U Hrvatskoj spremni da grade „zid od dronova“ za odbranu EU

Desetog septembra 2025. NATO je stavljen u stanju pripravnosti. Tri borbena aviona Rafal francuskog ratnog vazduhoplovstva uzleću i upućuju se ka vazdušnom prostoru Poljske.

Razlog su ruske bespilotne letelice koje su tamo uočene. U to vreme učestale su ruske provokacije u vazdušnom prostoru – u Poljskoj, ali i u drugim evropskim zemljama, na primer u Danskoj.

„Potreban nam je sistem protiv dronova“

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tada je izrazila zabrinutost. „Te akcije deo su zabrinjavajućeg obrasca i predstavljaju sve veću pretnju“, rekla je i dodala da je reč o hibridnom ratovanju protiv EU, na koje Unija mora da odgovori. „Moramo da štitimo istočno krilo i potreban nam je zid od dronova“, rekla je u govoru u Evropskom parlamentu.

Fon der Lajen kritikovala je to što NATO nije mogao primereno da reaguje na ruske bespilotne letelice u poljskom vazdušnom prostoru. „Morali smo da koristimo skupe moderne borbene avione kako bismo s neba obarali relativno jeftine dronove iz masovne proizvodnje. To nije održivo. Potreban nam je sistem protiv dronova za brzo otkrivanje, presretanje i neutralizaciju“, naglasila je Fon der Lajen.

Koordinaciona grupa EU

Rat u Ukrajini u međuvremenu je postao rat dronovima. Nasuprot tome, vojske država-članica EU još su uglavnom na početku kada je reč o korišćenju vojnih bespilotnih letelica. Koordinaciona grupa EU za dronove trebalo bi da promeni situaciju.

Grupu čine predstavnici Holandije, Letonije i Hrvatske, a poslednji put sastala se u januaru u Zagrebu. Hrvatska naime želi da preuzme centralnu ulogu u naoružavanju EU bespilotnim letelicama. I uveliko radi na tome.

Bez kineskih komponenti

Na sportskom aerodromu u Osijeku, pilot dronova Karlo testira bespilotne letelice koje bi trebalo da se koriste u vojne svrhe. Proizvodi ih firma „Orka“ (Orqa) iz Osijeka i one su posebne po tome što su u potpunosti proizvedene u Hrvatskoj.

Reč je o prvim vojnim dronovima u potpunosti proizvedenim u EU bez kineskih komponenti. Time bi vojske zemalja Unije mogle da postanu nezavisne.

Dronovi kompanije „Orka“ trebalo bi tehnički da budu ravnopravni kineskim dronovima. Karlo to želi da demonstrira. Pritom pušta dron da lebdi direktno iznad njega. Odjednom – dron trzajem skače uvis i uz glasno zujanje juri dalje. Pritom ubrzava do 130 kilometara na sat.

Moguća upotreba i kao kamikaza-dronova

Karlo objašnjava šta su ti dronovi sposobni da urade u ratnim područjima. „Za naše testove na dron vešamo tegove težine do pet kilograma. Tada dronom može nešto da se transportuje na bojište, na primer komplet prve pomoći ili može da se opremi eksplozivnim punjenjem.“

S eksplozivnim punjenjem težine do dva i po kilograma dron može da leti i do 20 kilometara, da ispusti tovar i ponovo se vrati. „Ili da se pošalje na udaljenost od trideset do šezdeset kilometara, ali tada nema povratka“, objašnjava Karlo.

Takvi dronovi mogu da se koriste i kao kamikaza-dronovi. Oni imaju eksplozivno punjenje a navode se direktno u neprijateljski objekat, gde eksplodiraju. Karlo demonstrira i to. Stoji u maloj kućici na ivici aerodroma i pušta dron da leti ka kući.

Karlo nosi FPV-naočare (First Person View). Kroz njih vidi sliku s kamere drona, kao da se sam nalazi unutar letelice. A sam dron dugačak je tek nešto manje od 30 centimetara.

„Ispod naočara vidim kako dron leti ka našoj kući, a onda uradim ovo“, kaže Karlo. Zujanje se sve više približava i postaje izuzetno glasno. Neposredno pre udara pilot skreće dron. „Da sam nastavio da letim, znate šta bi se dogodilo. Kada u ratu čujete zujanje drona, obično je već prekasno.“

U početku samo hobi-elektronika

Nekoliko stotina metara od sportskog aerodroma u Osijeku nalazi se sedište hrvatske firme za bespilotne letelice „Orka“. Uređeno je moderno, poput tipičnog start-ap preduzeća. U komšiluku je i proizvodna hala u kojoj se izrađuju pojedini delovi dronova.

Firma se trenutno veoma brzo širi. Ima 200 zaposlenih i traži još oko 50. Direktor „Orke“, Srđan Kovačević, priča da pre deset godina, kada je sa partnerima osnovao firmu, nije mogao ni da zamisli u kojem smeru će ona da se razvije.

„Počeli smo kao firma koja prodaje hobi-elektroniku za entuzijaste dronova. Zatim su ukrajinske oružane snage pronašle način kako da se brane uz pomoć hobi-elektronike, i tada je odjednom zavladalo ogromno interesovanje za našu tehnologiju“, kaže Kovačević.

Potrebno je više od dronova

On objašnjava da se njegovi dronovi delimično koriste u ukrajinskoj vojsci, pri čemu se Ukrajinci pre svega oslanjaju na kineske dronove, jer su jeftiniji. „Mi želimo da opremimo vojske u Evropi. Trenutno smo u mogućnosti da proizvedemo 280.000 dronova godišnje. Ali potražnja za tako velikim količinama još uvek ne postoji, jer je potrebno veoma mnogo vremena da evropske vojske obuče dovoljan broj vojnika za upotrebu tolikog broja dronova.“

Hrvatske dronove već sada koriste holandska, italijanska i bugarska vojska. Hrvatska vojska trenutno obučava 150 svojih vojnika za rad sa dronovima, kaže hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić.

„Hrvatska ima potencijal i nameravamo da preuzmemo vodeću ulogu u području dronova u okviru NATO i EU. Danas većina komponenata FPV-dronova proizvedenih u EU dolazi iz Hrvatske – i softverskih i hardverskih“, kaže Anušić.

No hrvatski ministar odbrane naglašava da je za bezbednost EU potrebno mnogo više od samih dronova. „Unija mora da u odbrambenoj politici još bliže sarađuje“, ističe Anušić.