suprotnosti s vladavinom prava i nezavisnošću sudskih organa.

Iz Stevandićevog kabineta se navodi da je Sud BiH presudu protiv Dodika doneo po nalogu „nelegalnog visokog predstavnika, koji nema zakonodavnih ovlašćenja u predmetu protiv predsednika Republike, isključujući mogućnost da ona bude preinačena“.

U saopštenju se dodaje da je „potpuno neverovatno da bilo ko pokušava da zabrani iznošenje stava o prihvatanju ili neprihvatanju presude za koju čitava evropska i svetska javnost zna da je donesena, ne po pravu, već upravo zloupotrebom prava, odnosno političkim nasiljem nad pravnim sistemom“.

Stevandićev kabinet je izmene Krivičnog zakona BiH, prema kom je neizvršavanje odluka visokog predstavnika krivično delo, nazvao „okupacionim zakonom, koji je oktroisao nelegalno instalirani Kristijan Šmit“ i dodao da taj zakon „nikada neće postati osnov prava, već će izazvati borbu protiv pravnog nasilja“.

Navodi se i da se stav građana o tome ne može zabraniti ili nametnuti.

„U demokratskim društvima, glas građana je prirodno i neotuđivo pravo i, mada se njime ne menjaju sudske odluke, on predstavlja javni sud o pravednosti i legitimnosti“, piše u saopštenju.

Kabinet je dodao da je „svaki vid borbe za slobodu legitiman“ i najavio da će vlasti RS „braniti svoja prava, civilizacijske i demokratske vrednosti“.

„U demokratskim i civilizovanim društvima nije zabeleženo da jedna osoba bude zakonodavac, već isključivo koordinator i tumač ustavnih odredaba usvojenih u parlamentu ili regulisanih međunarodnim ugovorima, kao što je Dejtonski, kojeg su uz sve anekse potpisale Federacija BiH, BiH, Republika Srpska, Srbija i Hrvatska, a koje Kristijan Šmit nije ovlašćen da menja“, navodi se u saopštenju.

Zbog toga nijedna institucija u RS ne može prihvatiti nametanja koja dolaze mimo međunarodnog prava i bez mandata Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), zaključuje se u saopštenju.