„Fašistička crna komedija ‘Nevolje sa Turcima’ ima jasan Vučićev potpis“: Sagovornici Danasa o dešavanjima u Podgorici

Neverovatna je, ukazuju naši sagovornici, koincidencija da se antiturska i islamofobna retorika, koja poslednjih godina preplavljuje crnogorski javni prostor, gotovo u potpunosti poklapa sa zaoštravanjem tonova predsednika Srbije Aleksandra Vučića prema Turskoj i njenom delovanju u regionu.

Podsetimo, protekla tri dana realnost u Crnoj Gori obeležile su međuetničke napetosti uz skandiranje „Ubij Turčina“, suspenzija bezviznog režima sa Turskom, privođenja stranih državljana i lokalnog stanovništva te uništavanje lokala turskog vlasnika na Bulevaru Ivana Crnojevića u centru Podgorice i paljenje automobila turskih registarskih tablica na auto placu „Zeren motors“ u podgoričkom naselju Zabjelo.

Sve je počelo incidentom 25. oktobra, kada je nožem lakše ranjen Podgoričanin, zbog čega su uhapšeni državljanin Azerbejdžana i Turske. Oni se sumnjiče za krivično delo nasilničko ponašanje.

Takođe, kako su saopštili iz crnogorske policije, preksinoć je privedeno 45 državljana Turske i Azerbejdžana, koji su bili predmet kriminalističke obrade, kao i provera u odnosu na zakonitost njihovog boravka na teritoriji Crne Gore.

Napetu situaciju stanovnici su na društvenim mrežama opisivali kao „opsadno stanje“, piše Pobjeda.

Pod izgovorom nezadovoljstva imigracionom politikom Vlade, više desetina građana i u ponedeljak veče su se okupili u podgoričkom naselju Siti Kvart odakle su krenuli u protestnu šetnju tokom koje su skandirali „Turci napolje“.

Masu su obezbeđivale jake policijske snage, dok su radnje u vlasništvu turskih državljana, koje se nalaze u tom delu grada, bile zatvorene i bez policijske zaštite.

Tursko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da je u stalnom kontaktu i koordinaciji sa crnogorskim vlastima, te da prate dešavanja u Crnoj Gori u koje su umešani i državljani Turske.

Od ukupno oko 100.000 stranaca u Crnoj Gori, 13.400 je turskih državljana, zvanični su podaci policije. Najviše je državljana Srbije i Rusije, ukupno oko 50 hiljada.

Nikolaidis :Fašistička crna komedija ima jasan autorski potpis

Andrej Nikolaidis, pisac i kolumnista, u izjavi za Danas ocenjuje da „podgorička fašistička crna komedija ‘Nevolje sa Turcima’, poznata i pod naslovom ‘Nevolje sa Harisom’, nosi jasan autorski potpis“.

Koji, naglašava, nije ispisan „limunovim sokom na poleđini stranice, tako da bude nevidljiv, nego na nebu, gdje chemtrails (kemtrejls – teorija zavere) zabilježeno lijepo stoji džinovsko: Aleksandar Vučić“, kaže naš sagovornik.

„Nećete zamjeriti, ali nakon 30 godina javnog klanja sa očevima, a sada i sinovima duha pogroma, naučio sam da svaki razgovor sa njima treba izbjeći, a ako to nije moguće skratiti ga i fokusitrati se na glavu“, ukazuje naš sagovornik.

On naglašava da je „ono fašizam“.

„Ono je operacija BIA-e. Sve ono je već viđeno gdje god su ideologija pogroma i njen oružano-medijsko-kulturnoumjetnički kompleks dejstvovali: u Hrvatskoj, Bosni i sada konačno Srbiji. Sa sve paravojskom sačinjenom od navijača i kriminalaca, sa sve NGO prvacima koji su se zanijeli pa pozivaju na etničko čišćenje i sa sve Turčinom koji poručuje da su oni koji su mu spalili restoran u pravu – baš kao onaj nesretnik kojega su pred kamerama televizije Republike Srpske natjerali da pozdravi ulazak srpske vojske u Srebrenicu“, navodi Nikolaidis.

Upitan šta je bio okidač, naš sagovornik odgovara: „Erdoganova odluka da Kurtiju proda dronove“.

„Ko je meta? Spajić, premijer Crne Gore. Dok Spajić po nekakvim bliskoistočnim forumima nagovara Arape da uspu pare u Crnu Goru i najavljuje milijarde takozvanih ‘investicija’, po podgoričkim ulicama love muslimane. Barem pola Spajićeve vlade čine ćaciji. Udruženi, oni se zajebavaju sa Kvintom, kojoj obećavaju da im je sveti cilj ulazak Crne Gore u EU, iako je jasno da ne postoji šansa da to Vučić dopusti“, ističe Nikolaidis.

Dok mu se u Podgorici dešava generalna proba nove istrage poturica, dodaje on, Spajić Arapima objašnjava kako identitet Crne Gore nije ni srpski ni crnogorski, nego je naš identitet – uspjeh.

„Šta, bolan? Taj čovjek se ponaša kao da vodi Luksemburg, a ne Crnu Goru“, naglašava Nikolaidis.

Ćaciji u Crnoj Gori su, kaže naš sagovornik, nervozni i zbog toga što, iako DPS više nije na vlasti, tužilaštvo, koje su uzgred budi rečeno oni izabrali, ne odustaje od optužbi za pokušaj državnog udara protiv Mandića i Kneževića.

„I najvažnije: ovo je poruka Spajiću šta ga, u mnogo agresivnijoj i opasnijoj varijanti, čeka ukoliko odluči da ćacije izbaci iz vlade, kada počnu da postavljaju balvane na takozvani crnogorski put u EU“.

Nije izlišno napomenuti, kaže Nikolaidis, da je predsednik Jakov Milatović, kao i svaki put kad je trebalo, odigrao za BIA i Vučića.

„Šta je uradio Spajić? Popustio je. Ukoliko se vlada ne supotstavi Vučiću, Spajić će završiti kao krpa a nakon sljedećih izbora premijer će biti ćaci Mandić. Ako Spajić, pak, ima namjeru da pruži otpor, juče je taj otpor imao više šansi za uspjeh nego danas, a danas ima više izgleda nego sutra. Iz nekog razloga, ljudi u Crnoj Gori sebe vide kao „orlove“ i „gorske sokolove“. Ponašaju se, međutim, kao noj: glava im je pod zemljom a svijet oko sebe posmatraju stražnjicom“, izričit je Nikolaidis.

On zaključuje da „politika stražnjice, koja je crnogorska državna politika još od 30. avgusta 2020, izlišno je napomenuti, ima vrlo ograničene domete“.

Rakočević: Vrlo mali udeo stranaca u krivičnim delima

Velimir Rakočević, kriminolog i pofesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore, sa druge strane, smatra da situacija nije toliko drmatična.

Profesor krivičnog prava za Danas ukazuje da su crnogorske granice takve da ne postoji adekvatna kontrola ulaska i izlaska stranih državljana.

„Mi nemamo još uvijek biometrijsku identifikaciju na granici, nemamo face recognition, sve te nove metode a trebalo bi da imamo tu bazu otisaka prstiju i skener lica“, objašnjava Rakočević.

Iz ugla bezbednosti, kaže, to je vrlo važno jer bi se tako lako moglo znati da li kriminogeno sumnjive osobe ulaze u državu.

Na pitanje da li je bezbednosni sistem u Crnoj Gori porozan, uprkos tome što je članica NATO-a, Rakočević odgovara: „Reći ću vam, ne to što je moj student nego trenutno na čelu Uprave policije je najkvalifikovaniji, najkompetetniji i to mlađi čovjek koji u prste ono što se kaže ima kriminalističko i krivično pravo i kriminologiju. Dakle, imamo ekipu pomoćnika, neki su sa mnom radili prije 25 godina i više. Međutim, ovdje je politika viza, bezvizni režim i mnogo nešto više iznad toga“.

Po njegvim rečima, oni su već po dubini uspostavili red.

„Pratim to, itekako mogu da zavedu red za par sati, nije to problem, ali je to politika i strateški pravci“, ukazuje naš sagovornik.

Rakočević napominje da je Crna Gora na pragu EU, te da mora da sledi nešto što je liberalizacija viza, manje ograničenja u kretanju ljudi, roba i kapitalka.

„Ovo će se prevazići vrlo brzo ali nije dobra ta reakcija, ne valja da bude takva balkanska, da krivite jednu cijelu naciju“, ističe naš sagovornik.

Na pitanje da li postoje neki podaci dostupni, stranih državljana i koji među njima prednjače po broju krivičnih prijava, on kaže da je vrlo malo učešće stranaca.

„Govorim o registrovanim krivičnim dijelima. Inače po broju najviše je tu Srba, zatim Rusa na trećem mjestu su tek Turci. Ali, kako naglašava, „udio stranaca u krivičnim delima u Crnoj Gori je čak na nivou statistički nebitno“, ističe Rakočević.

Danasov sagovornik ocenjuje ishitrenom odluku vlade Crne Gore o ukidanju bezviznog režima sa Turskom.

„To je premijer uradio da ga ne bi prozivali zašto ne vodi računa o bezbjednosti građana i očigledno je shvatio da prvo treba da pokrene neku mjeru. Da li će biti reciprociteta od strane Turske vidjećemo“, dodaje on.

Rakočević ocenjuje da je informacija koja se vrtela u javnosti da je u Crnoj Gori 100.000 Turaka – spin koji potiču iz različitih struktura.

„To su grube manipulacije, zbunjuje javnost, izaziva uznemirenost, širiti dezinformacije to je jedan vid subverzivnog djelovanja tako da imamo mi nažalost tih restlova koji su vrlo negativni. Spinovi potiču apriori iz razuličitih struktura nisam nikada za to da se neko optužuje bez dokaza a prije svega trebamo riještiti probleme i u domaćem dvorištu jer kod nas je sajber prostor potpuno van kontrole. Zaključuje da je nužno „podici svijest za svaki govor mržnje na rasnoj i nacionalnopj osnovi“ te da to treba i normativno riješiti“, navodi Rakočević.

Kalezić: Neverovatna koincidencija sa zaoštravanjem tonova Vučića prema Turskoj

Danilo Kalezić, crnogorski politički analitičar, za Danas kaže da bi crnogorsko društvo, kad bi imalo odgovornu i kompetentnu vlast, trebalo da otvori jedno od svojih ključnih strateških pitanja – pitanje imigracione politike.

„Za sada je to područje prepušteno amaterizmu, populizmu i stihiji – administrativnoj, sociološkoj, kulturološkoj i političkoj. Takvo stanje, nažalost, nije iznenađujuće, jer su ključne državne pozicije zarobljene u bezglednosti i neodlučnosti“, ukazuje Kalezić.

Kada pozicije moći u državi, navodi naš sagovornik, „zauzimaju kadrovi bliski Crkvi Srbije i obavještajnim strukturama Beograda, postaje jasno zašto se politički i društveni kurs Crne Gore sve više pomjera u pravcu interesa tih centara“.

„Neverovatna je koincidencija da antiturska i islamofobna retorika, koja posljednjih godina preplavljuje crnogorski javni prostor, gotovo u potpunosti koincidira sa zaoštravanjem tonova predsjednika Aleksandra Vučića prema Turskoj i njenom djelovanju u regionu. Sva ta dešavanja neodoljivo podsjećaju na atmosferu s početka devedesetih – vrijeme kada su propaganda, strah i nacionalne manipulacije stvarali uslove za sukobe“, ukazuje Danasov sagovornik.

Danas se, ističe Kalezić, u nešto „sofisticiranijem obliku, ponavlja isti obrazac: pažljivo koordinisano stvaranje podjela i uzgona nacionalnih tenzija, uz podršku struktura koje imaju interes da Crna Gora ostane politički, kulturno i bezbjednosno zavisna“.

Ako Crna Gora želi sačuvati vlastiti suverenitet, mora, „što prije izgraditi odgovornu imigracionu i bezbjednosnu politiku, oslobođenu tutorstva i ideoloških refleksa iz prošlosti.

„Jer samo društvo koje samostalno upravlja svojim granicama, resursima i narativima – može zaista biti slobodno“, zaključuje Kalezić.