Slučajevi trgovine decom radi prisilnog braka u Severnoj Makedoniji, kazne retke

Prema definiciji, dečiji i prisilni brak su različiti pojmovi, ali su u Severnoj Makedoniji isprepleteni. Oba termina imaju zajedničke korene u istim socioekonomskim faktorima, kulturološki i u rodnoj nejednakosti – navodi se u najnovijoj analizi udruženja Otvorena porta La Strada.

Programska direktorka ovog udruženja Marija Todorovska kaže da su takvi brakovi zapravo oblik trgovine decom, koji je u poslednjih pet godina u porastu.

„U poslednjih pet godina identifikovano je 17 slučajeva trgovine decom s ciljem prisilnog braka, gde su evidentni oblici ekonomske prisile, emocionalnog i psihološkog nasilja, kao i fizičkog nasilja – što predstavlja oblik surove eksploatacije“, objašnjava Todorovska za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Devojčice koje su na ovaj način udavane imaju između 12 i 14 godina.

Prema rečima Todorovske, ove devojčice nisu u dobu u kojem mogu dati pristanak na brak, jer su i dalje zavisne od roditelja. A kada uđu u brak, te devojčice zauvek napuštaju školske klupe. Neke od njih nikada nisu ni pohađale školu.

U takvom, prerano prekinutom detinjstvu, ispunjenom hroničnom anksioznošću, dolazi do trudnoće, koja još više učvršćuje ekonomsku zavisnost.

Tako, prema podacima popisa iz 2021. godine, 1,9 posto devojčica uzrasta od 15 do 19 godina već je rodilo dete – od njih 76 posto ima jedno dete, 19,5 posto dvoje, a mali broj troje ili više dece.

Porođaji u adolescenciji su posebno česti među devojčicama iz romske zajednice: 13,1 posto u poređenju sa 5,7 posto među devojčicama iz turske zajednice i samo 0,6 posto kod Makedonki.

Najmlađa žrtva imala 11 godina

Među devojčicama koje su postale majke u ovom dobu je i devojčica iz romske zajednice u ruralnom području Severne Makedonije. Do svoje 15. godine tri puta je bila podvrgnuta pokušaju prisilnog braka.

Ovaj slučaj, koji je opisan u analizi Otvorene porte, prijavila je sama žrtva. Međutim, nije kvalifikovan kao trgovina ljudima ili prisilni brak.

Devojčica je bila smeštena u sklonište, ali je nakon tri meseca vraćena u isto rizično okruženje, pod stalnim pritiskom i izložena mogućnosti daljnje eksploatacije.

Druga devojčica, godinu dana mlađa od spomenute, bila je podvrgnuta dvama prisilnim brakovima koje su organizovali njena majka i očuh. Četrnaestogodišnja Romkinja je bila opečena cigaretama, zaključana u sobe, lišena hrane i vode, te joj je bila onemogućena komunikacija sa porodicom. Oba braka su sklopljena u inostranstvu.

Devojčica je, međutim, uspela da pobegne iz kuće, a kada su institucije pokušale da je vrate majci, poverila se policiji. Nada da će je to spasiti od povratka u nasilno okruženje bila je uzaludna. Iako je devojčica upućena udruženju Otvorena porta i smeštena u sklonište, vraćena je kući.

Ni ovaj slučaj nije dobio nikakav pravni epilog, a počinioci su prošli bez ikakvih krivičnih prijava.

Za razliku od ovog slučaja, psihološka manipulacija koju je doživela druga Romkinja otkrivena je na vreme i okvalifikovana kao trgovina decom. Trinaestogodišnju devojčicu je otac nagovorio da se uda u inostranstvu, ali nakon što ju je policija presrela na aerodromu u Skoplju, institucije su pokrenule postupak nakon kojeg su ne samo otac, već i majka dobili zatvorske kazne.

I pored toga, ovaj slučaj pokazuje manjkavosti jer devojčica nije dobila smeštaj nakon napuštanja skloništa, niti pristup obrazovanju, a još manje pristup mentalnoj zdravstvenoj zaštiti.

Neprepoznavanje krivičnog dela

Marija Todorovska iz udruženja Otvorena porta La Strada kaže da prisilni brak često nije prepoznat kao krivično delo povezano s trgovinom ljudima, pa počinioci često prolaze nekažnjeno.

„Prisilni brakovi češće se kvalifikuju kao dela koja se odnose na privatne porodične konflikte, poput porodičnog nasilja ili zanemarivanja maloletnih lica, što na neki način dovodi do blažih pravnih posledica ili do potpunog odbacivanja predmeta“, ističe Todorovska.

Prema njenim rečima, izazov predstavlja i ograničen kapacitet Centra za privremeni boravak žrtava trgovine ljudima, gde u istom trenutku može biti smešteno samo šest osoba.

Centar vodi Otvorena porta uz finansijsku podršku Ministarstva za socijalnu politiku, demografiju i mlade, ali Todorovska naglašava da se pokriva samo oko 30 posto ukupnih troškova.

Prisilni brak kao oblik trgovine detetom regulisan je Članom 418. Krivičnog zakona, koji predviđa zatvorsku kaznu od najmanje osam godina. Član 197. istog zakona predviđa kaznu zatvora od tri meseca do tri godine za „punoletno lice koje živi u vanbračnoj zajednici s maloletnim licem koje je navršilo 14 godina, a nije navršilo 16 godina“.

Tužilaštvo do ovog trenutka nije odgovorilo na pitanja RSE o tome koliko predmeta je otvoreno u poslednje tri godine, a koji se odnose za ove dve odredbe.

Policija je, pak, u periodu od januara do septembra ove godine registrovala jedno krivično delo trgovina decom, gde je žrtva bila prisiljena na sklapanje prisilnog braka. Žrtva je bila 11-ogodišnja devojčica, navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Za ovaj krivični slučaj prijavljena su četiri počinioca.

U prethodnoj godini registrovano je i jedno takvo krivično delo, u kojem je 14-godišnjakinja bila prisiljena na sklapanje prisilnog braka, a protiv jednog počinioca podignuta je optužnica.

Dečiji brakovi najzastupljeniji u romskoj zajednici

Na suočavanju s pojavom maloletničkih brakova i trudnoća radi i Ženska inicijativa Šuto Orizari, odakle ističu zabrinutost zbog činjenice da su oni najzastupljeniji u romskoj zajednici.

Programska rukovoditeljka ovog udruženja Aziza Sali smatra da obrazovni proces, posebno u srednjim školama, nije dovoljno praćen, a upravo je edukacija izuzetno važna za podizanje svesti o štetnim posledicama ranog stupanja u brak.

„Potreban je integriraniji i sistemski pristup u suočavanju s pojavom maloletničkih brakova i trudnoća, odnosno pojačana saradnja između škola i centara za socijalni rad“, ističe Sali za RSE.

Rani brak oduzima devojčicama pravo na detinjstvo, a trudnoća u tako mladom dobu stavlja u rizik i majku i bebu.

„Majke maloletnice često osećaju stres, anksioznost i depresiju zbog rane preuzete uloge roditelja i nedostatka podrške iz sredine“, dodaje Sali.

Ona i ostali članovi udruženja pružaju stručnu podršku tim devojkama, a u međuvremenu organizuju i radionice, obuke i kampanje koje podižu svest ne samo među mladima, nego i među roditeljima.

Trgovina decom za seksualnu ili radnu eksploataciju

Međutim, makedonsko zakonodavstvo ne zabranjuje potpuno sklapanje maloletničkih brakova.

Oni su dozvoljeni Zakonom o porodici, gde, iako je navedeno da je minimalna starost za sklapanje braka 18 godina, izuzetak se može napraviti za osobu koja je navršila 16 godina, ukoliko ima dozvolu nadležnog suda u vanparničnom postupku i ako se utvrdi da je fizički i duševno zrela za brak.

Pritom, sud postupa na osnovu mišljenja zdravstvene ustanove i nakon što se pribavi stručna pomoć Centra za socijalni rad. Predlog za dobijanje dozvole može podneti samo sama osoba, a sud je dužan saslušati nju, njene roditelje ili staratelja, kao i osobu s kojom želi sklopiti brak, navodi se stoji u Članu 16. ovog zakona.

Takvih brakova ima sve više, pokazuju podaci koje je RSE dobio od Ministarstva za socijalnu politiku, demografiju i mlade, kao koordinatora Nacionalnog mehanizma za upućivanje žrtava trgovine ljudima.

Od 2021. do 2023. godine ukupan broj novih zahteva za sklapanje braka sa maloletnim osobama koje su navršile 16 godina iznosio je 205 zahteva, kažu iz ovog ministarstva.

Od tih 205 zahteva, najviše ih je podneseno u Pelagonijskom regionu – 39, dok je pet manje bilo podneseno u Jugozapadnom regionu.

Što se tiče identifikacije žrtava trgovine ljudima, Ministarstvo navodi da je prošle godine u zemlji dominirala trgovina ljudima s ciljem regrutacije stranih žrtava iz Srbije, Ukrajine, Kolumbije i Bangladeša.

„Dok su domaće žrtve, uglavnom deca iz Skopskog, Vardarskog i Jugoistočnog regiona, eksploatisane su u Skopski, Pološki i Vardarski region, s ciljem seksualne i radne eksploatacije“, naglašavaju iz Ministarstva.

Oni objašnjavaju da se takva eksploatacija najčešće vrši u ugostiteljskim objektima ili objektima koje obezbeđuju trgovci ljudima s ciljem sticanja profita putem seksualne eksploatacije, te na gradilištima u svrhu radne eksploatacije. Deo žrtava trgovine decom završava u maloletničkim brakovima.

Poziv od UNICEF-a za veće akcije

Prošle godine je predstavnica UNICEF-a Patricia DiĐovani pozvala na veće akcije za okončanje dečijih brakova.

Ona je tada podelila „zabrinjavajuće podatke“ prema kojima je „45 posto Romkinja u dobu između 20. i 24. godine u zemlji bilo u braku ili živelo u vanbračnoj zajednici pre 18. godine života, dok je 15 posto žena iz iste grupe bilo u braku ili živelo u vezi pre 15. godine života“.

Iz Kancelarije UNICEF-a za RSE navode da situacija u Severnoj Makedoniji odražava slične trendove u zemljama Zapadnog Balkana, gde su maloletnički brakovi i dalje češći nego u ostatku Evrope.

Ističu i da „dozvola za brak sa 16 godina uz sudsku odluku stvara pravne praznine koje omogućavaju maloletničke brakove“.

Prema UNICEF-u, potrebno je ojačati zakonodavstvo kako bi se uklonile sve moguće pravne praznine, potpuno uskladiti sa međunarodnim standardima i nastaviti napore za smanjenje siromaštva.

Iz kancelarije UNICEF-a podsećaju da 30 posto dece u zemlji živi ispod nacionalne granice siromaštva, što je stopa koja je 50 posto viša nego kod odraslih.

Na kraju, potrebno je suočiti se i s patrijarhalnim stavovima koji stavljaju tradicionalne rodne uloge i „čast porodice“ ispred autonomije i prava devojčica, poručuju iz Kancelarije UNICEF-a u Severnoj Makedoniji.

Dodaju da „odluke o dečijim brakovima često donose muški članovi porodice“.

Stoga, „potrebni su veći napori kako bi se ohrabrile i podržale devojčice da nastave obrazovanje, da mogu sa punim pristankom odlučivati o svojoj budućnosti, a zajednice da se uključe u promociju njihovog blagostanja i potpunog razvoja njihovog potencijala“.

Iako UNICEF ističe da rade na ovom pitanju, odgovornost za poduzimanje odgovarajućih mera prvenstveno pripada vladama.

Makedonska vlada je u novembru 2019. godine na Samitu u Najrobiju formalno obećala da će eliminisati dečije brakove do 2030. godine.

Nasilje nad ženama

Kakvi ožiljci ostaju nakon nasilja? Kako porodice i žrtve nasilja nastavljaju dalje sa životima zauvek obeleženim traumom?

Uprkos Istanbulskoj konvenciji i zakonskim okvirima, rodno uslovljeno nasilje je i dalje sveprisutno u zemljama Zapadnog Balkana.

U „Ispričaj mi“ pronađite priče onih koji su preživeli rodno zasnovano nasilje, kao i svedočenja porodica žena kojih više nema.

Saznajte i kako prijaviti nasilje u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kosovu i Severnoj Makedoniji.