Republika Srpska: Nova vlada na istom minskom polju

Mandatara je tada imenovao Dodik, pored činjenice da mu je pre toga oduzet mandat predsednika Republike Srpske nakon presude Suda BiH o zabrani političkog delovanja narednih šest godina.

Nije šija nego vrat

Tumačenja su sada različita. Deo pravnika tvrdi da su neustavne sve odluke koje je ta vlada donela u periodu od septembra 2025. do januara 2026. godine. Vlada, kažu, nije imala ovlašćenje da predloži nijedan zakon skupštini, poput budžeta.

„Niko se ne može pozivati, a da to bude pravno valjano, na akte koje je donela neustavna vlada, niti na akte koje je u istom periodu donela Narodna skupština Republike Srpske na predlog neustavne vlade“, kaže pravni stručnjak Milan Blagojević, objašnjavajući posledice odluke Ustavnog suda.

Drugi u odluci vide samo osporavanje imenovanja mandatara i članova vlade.

Prva Minićeva vlada donela je ključne akte poput predloga budžeta za ovu godinu, poreske olakšice, ugovore o izgradnji puteva, imenovanja direktora javnih preduzeća.

Pravno gledano, ukoliko niko ne bude pokretao pojedinačne apelacije na svaku odluku, ništa se neće promeniti. Ostaje samo pitanje da li taj rizik dubljeg ulaska u fiskalnu godinu vlada sebi može priuštiti.

„Kada su u pitanju odluke Vlade, sud niti je raspravljao, niti je nadležan, niti ima bilo kakvog razloga za brigu građana Republike Srpske. Kao ni za radost onih koji nam misle loše. Ovo je jedna politička borba, imamo vladu, imamo institucije, sve funkcioniše, nema razloga za brigu“, rekao je premijer Minić.

On je pre nekoliko dana prvo taktički podneo ostavku, da bih odmah potom bio ponovo izabran na predlog Ane Trišić Babić, vršiteljske dužnosti predsednice Republike Srpske.

Bojkot imenovanja sudija

Opozicija u Banjaluci likuje zbog odluke, podsećajući da su na vreme upozoravali vlast da ne ulazi u potencijalne probleme, čime bi mogla izazvati pravni i politički haos.

„Vlada je nelegalna jer je mandat dao Milorad Dodik, iako tada nije bio predsednik Republike Srpske, a želeo je u svom stilu, bahato, da pokaže da je iznad zakona i države, da je i dalje gazda i predsednik koji se pita i o svemu odlučuje“, kaže Nebojša Vukanović iz Liste za pravdu i red, ističući da će ceh opet platiti građani.

Vlast osporava odluku Ustavnog suda BiH i zbog činjenice da trenutno radi u krnjem sastavu, jer ima sedam od devet sudija. Ipak, ta dva nedostajuća člana dolaze upravo iz RS, koje je ranije trebalo da imenuje Narodna skupština. Razlog su strane sudije, čija tri člana sede u Ustavnom sudu, a koje iz RS „ne priznaju“, iako su sve dosadašnje odluke stupile na snagu.

Nova apelacija i novi rizik

Odluka Ustavnog suda stigla je u danu kada je nova Minićeva vlada preuzimala dužnost, o čijoj sudbini će, po svemu sudeći, opet odlučivati isti sud. Ta nova vlada trebalo je da bude bajpas upravo za ovakvu odluku suda.

Naime, Ustav Republike Srpske ne predviđa da vršilac dužnosti predsednika imenuje mandatara.

„U narednim danima ići će apelacija da li postoji mogućnost imenovanja vršioca dužnosti predsednika RS od strane Narodne skupštine, ako već postoje dva potpredsednika“, kaže Ramiz Salkić, poslanik u Narodnoj skupštini RS.

Ustavni sud BiH odlukom je podsetio na svoje nadležnosti, a druga vlada Save Minića sada, po svemu sudeći, čeka isti sudski test. Rezultat tog testa mogao bi stići u trenutku ponovljenih izbora početkom februara, za predsednika RS na više od 130 biračkih mesta.

Izbori se ponavljaju zbog utvrđenih nepravilnosti na prvom glasanju kada je Dodikov kandidat Siniša Karan tesno pobedio opozicionog kandidata Branka Blanušu. No, kako je razlika bila smao 16.000 glasova, ponovljeni izbori bi mogli da preinače rezultat.