foto (BETAPHOTO/HINA/Dario GRZELJ)Stradanja Srba u izbegličkoj koloni na putu Glina–Dvor, u poslednjim danima rata, ostaju i posle tri decenije van institucionalnog sećanja i bez pokrenutih istraga, upozoreno je na komemoraciji SNV-a za stradale i prognane u „Oluji“, održanoj u Donjem Žirovcu.
„Postupak utvrđivanja odgovornosti nikada nije ni započet, a za državne institucije ti događaji ne postoje ni kao razlog za evidenciju, ni kao razlog za javno predstavljanje, procesuiranje odgovornih, pa čak ni za komemoraciju“, upozorio je predsednik SDSS-a, saborski poslanik Milorad Pupovac, govoreći o napadima na izbegličku kolonu nakon predaje dela vojske Republike Srpske Krajine, u kojoj je, prema dosadašnjim podacima, ubijeno najmanje 78 ljudi, među njima 48 civila, prenosi Index.hr.
Pupovac je u govoru naglasio da su se napadi dogodili i nakon završetka borbi, kada je već bio potpisan akt o predaji, te da su se dogodili „u seriji napada pripadnika Hrvatske vojske i Petog korpusa Armije BiH na izbegličku kolonu“.
„Samo na području Gornjeg i Donjeg Žirovca te šume Obljaj ubijeno je 78 osoba – 48 civila, 17 vojnika i 13 za koje se još ne zna jesu li bili civili ili vojnici.
Postupak identifikacije još nije završen“, rekao je Pupovac, upozorivši da „država ne omogućava ni da se ti događaji dokumentuju i obeleže u miru“.
Pupovac je podsetio i na napore učinjene pre pet godina kada su, kako je rekao, i Vlada i predstavnici Srba napravili korake ka zajedničkom sećanju, ali to, prema njegovim rečima, nije potrajalo.
„Sve izgleda kao da se vraćamo na stanje od pre pet godina, ili čak i ranije. No, bez obzira na krhkost naših kolena, nemamo nameru da pokleknemo“, poručio je, dodavši da je „moralni osećaj prema žrtvama, bilo hrvatskim u Baćinu 1991, bilo srpskim u koloni kod Dvora 1995, ono što ne dopušta da se o tim tragedijama ćuti“.
Teršelič: Pravda nije dočekana
Voditeljka Documente – Centra za suočavanje s prošlošću Vesna Teršelič naglasila je važnost očuvanja sećanja i pozvala na dalje prikupljanje podataka o ubijenima i nestalima tokom i nakon „Oluje“.
„Nakon 30 godina važno je upitati se šta će ostati zabeleženo za decu koja sada kreću u školu, ili onu koja još nisu rođena“, rekla je, pozivajući sve koji imaju informacije da se jave i pomognu u dopunjavanju baze podataka o žrtvama.
Prema podacima koje je Documenta nedavno objavila, tokom i nakon „Oluje“ stradale su najmanje 2.654 osobe, među kojima 1.747 Srba i 416 Hrvata. Potvrđeni podaci, kako je rekla, trenutno postoje za oko 64% tih slučajeva, dok se drugi još istražuju.
Teršelič je rekla i da „pravda nije dočekana“, a da su sudske presude donesene samo za zločine u Kijanima, Mandiću i Prokljanu.
„Oni koji su ubijeni u koloni u Žirovcu, u Kijanima, u Dvoru, na putevima bekstva, u Sisku gde je kamenovana kolona – zaslužuju da ih pamtimo“, poručila je na komemoraciji održanoj u Donjem Žirovcu, selu na Baniji koje je gotovo potpuno opustelo.
Mesto je odabrano zbog blizine mesta stradanja izbegličke kolone koja se početkom avgusta 1995. kretala ka Bosanskom Novom (danas Novi Grad).
Uz porodice žrtava, skupu su prisustvovali predstavnici srpske zajednice iz cele Hrvatske, delegacija Ambasade Republike Srbije, saborske poslanice Anja Šimpraga i Dragana Jeckov, predsednik SNV-a Boris Milošević, kao i predstavnici civilnog društva.
U crkvi svetih apostola Petra i Pavla održan je parastos za žrtve, a tradicionalna izjava sećanja Srpskog narodnog veća ove godine ponovo je podsetila na „više desetina hiljada poginulih i ranjenih, i Hrvata i Srba“, svih onih koji su morali zbog ratnih opasnosti, pretnji ili silom napustiti svoj dom, zavičaj i zemlju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
