Objavljeno o čemu će raspravljati parlament RS u vezi sa slučajem Dodik

To piše u Informaciji o kojoj će raspravljati Narodna skupština RS na posebnoj sednici, za koju se još ne zna kada će biti, objavile su banjalučke Nezavisne novine.

Još je navedeno da su „nosioci suvereniteta u BiH konstitutivni narodi i entiteti“ i da „dejtonsko ustavno uređenje, sa svim svojim manjkavostima, predstavlja jedini mogući pravni okvir za opstanak i funkcionisanje BiH na osnovama pariteta i konsenzusa“.

„BiH se nalazi u stanju uzurpacije vlasti, derogiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma i poništavanja vladavine prava. Narodna skupština RS, nosilac suverene volje naroda RS, ima pravo i obavezu da zaštiti ustavni poredak RS i ustavni poredak BiH“, napisano je u dokumentu.

U Informaciji je još navedeno da je „nelegalni i neligitimni stranac Kristijan Šmit, uzurpator funkcije visokog predstavnika u BiH“, nametnuo Zakon o izmenama i dopunama Izbornog zakona BiH kojim su propisani dodatni razlozi za prestanak mandata izabranom članu organa vlasti na svim nivoima u BiH pre isteka vremena na koje je izabran.

„Uz izmene i dopune Krivičnog zakona BiH, koje je nametuno 2023. godine, jasno je da je neizabrani, nelegalni i neligitimni stranac Kristijan Šmit godinama pripremao pravni i politički teren kako bi pokušao iz političkog života eliminisati demokratski i od naroda izabranog predsednika RS Milorada Dodika“, piše u Informaciji.

Dalje se navodi da je „planski smišljen i godinama pripreman državni udar na Republiku Srpsku, kroz odluku redovnog suda koja je doneta s ciljem da postane presedan i temeljna praksa za sva buduća postupanja“.

„Sud i Tužilaštvo BiH su radili u službi pojedinca Krstijana Šmita, zanemarujući činjenicu da je predsednik RS ustavna kategorija, da je predsednik Milorad Dodik izabran voljom naroda, te da je postupao u okviru Ustavom i zakonom datih ovlašćenja“, piše u Informaciji.

Donošenje drugostepene osuđujuće presude Suda BiH protiv Dodika ocenjeno je kao „još jedna potvrda da se radi o marionetskom i neustavnom pravosudnom sistemu, koji nema kapacitet da interese i zaštitu integriteta države i njenih konstitutivnih elemenanata stavi iznad političkih interesa neizabranih stranaca“.

Ocenjeno je i da je Sud BiH drugostepenom presudom Dodiku „pokušao Kristijana Šmita da proglasi sastavnim delom ustavnopravnog poretka BiH“.

U Informaciji piše i da presuda Suda BiH i postupanje CIK-a BIH u slučaju Dodika „predstavljaju pokušaj kodifikacije bonskih ovlešćenja kao dela ustavnopravnog sistema BiH“.

„Proces transformacije BiH u unitarnu državu je u na vrhuncu, a u takvoj BiH bez konsocijativne demokratije, bez instituta pariteta, kompromisa, zaštite vitalnih nacionalnih i entitetskih interesa, bez entitetskog glasanja, srpski narod je osuđen na majorizaciju i nestanak“, ocenjeno je u Informaciji koju će razmatrati poslanici u parlamentu RS.

U tom dokumentu se navodi i da se odlukama Šmita, Suda BiH i CIK-a „pokušava obrisati i poništiti volja jednog konstitutivnog naroda u BiH, odnosno volja više od 300 hiljada glasača“.

„Ustav RS je akt najviše pravne snage nakon ustava BiH i odluke CIK-a nisu iznad Ustava RS. Prestanak mandata odlukom CIK-a je neustavan, nije usklađen sa Ustavom RS, te samim tim ne može imati pravno dejstvo niti uticati na legitimno izabranog predsednika RS“, piše u Informaciji.

CIK BiH je juče doneo odluku o oduzimanju predsedničkog mandata Dodiku pošto je doneta pravosnažna odluka Suda BiH kojom je on zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika u BiH osuđen na godinu dana zatvora i šest godina obavljanja javne funkcije.

Iz vladajuće koalicije u RS su potom saopštili da ne priznaju odluku CIK-a i da će o Dodikovom predsedničkom mandatu odlučiti građani na referendumu.

Na odluku CIK-a postoji pravo žalbe Apelacionom veću Suda BiH, koje razmatra izborne žalbe.

Ako Apelaciono veće potvrdi odluku CIK-a, Dodiku definitivno prestaje mandat predsednika RS, posle čega državna izborna komisija u roku od 90 dana mora da raspiše prevremene izbore za predsednika Republike Srpske.