Foto: EPA FILES/ANTONIO BATKazna od tri i po godine zatvora zbog zloupotrebe načelničke pozicije, poslednja je u nizu pravosudnih procesa i afera koji gotovo pola vekaa prate karijeru Fikreta Abdića „Babe“, kontroverznog bh. političara i osuđenog ratnog zločinca iz Velike Kladuše, na severozapadu zemlje, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Prvostepena presuda suda u Bihaću potvrdila je da je Abdić na poziciji načelnika Velike Kladuše, od 2017. do 2020., oštetio budžet i, ukoliko postane pravomoćna, Opštini će morati nadoknaditi oko 480.000 maraka (oko 240.000 evra).
Iz Suda u Bihaću nisu objavili za koja konkretno dela je osuđen Abdić. Optužnica ga je, uz ostalo, teretila za nezakonito donošenje opštinskog budžeta za 2019. i 2020. godinu, s ciljem nezakonite dodele novca Udruženju za zaštitu nezaposlenih deoničara preduzeća „Agrokomerc“, čiji je osnivač.
Presuda 85-godišnjem Abdiću izrečena je gotovo četiri decenije nakon njegovog prvog hapšenja u jednoj od najvećih privrednih afera u bivšoj Jugoslaviji, te 13 godina otkako je odslužio kaznu zbog ratnih zločina tokom ratnih 90-ih u Bosni i Hercegovini, piše RSE.
Afera Agrokomerc
Prvi put uhapšen 80-ih godina prošlog veka, Abdić se suočio s optužbama za finansijske malverzacije u prehrambenom preduzeću Agrokomerc u Velikoj Kladuši. Bio je osnivač tog kombinata u kome je u to vreme radilo i do 14.000 osoba.
Afera je „isplivala“ u javnost 1987. godine, kada je u beogradskoj „Borbi“ objavljen članak o izdavanju menica bez pokrića u Agrokomercu, u vrednosti oko 400 miliona dolara.
Usledilo je hapšenje, a na teret su mu se, osim privrednog kriminala, stavljale i optužbe za kontrarevolucionarno delovanje. Osuđen je na četiri godine zatvora, ali ova presuda nikada nije postala pravosnažna, jer je kasnije ukinuta odlukom Vrhovnog suda.
Krajem 1989. izlazi iz zatvora i nastavlja voditi Agrokomerc, koji u godinama nakon rata propada, a od 2019. godine vode se polemike da li treba u stečaj.
Autonomija i suđenje za ratne zločine
Početkom devedesetih, pred početak rata u BiH, Abdić koji je do tada bio u Savezu komunista, postaje član Stranke demokratske akcije, danas najveće bošnjačke partije u Bosni i Hercegovini.
S više od milion glasova, izabran je na prvim višestranačkim izborima u Predsedništvo Republike BiH. Potom je, prema dostupnim podacima, ustupio Aliji Izetbegoviću, tadašnjem predsedniku SDA, mesto predsjednika Predsedništva.
Sukobljavajući se vlastima u Sarajevu, Abdić je ratne 1993. godine proglasio tzv. samostalnu autonomnu pokrajinu Zapadna Bosna, zbog čega je smenjen iz Predsedništva odlukom republičke Skupštine, dok 1995. odlazi u Hrvatsku.
Godinu posle, Više javno tužilaštvo u Bihaću podiglo je protiv njega optužnicu, tereteći ga za ratni zločin u logorima u tom delu BiH, u kojima je bilo zatvoreno oko 5.000 osoba.
Takođe, na teret mu se stavljala suradnja s pripadnicima samoproglašene republike srpske krajine, koja je bila formirana unutar Hrvatsle, i bh. entiteta Republika Srpska.
Za ratne zločine mu je suđeno u Karlovcu, nakon što je pravosuđe Hrvatske 2001. preuzelo predmet. Dve godine kasnije osuđen je na 20 godina zatvora, zbog ratnog zločina na području Bosanske Krajine od 1993. do 1995.
Vrhovni sud Hrvatske kasnije mu je preinačio kaznu na 15 godina zatvora. Iz zatvora u Puli pušten je 2012., nakon što je odslužio dve trećine kazne, odnosno deset godina i devet meseci.
Povratak u politiku
Procesi koji su se protiv njega vodili nisu ga sprečili da dva puta pobedi na lokalnim izborima u BiH.
Po izlasku iz zatvora u Puli, Abdića su na slobodi dočekale brojne pristalice što je otvorilo put za njegov povratak u politiku.
Laburistička stranka, koju je osnovala njegova kćerka, a iz koje su Abdića predstavljali kao „ekonomskog maga“, kandidovala ga je za načelnika Velike Kladuše što je i postao, na opštinskim izborima 2016. godine.
Uoči reizbora za načelnika Velike Kladuše, na lokalnim izborima 2020., s pet saradnika uhapšen je u junu te godine zbog sumnje na zloupotrebu položaja i korupciju.
U pritvoru je proveo četiri meseca, a oslobođen je 29. oktobra 2022. godine, u vreme kada je u BiH trajala kampanja za lokalne izbore, na kojima je ponovno izabran za načelnika.
No, vesti o njegovim pravosudnim problemima nastavile su se i iduće godine. Tada je u bh. medijima objavljena, a potom demantovana vest, da je uhapšen po zahtjevu hrvatskog pravosuđa, zbog sumnje na privredni kriminal u toj zemlji tokom 2001. godine.
Iz Državne agencije za istrage i zaštitu tada su saopštili da nema mogućnosti Abdićevog izručenja Hrvatskoj, jer međudržavni sporazum BiH i Hrvatske ne dopušta izručenje za dela počinjena pre 2012. godine.
Protiv Abdića i njegova sina u Hrvatskoj se od 2011. vodio sudski proces za privredni kriminal. Pred Županijskim sudom u Rijeci suđeno im je za protupravno preuzimanje vile u Voloskom, za što su kasnijim odlukama sudova oslobođeni.
Optužnica ga je teretila da je 2001. fiktivno posudio Agrokomercu 600.000 kuna (oko 80.000 evra) te da je, pošto novac nije vraćen, preuzeo vilu u vlasništvu tog poduzeća u Voloskom, u blizini Rijeke.
Abdić je ostao načelnik Velike Kladuše do kraja mandata 2024. godine. Opozicione stranke u tom gradu su u oktobru 2021. pokrenule njegov opoziv u Opštinskom veću, ali on to nije prihvatio i proglasio je odluku nelegitimnom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
