RS bez legalnog predsednika dok Dodik odbija da se povuče, čeka se odluka o izborima

On je ove posete predstavio kao zvanične u svojstvu predsednika tog entiteta BiH iako to zvanično nije 24 sata, podseća RSE.

Odlukom Suda Bosne i Hercegovine, kojom je potvrđena odluka Centralne izborne komisije o oduzimanju mandata, Dodik je izgubio sva ustavna i zakonska ovlašćenja predsednika RS.

To zapravo znači da on nema pravo da predstavlja entitet, raspolaže budžetom Kancelarije predsednika RS, i donosi ključne odluke u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti.

Ukoliko odbije da napusti funkciju, prema rečima pravnih stručnjaka, mogao bi se suočiti sa novim krivičnim prijavama, pored već postojeće istrage, u kojoj ga Tužilaštvo Bosne i Hercegovine sumnjiči za „napad na ustavni poredak“ zemlje.

U međuvremenu, Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine saopštilo je da Dodik ima 15 dana da vrati svoj službeni pasoš Bosne i Hercegovine.

I dok čeka da CIK raspiše izbore u roku od 90 dana, zakonskog roka, entitet RS se takođe suočava sa pravnim vakuumom. Naime, ni Ustav BiH ni Ustav RS ne predviđaju ko bi mogao da zameni Dodika na mestu predsednika entiteta.

Sud BiH i Centralna izborna komisija nisu odgovorili na upit RSE o tome ko treba da sprovede konačnu presudu Suda BiH, kojom je Dodik osuđen na šestogodišnju zabranu obavljanja javne funkcije i godinu dana zatvora zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH.

Ustav RS bez rešenja

Ustav i zakoni Republike Srpske ne eksplicitno predviđaju šta bi trebalo da se desi u slučaju da sud zabrani predsedniku ovog entiteta da obavlja svoju dužnost.

Pored toga, nije jasno definisano ko preuzima predsedničku funkciju u drugim, neočekivanim okolnostima.

Pored predsednika, RS ima dva potpredsednika, ali oni mogu privremeno preuzeti predsedničke dužnosti samo ako ih legitimni predsednik razreši.

Nedim Ademović, stručnjak za ustavno pravo, ističe da u trenutnoj situaciji u vezi sa oduzetim mandatom Dodiku postoji neregulisana oblast koja se „ne može zameniti“ pravnim tumačenjem.

„Mislim da je ovo poruka CIK-u BiH da odmah preduzme sve radnje kako bi se što pre popunila pozicija predsednika u RS, a ne da se čeka rok od 90 dana za održavanje izbora. Možda samo visoki predstavnik u BiH, ako smatra da upražnjenje ove pozicije potkopava civilnu implementaciju Dejtonskog sporazuma, može nametnuti rešenje“, rekao je Ademović za RSE.

Ademović ističe da Dodik više ne može ustavno obavljati funkciju predsednika RS, te da treba preduzeti pravne mere kako bi se on sprečio u tome ako odbije da napusti funkciju.

„Centralna izborna komisija treba da, u saradnji sa Sudom BiH i Tužilaštvom BiH, koordinira mere za sprovođenje presude i sprečavanje Dodika da obavlja funkciju“, rekao je Ademović.

Svaki Dodikov potez na oduzetoj funkciji „novo krivično delo“

Advokat Vlado Adamović takođe upozorava RFE/RL na ozbiljne pravne posledice ako Milorad Dodik odbije da se povuče sa mesta predsednika Republike Srpske.

„Ovo su nova krivična dela“, ističe on, naglašavajući da svaka aktivnost koja se suprotstavlja konačnoj odluci Suda BiH i CIK-a, uključujući sprečavanje prevremenih izbora ili pokušaj održavanja nezakonitog referenduma, može predstavljati višestruka krivična dela.

Adamović objašnjava da Dodik više nema nikakav zakonski osnov za obavljanje funkcije predsednika.

„Njegovi potpisi na dokumentima, zakonima i odlukama više nisu važeći, a svaki pokušaj njihovog izdavanja je potencijalno krivično delo“, naglašava Adamović.

On takođe ističe da bi njegov naslednik, koji bude izabran na prevremenim predsedničkim izborima u Republici Srpskoj, takođe trebalo da bude osoba koja će sprečiti Dodika da nezakonito obavlja funkciju.

„Dužnost je naslednika da zatraži intervenciju policije kako bi se obezbedilo sprovođenje zakona. Iako Dodikov SNSD (Savez nezavisnih socijaldemokrata) i dalje ima većinu u Narodnoj skupštini RS, politička moć stranke ne može zameniti pravni okvir koji sprečava Dodika da nastavi da obavlja funkciju“, rekao je Adamović.

Dodikove pretnje „pravno neodržive“

Analitičar Davor Đenero smatra da činjenice prema kojima je Dodik priznao sudsku presudu protiv njega, poštujući postupak žalbe, i da je, nakon što je izabran za predsednika RS, priznao i Izbornu komisiju BiH, dovode do toga da je i prestanak Dodikovog mandata nesporan.

On naglašava da Dodikove pretnje da će pokušati da zabrani izbore u RS, kao i najave novih referenduma, treba posmatrati u ovom kontekstu.

„Entitet nije država i ne može donositi odluke koje su u suprotnosti sa Ustavom BiH ili ne bi prošle test ustavnosti pred Ustavnim sudom BiH. Dodik sada nema ni mogućnost da raspiše referendum na teritoriji entiteta. Dodik je deo političke prošlosti Bosne i Hercegovine, dok su pretnje i pokušaji manipulacije instrumentima vlasti u RS pravno i politički neodrživi“, zaključuje Đenero.

Analitičar jasno naglašava da su najavljeni referendumi – jedan o mandatu visokog predstavnika, a drugi o statusu Republike Srpske – pravno neizvodljivi.

„Referendum se ne može raspisati o pitanjima iz sfere sprovođenja zakona i vladavine prava. Entitet nije država i ne može donositi odluke koje su u suprotnosti sa Ustavom BiH ili ne bi prošle test ustavnosti pred Ustavnim sudom BiH. Dodik nema ni mogućnost da raspiše referendum na teritoriji entiteta“, zaključuje Gjener.

Koja je ovlašćenja Dodik izgubio?

Pravosnažnošću odluke Centralne izborne komisije i potvrdom Suda BiH, Milorad Dodik je izgubio sva ovlašćenja predsednika RS koja trenutno pokušava da zadrži.

Više ne može da predstavlja entitet ni u zemlji ni u inostranstvu, što znači da nijedan zvaničnik u BiH ni u inostranstvu ne može da komunicira sa njim kao predsednikom RS.

Takođe je izgubio pravo da predloži kandidata za premijera RS, što je posebno važno u vreme ostavke premijera Radovana Viškovića.

Ne može sazivati sednice Vlade niti uticati na dnevni red, niti može predlagati kandidate za sudije Ustavnog suda RS na predlog Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH.

Dodik više nema ovlašćenja da proglašava zakone koje je usvojila Narodna skupština RS niti da imenuje i opoziva šefove entitetskih misija u inostranstvu.

Više nema pravo da pomiluje osuđena lica, pokreće postupke pred Ustavnim sudom, predlaže izmene Ustava, dodeljuje odlikovanja, niti predsedava entitetskim Senatom.

Finansijski, Dodik je izgubio i kontrolu nad budžetom Kancelarije predsednika RS, koji ove godine iznosi 77,5 miliona maraka (oko 39 miliona evra), što znači da više ne može da raspoređuje sredstva niti donosi finansijske odluke u okviru ovog resursa.

Sve odluke i potpisivanje akata u njegovo ime postaju pravno nevažeći, a svaki nastavak funkcije bez mandata može ga izložiti krivičnoj odgovornosti.

Koja su ovlašćenja potpredsednika RS?

Republika Srpska ima predsednika i dva potpredsednika iz različitih konstitutivnih naroda (bošnjačkog, hrvatskog i srpskog), koji se biraju direktno na izborima sa iste liste, prema broju osvojenih glasova.

Dok predsednik, između ostalog, može da predlaže zakone, razrešava entitetskog premijera i raspušta parlament, uloga dva potpredsednika je simbolična i oni „pomažu predsedniku RS u zadacima koje im on dodeli“.

U slučaju „privremene nesposobnosti“, legalni predsednik RS sam određuje koji će ga potpredsednik zameniti.

Prošle godine, Milorad Dodik je operisan u Beogradu, a zatim je ovlastio potpredsednika Davora Pranjića.

Aktuelni potpredsednici RS su Ćamil Duraković i Davor Pranjić. Nijedan od njih nije odgovorio na pozive RFE/RL.

Presedan u izboru privremenog predsednika RS

Iznenadna smrt predsednika RS, Milana Jelića, 30. septembra 2007. godine, člana Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, dovela je do neizvesnosti u vezi sa privremenim nasleđivanjem na toj funkciji.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine i Kancelarija visokog predstavnika (OHR) uključili su se u slučaj kao konačni tumač Ustava Bosne i Hercegovine, ali nije postignuto rešenje.

Narodna skupština Republike Srpske održala je posebnu sednicu 1. oktobra 2007. godine.

Iako to nigde nije bilo predviđeno, Skupština je odlučila da za vršioca dužnosti predsednika entiteta imenuje Igora Radojičića, tadašnjeg predsednika Skupštine i kadara SNSD-a, glasovima vladajućih stranaka predvođenih SNSD-om.

Ova odluka je izazvala kontroverze i pitanja o legalnosti i legitimitetu odluke.

Protivnici su tvrdili da ovu funkciju treba privremeno da obavlja jedan od potpredsednika entiteta.

Takođe su naglasili da Radojičić ne može istovremeno da vrši izvršnu i zakonodavnu vlast, međutim, izborni ili drugi zakoni u BiH to ne zabranjuju.

Radojičić je ostao na funkciji vršioca dužnosti predsednika RS do 9. decembra 2007. godine. Tada je za novog predsednika RS na prevremenim izborima izabran Rajko Kuzmanović, takođe član SNSD-a.