Trebaju li Srbi u novembru u Hrvatskoj zaboraviti ko su, prestati da dišu?

Zajednički imenitelj napadača jeste da ne žele da se „preko medija i kulture nameću obrasci velikosrpskog narativa“, kako je rečeno u subotu na protestu Torcide na splitskoj Rivi, na kojem je nekoliko hiljada okupljenih tražilo hitno puštanje iz pritvora huligana uhapšenih u prvom od tih incidenata.

Osećaji ispred zakona i Ustava

Ti „obrasci velikosrpskog narativa“, prema njihovom mišljenju, nameću se kroz kulturne sadržaje koji se obeležavaju u novembru, mesecu kada Hrvatska obeležava žrtvu Vukovara.

Trebaju li, dakle, Srbi u novembru zaboraviti ko su, prestati da dišu i zaustaviti sve svoje društvene aktivnosti u tom mesecu? Ako pitate aktuelnu HDZ-ovu ministarku kulture, gradonačelnika Vukovara i maskirane huligane u crnom, odgovor je potvrdan.

Mi smo pitali sociologa i pravnika. Kruno Kardov je rođeni Vukovarac, danas vanredni profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu. Matija Miloš je ustavni teoretičar sa Pravnog fakulteta u Rijeci.

Kardov kaže da ograničavanje nečije slobode zbog situacije u kojoj se u tom mesecu obeležava neka godišnjica samo relativizuje posledice rata, dok ustavni teoretičar Miloš ističe da se ne može insistirati „na osećajima“, i to mimo Ustava, ali i zakona. No, krenimo redom.

Napadi na decu i penzionere

Pre šest dana maskiranim huliganima u Splitu smetali su folklorni sadržaji na Danima srpske kulture.

Grupa od pedesetak mladića u crnom prekinula je program, tvrdeći da se ne može održati u vreme obeležavanja pada Vukovara. Folkloraši su, da napomenemo, bila deca iz Novog Sada, a publika su bili penzioneri.

Incident se nastavio u Zagrebu kada je pedesetak maskiranih ljudi došlo pred Srpski kulturni centar i skandiralo „O Hrvatska, nezavisna država“ i „Za dom spremni“.

Nakon incidenta u javnosti su se pojavile tvrdnje da je izložba o Dejanu Medakoviću provokacija, jer je bio član radne grupe Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za izradu Memoranduma, dokumenta koji će kasnije Slobodanu Miloševiću poslužiti kao temelj njegove zločinačke politike.

Nastavilo se protestom Torcide u Splitu, da bi u subotu uveče u Rijeci bio sprečen mogući veći incident nakon što je policija dobila dojavu o okupljanju maskiranih osoba u blizini Centra Zamet, gde se održavalo Balkansko prvenstvo u karateu za mlađe uzraste. Po svemu sudeći, nameravali su da napadnu mlade sportiste, decu iz Srbije.

Zabrana „ne zbog sadržaja, nego zbog utiska“

Na kraju je vukovarski gradonačelnik Marijan Pavliček zatražio da se u Vukovaru odloži izložba fotografija „Srpkinja – heroina Velikog rata“, koja govori o srpskim ženama u Prvom svetskom ratu, i to zato što „ulazimo u dane sećanja na žrtve Vukovara“.

HDZ-ova ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek dala mu je za pravo, rekavši da takva izložba u Vukovaru nije prihvatljiva, i to „ne zbog sadržaja, nego zbog utiska“.

Ukratko, da su pitali huligane, ministarku i ekstremno desne političare, Srbi bi u novembru trebali jednostavno zaboraviti da postoje i sakriti se negde do decembra. Međutim, Dani srpske kulture održavaju se svake godine od 2006. godine, a većina kulturnih sadržaja održavala se upravo u novembru.

Zašto u novembru?

Cilj Dana srpske kulture, prema organizatorima, jeste „reafirmacija srpsko-hrvatske kulturne saradnje, podsticanje recipročnih programa hrvatske kulture u Srbiji i obogaćivanje kulturne ponude, sa naglaskom na savremenu, živu i intrigantnu umetnost koja ima značajan odjek u svojoj kulturnoj sredini“.

Veći deo tih sadržaja održava se u novembru zato što je „Prosvjeta“, organizator Dana, osnovana 18. novembra 1944. godine u Glini na Baniji, neposredno nakon osnivanja Srpskog kluba većnika ZAVNOH-a. Do ove godine niko nije povezao Dane srpske kulture sa mesecom u kojem se sećamo žrtava Vukovara.

Kardov: Ili političari imaju kičmu da štite Ustav ili nemaju

Sociolog Kruno Kardov ističe da danas, 30 godina nakon rata, ne možemo govoriti o ograničavanju slobode zbog datuma ili obljetnice, jer se time relativizuju stvarne posledice i žrtve rata.

„Sada se svako može prikazati kao žrtva rata jer mu nešto smeta. Ako moramo pristati na ograničavanje slobode zbog obljetnice, relativizujemo posledice rata“, kaže Kardov.

Ustavni teoretičar Matija Miloš dodaje da u Hrvatskoj mora da se poštuje sloboda izražavanja i da manjinama treba dozvoliti da njeguju svoju kulturu.

Kardov podseća da su ovi događaji zapravo nastavak problema koji je počeo još ovog leta, uključujući zabrane i napade na novinare. „Političari sada ne mogu okolišati. Ili imaju kičmu da štite ustavni poredak ili nemaju“, kaže Kardov.

Miloš: U državi vođenoj vladavinom prava nebitno je šta se čini jednoj ministarki

Kardov dodaje da jedino građani u fašističkom režimu mogu spoznati prisustvo fašizma. Podseća na izjavu ministarke kulture Nine Obuljen Koržinek da izložba u Vukovaru nije prihvatljiva „ne zbog sadržaja, nego zbog utiska“.

„Da je to rekao ministar branitelja, možda bih razumeo. Ali ministarka kulture? Ovime pokazuje da kultura više nema intrinzičnu vrednost“, kaže Kardov.

Miloš ističe da su osećaji subjektivni, a zakon jasan: „U poslednje vreme se insistira na osećajima mimo Ustava i zakona. Ako se želi ograničiti određeni sadržaj, treba doneti zakon u skladu sa Ustavom. Bez toga, primenjuje se samo postojeće pravo, u skladu sa ustavnim standardima, a ne osećaji.“

Kardov ističe da je poražavajuće što Ministarstvo kulture ovim činom zapravo derogira autonomiju kulture. Takođe, kako naglašava, vlast i institucije u Hrvatskoj već 30 godina ponavljaju isti narativ, koji je potpuno ispraznjen od smisla i svrhe.

„Tri su glavna faktora današnjeg stanja“

„Možda bi se sve moglo objasniti osećajima pre dvadesetak godina, ali danas to više ne prolazi“, kaže Kardov. O inicijativi da Srbi u novembru zaborave svoje manifestacije u Hrvatskoj, Kardov ističe da niko ne može zaboraviti ono što jeste ni na jedan dan, a kamoli na ceo mesec.

Na pitanje kako smo došli do toga da se raspravlja trebaju li Srbi imati svoje sadržaje u novembru, Miloš objašnjava da se zapravo dogodila „savršena oluja“ i da ono što danas vidimo jeste posledica više faktora.

„Na globalnom nivou, posebno u Evropi, sve više jača iliberalno tumačenje zakona, različitosti, manjinskih i osnovnih ljudskih prava. To je, rekao bih, prvi faktor“, navodi Miloš, dodajući da je važan i drugi faktor – činjenica da se u Hrvatskoj nije ulagalo u građanski odgoj, već se sve temeljilo na emotivnom odnosu prema državi kao „majci“, bez prave edukacije.

„Danas su na tapeti Srbi, sutra Hrvati“

„Sve to naravno odgovara aktuelnoj vlasti, koja ne mora mnogo raditi da bi ostala na vlasti. Dovoljno je pokrenuti te ‚osećaje‘ i emocije. I na kraju, sve su glasniji oni koji kažu da je temelj naše države rat“, kaže Miloš. Po njemu, temelj svake države mora biti Ustav, a ne rat.

„Kada u temelju države imate rat, on nikada ne prestaje. Tu nema vladavine prava, već ‚osećaji‘ stoje iznad prava. Proizvodi se neprijatelj. Danas su na tapeti Srbi, a sutra Hrvati“, ističe Miloš.

Kardov dodaje da dileme nema, jer sve ovo zapravo nema veze sa ratom.