Šmit: BiH ostvarila napredak, ali ima još mnogo posla

„Naglasili smo pitanje budžeta za 2026, državne imovine i uvođenje tehnologija u izborni proces. Naglasili smo i nezadovoljstvo u pitanju Javnog RTV servisa BHRT“, preneo je Šmit novinarima zaključke PIC-a.

Dodao je da su članovi PIC-a zaključili da je potreban napredak u pogledu evroatlantskih integracija BIH i da su izrazili nadu da će lideri preduzeti korake koji će omogućiti pregovore za pristupanje Evropskoj uniji (EU).

„Nadao sam se da ćemo danas imati priliku da čujemo da je već juče Savet ministara BiH doneo dva zakona i odluku o glavnom pregovaraču BiH sa EU, ali se to nije desilo“, kazao je Šmit i dodao da se nada ;da će to moći da se završi sledeće sedmice.

„PIC i dalje podržava evropski put BIH, a domaći lideri moraju preduzeti odgovornost, pa smo ih pozvali da praktičnim delovanjem pokažu da su za taj cilj. Prethodnih meseci smo videli da imamo snažne institucije, videli smo da ima nekog prostora da se ide u pravcu stabilnosti i pripreme terena za investicije što bi omogućilo bolje šanse za građane“, ocenio je visoki predstavnik u BiH.

Preneo je da je dvodnevna sednica PIC-a bila posvećena i 30. godišnjici potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i da su razgovarali o tome šta treba raditi ubuduće.

Po njegovim rečima, jedinstven je stav PIC da se BiH posle trideset godina mora okrenuti domaćim zvaničnicima koji će sami donositi odluke.

„Potrebna nam je neometana tranzicija ka evropskim integracijama, a da tu ne bude nikakvog vakuuma dobili smo i neke domaće zadatke koje moramo uraditi, planirali smo da se ponovo sastanemo, da se sastajemo svakih šest meseci, da bismo mogli da kažemo da je mnogo šta popravljeno“, kazao je Šmit.

Dodao je da su članovi PIC-a razgovarali i s poslanicima BIH, s predstavnicima Centralne izborne komisije (CIK), Koalicije „Pod lupom“, OEBS-a, EUFOR-a, NATO-a i Saveta Evrope i sa svim predstavnicima država PIC-a i osobama koje su na čelu međunarodnih organizacija.

Odgovarajući na pitanje novinara da li će intervenisati u vezi s BHRT, Šmit je rekao da bi u PIC „voleli da su u budžet uključeni neki drugi delovi i da se poštuje finansiranje BHRT koja je deo javnog informisanja na nivou države BiH“.

„Mi očekujemo da nećemo dugo čekati da vidimo predlog budžeta za 2026. godinu. Međunarodna zajednica će u okviru svojih odgovornosti sagledati situaciju i mogu reći da sam vrlo optimističan da će do toga doći s nivoa parlamenta“, kazao je on o BHRT.

Komentaišući sastanak s američkim zvaničnikom Markom Flemingom i korišćenje „bonskih ovlašćenja“, Šmit je istakao da je i dalje jasna osnova Aneksa 10 (civilna primena Dejtonskog sporazuma i uloga visokog predstavnika).

„Budućnost BiH je na unutrašnjem planu, a ne da svaki dan to radi visoki predstavnik. Smatram da se slažemo u širokim diplomatskim krugovima da držimo opcije otvorenim. Dobio sam popriličnu podršku što se tiče buduće saradnje i budućnosti BiH“, kazao je on.

Rekao je i da će EU „obaviti svoj deo“, ali da time „ne govori o intervencionizmu“.

„Oni koji su kao ja iskusni evropski političari, koji su bili i članovi rukovodstva EU, bili su pomalo začuđeni zbog toga koliki zahtevi iz evropskog pravnog nasleđa će biti postavljeni pred BiH. Zahtevi su vrlo, vrlo visoki“, ukazao je Šmit.

Podvukao je da „međunarodni odnosi uključuju saradnju, određene zahteve koje treba ispuniti“, navodeći da će on ostati deo međunarodne zajednice u BiH.

Šmit je rekao da i pitanje državne imovine treba da se reši da bi se BiH otvorila investicijama i na međunarodnom planu.

„Naravno da smo razgovarali i o pitanju državne imovine. Sledeći put ćemo sesti i videti da državna imovina ne bude pitanje koje zabrinjava, već da bude prilika za investicije“, zaključio je on.