Šmitov izveštaj Savetu bezbednosti UN: Uprkos napadima vlasti RS na Dejton, u BiH prevladava mir

„Strahovi da bi agencije za sprovođenje zakona mogle biti uvučene u sukob bili su kratkog veka. Iako rizik i dalje postoji, spor je bio ograničen na političku sferu. Transformacija vojne moći u političke strukture, koju je postigao Dejtonski sporazum, ponovno se pokazala delotvornom. Stabilizacijska uloga snaga Evropske unije (EUFOR) u tom pogledu i odluka o povećanju broja vojnika na terenu ne bi se smele potceniti“, naveo je Šmit.

Navodeći da je poslednja kriza u BiH usledila posle nedavnih akcija vlasti RS i njenog bivšeg predsednika Milorada Dodika protiv države i njenih institucija, on je ocenio da to nisu izolovani incidenti izazvani isključivo presudom Suda BiH protiv Dodika i naknadnom odlukom Centralne izborne komisije BiH (CIK) da mu prestane mandat predsednika RS.

„Umesto toga, oni predstavljaju najnovije poteze u dugogodišnjoj političkoj putanji, planiranoj i pripremljenoj znatno unapred“, navedeno je u izveštaju.

Navodeći da BiH „pripada porodici EU“, visoki predstavnik je ocenio da put ove zemlje ka članstvu u EU „potkopavaju i ugrožavaju postupci domaćih vlasti, prvenstveno onih koje predstavljaju vladajuću koaliciju u RS“.

„To je dugo sprečavalo donošenje potrebnih pravnih i ustavnih odluka. Prilike koje nudi proces pristupanja EU propuštene su tokom izveštajnog perioda. Uprkos tome, nedavno usvajanje Programa reformi u Savetu ministara BiH potrebnog za sprovođenje Plana rasta, neposredno pre roka 30. septembra, i zahvaljujući neumornim naporima nekih unutar Saveta ministara, može se činiti skromnim, ali bi moglo utrti put ponovnom napretku“, smatra Šmit.

Visoki predstavnik je još naglasio da Dejtonski mirovni sporazum „nije opcionalan“ i da njegove garancije nisu stvar izbora, već da on „definiše minimalne obveze koje sve stranke moraju poštovati pod bilo kojim okolnostima“.

Istakao je i da se teritorijalni integritet i politička nezavisnost zemlje moraju poštovati od strane svih na domaćem i međunarodnom planu, kao što se moraju poštovati i sprovoditi sudske presude, bilo da ih je doneo Sud BiH ili Ustavni sud BiH.

Šmit je naveo da je posle pravosnažnosti osuđujuće presude Dodiki i odluke CIK-a da mu prestane predsednički mandat, Milorad Dodik „formalno priznao gubitak svog predsedničkog mandata registracijom svoje stranke za prevremene izbore i nominacijom novog predsedničkog kandidata Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD)“.

„Odluke koje su donele državne institucije, posebno presude i odluke sudova, poslale su snažnu poruku – napadi na Opšti okvirni sporazum o miru, ustavni i pravni poredak BiH, kao i nepoštovanje sudskih odluka i zakona BiH, nose pravne posledice“, konastatuje se, između ostalog u izveštaju.

Dalje se navodi da, uprkos tome što je državno pravosuđe odlučno reagovalo na mere preduzete u ime RS, funkcionalnost drugih institucija je ugrožena, ukazujući na raspad koalicije na državnom nivou.

„Stranke ‘Trojke’ povukle su se iz saveza sa SNSD-om, dok su se Hrvatska demokratska zajednica (HDZ BiH) i SNSD opirali restrukturiranju Saveta ministara. Koalicija koja je uspostavljena posle izbora 2022, a koja se oslanjala na potrebu pronalaska kompromisa za napredak na putu prema EU, nije mogla preživeti ultimatum i pretnje države koje je uputio SNSD“, ocenio je Šmit.

Dodao je da je Parlamentarna skupština BiH „ostala paralizovana, dok rad Saveta ministara BiH nije dao očekivane rezultate“.

Šmit smatra da je postojeća kriza u BiH politički proizvedena i da bi se rešenje moglo postići putem postojećih institucija, odbacivši tvrdnje da je međunarodna zajednica, posebno visoki predstavnik, prepreka domaćem političkom odlučivanju.

“Konstruktivno učestvovanje u institucijama stvorenim Dejtonskim sporazumom ono je što je potrebno da bi se BiH pokrenula dalje na putu prema EU. Prijava SNSD-a za prevremene izbore koje organizuje CIK i nedavni dogovor o programu reformi mogli bi ukazivati na to da ova stranka želi izaći iz izolacije. Dalji razvoj događaja po ovom pitanju mora se pratiti”, ocenio je on.

Šmit je još naglasio da entitet ne može provesti referendum o pitanju koje ne spada u njegove ustavne nadležnosti, kao što je pitanje državnih pravosudnih institucija ili statusa i ovlaštenja visokog međunarodnog predstavnika.

Istakao je i da Ustav BiH pruža osnov za izgradnju državnih institucija i raspodelu odgovornosti i ni na koji način ne potkopava RS niti dovodi u pitanje njezino postojanje.

“Sve dosadašnje sporazume o prenosu nadležnosti podržale su vlasti RS. Ideja da država ima sva ovlaštenja, dok entiteti nemaju nijednu, nije tačna. Ustav daje široka ovlaštenja entitetima, ali ta ovlaštenja se moraju vršiti unutar okvira države i u njenom interesu, a ne u suprotnosti s njom”, konstatovano je u Šmitovom izveštaju.

Govoreći o pitanju državne imove, visoki predstavnik je ocenio da je u trenutnoj političkoj situaciji nerealno očekivati da se sveobuhvatno rešenje o raspodeli državne imovine može postići na državnom nivou uz saglasnost vlasti RS.

„Međutim, za BiH je važno da se zabrana raspolaganja državnom imovinom ublaži kako bi se osiguralo da vlasti koje se pridržavaju vladavine prava ne budu kažnjene i sprečene u pokretanju razvojnih projekata“ naveo je Šmit.

Dalje je ocenio da godinu dana pre opštih izbora 2026. godine, BiH mora izaći iz zastoja u kojem se nalazi.

„Iako postoje znakovi da bi zemlja mogla prevladati krizu koja je kulminirala ove godine, političkim čelnicima će trebati politička hrabrost da odstupe od svojih ukorenjenih stavova i prihvate da je dijalog jedini mogući put napred u situaciji u kojoj će pripreme za izbore sve više diktirati tempo“ naglasio je visoki predstavnik.

Prema njegovim rečima, u tom kontekstu, program integracije u EU moraće da se iskoristi za okupljanje političkih stranaka, dok međunarodna zajednica „treba da ima ulogu stvaranje podsticaja za konstruktivan angažman unutar okvira postojećih institucija“.

Šmit je na kraju konstatovao da je za mir i stabilnost BiH neophodno dalje prisustvo Eufora u BiH, jer, kako je ocenio, međunarodna zajednica ne može dopustiti bezbednosni vakuum u BiH.

Savet bezbednosti UN održaće 31. oktobra sednicu o BiH, pod ruskim predsedavanjem.

Na ovoj sednici biće razmatrana situacija u BiH, a planirano je i produženje mandata misije Eufora, koji ističe 1. novembra.