Zapadni Balkan energetski talac sukoba na Bliskom istoku, šteta po turizam u Crnoj Gori

Osim za Crnu Goru.

Turizam ove zemlje već beleži negativne posledice, nakon otkazivanja desetak letova i hotelskih rezervacija iz Izraela.

„Tri izraelske avio-kompanije privremeno su obustavile putničke letove ka Crnoj Gori. Otkazali su više od 70 letova ka Tivtu planiranih do kraja juna“, upozorili su iz Aerodroma Crne Gore za Radio Slobodna Evropa.

Napad Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na nuklearna i vojna postrojenja u Iranu i pretnje zatvaranjem glavnih plovnih puteva, izazvale su blaži potres na naftnom tržištu i povećanja cena sirove nafte i njenih derivata.

Dalja moguća događanja, nakon zaključivanja primirja uglavnom su hipotetička i zavise od toga hoće li i koliko će sukob eskalirati i izazvati šire poremećaje na globalnom energetskom tržištu.

Otkazani letovi prema Crnoj Gori

Aviosaobraćaj iz Izraela prema Crnoj Gori je prema posljednjim informacijama obustavljen do 30. juna.

Za sada je poznato da su otkazane hotelske rezervacije izraelskih turista u Kolašinu, na severu Crne Gore, kako je za državnu crnogorsku televiziju kazala Zorica Milašinović, direktorka Turističke organizacije Kolašina.

Prošlog leta iz Izraela je avionima u Crnu Goru stiglo više od 130.000 putnika.

„Od aprila do oktobra, na liniji Tel-Aviv – Tivat opsluženo je oko 112.000 putnika dok smo na ruti Tel-Aviv – Podgorica opslužili više od 18.500 putnika“, kazali su iz Aerodroma Crne Gore za RSE.

Ranije je ministarka turizma Simonida Kordić izjavila da je 2024. bila rekordna godina po broju izraelskih turista.

Podaci državne Uprave za statistiku (Monstat) pokazuju da je prošle godine u Crnoj Gori bilo 74.000 turista iz Izraela, koji su ostvarili 249.000 noćenja. Prema tim podacima oni su bili najbrojniji vanevropski turisti u toj zemlji i njihov broj neprekidno raste od 2021. godine.

Za ovu godinu bio je najavljen dolazak 200.000 turista, kako je u maju kazao Nimrod Rinot, počasni crnogorski konzul u Izraelu.

Iz Ministarstva energetike su upozorili da bi „zbog aktuelne eskalacije sukoba na Bliskom istoku“ cene nafte mogle da rastu i tvrde da za sada nije ugroženo snabdevanje naftnim derivatima.

„Podsećam da su 2022. (kada je počela ruska invazija na Ukrajinu) brojni proizvodi i usluge poskupeli bez realne osnove i te cene se nisu vratile, iako su cene goriva sada niže za gotovo 25 odsto. Takva praksa je neodgovorna“, rekao je ministar energetike Admir Šahmanović i dodao da se ne sme dozvoliti da se globalne krize koriste kao izgovor za neopravdana poskupljenja.

Glavni rizik za Srbiju energetska kriza

„U slučaju rasplamsavanja krize na Bliskom istoku glavni ekonomski rizik za Srbiju je u vezi sa energentima, pre svega naftom i gasom“, kazao je za RSE Branimir Jovanović, iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (Institute for International Economic Studies WIIW).

Jovanović upozorava da, ako bi se ponovio scenario iz 2022. godine nakon izbijanja rata u Ukrajini da se cene energenata zadrže na višem nivou nekoliko meseci, to bi dovelo do rasta cena i pogoršanja životnog standarda.

„Cene hrane na svetskim berzama, takođe, trenutno ne beleže značajnije promene, jer Bliski istok nije veliki izvoznik hrane za razliku od Ukrajine. Zato bih rekao da se trenutno čini da direktne posledice ovog sukoba neće biti dramatične, osim ako ne dođe do ozbiljne eskalacije, poput zatvaranja Ormuskog moreuza ili proširivanje sukoba“, kazao je Jovanović za RSE.

Naftna industrija Srbije (NIS), koja je većinski u ruskom vlasništvu, ključna je za uvoz, prodaju i preradu nafte u Srbiji. Njeno poslovanje postalo je složenije nakon što je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, što je dovelo do uvođenja sankcija EU i SAD-a prema Moskvi.

Oko 80 posto sirove nafte koja se prerađuje u rafineriji Pančevo dolazi iz uvoza. Pre invazije na Ukrajinu, 30–50 posto uvezene nafte dolazilo je u NIS iz Rusije, no danas većinu čine iračka, ruska i kazahstanska nafta, uz manji udeo norveške.

Vlada Srbije je odmah nakon početka rata ograničila cene naftnih derivata kako bi očuvala energetsku stabilnost, a Ministarstvo energetike od tada svakog petka objavljuje nove cene goriva.

Srbija je i dalje visoko zavisna od ruskog prirodnog plina, a većinu nabavlja od Gazproma. U 2025. godini 80 posto plina dolazilo je iz Rusije, što je, ipak, pad u odnosu na prethodnu godinu.

Srbija je započela diverzifikaciju uvozeći plin iz Azerbajdžana, s kojim je dogovorena godišnja isporuka do 400 miliona kubika, a do 2027. planira se povećanje te količine na trećinu ukupne potrošnje.

Poslovanje BiH s Bliskim istokom zanemarlivo

BiH nema značajne trgovinske odnose sa zemljama Bliskog istoka, uključujući Iran i Izrael, te je ukupna robna razmena zanemarliva kada se promatra u kontekstu ukupne spoljne trgovine.

„Naše stvarne ranjivosti su u energetskoj zavisnosti i inflaciji. Postoje neke pojedinačne firme čiji je trgovinski odnos s tim zemljama značajan, one će imati posledice, ali njih nema puno“, kazao je za RSE Milenko Krajišnik, profesor spoljne trgovine i međunarodnih trgovinskih odnosa iz Banjaluke.

BiH je u potpunosti zavisna od uvoza naftnih derivata, uglavnom, iz rafinerija u Hrvatskoj i Srbiji, te delom iz Italije, kao i od uvoza gasa iz Rusije putem Turskog toka.

„Zatvaranje Ormuskog moreuza ili Sueskog kanala koji otvaraju vodene puteve prema svim zemljama izvoznicama nafte, ne samo Irana, sigurno bi uticao na porast cena na svetskog berzi i to bi imalo uticaj na inflatorni šok u svetu, pa tako i BiH“, kazao je Krajišnik za RSE.

Kosovo posebno izloženo

„Za zemlju poput Kosova, koja je ove godine već doživela značajan porast cene električne energije od 16 posto, dalji porast bio bi šok za ekonomiju“, kazao je za Radio Slobodna Evropa Adrian Shtuni iz Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma.

Shtuni podseća da kosovska ekonomija uveliko zavisi od uvoza i doznakaa koje čine 13 posto bruto domaćeg proizvoda, te da se svaki šok za globalnu ekonomiju odmah pretvara u pritisak na kosovske porodice.

„Kosovo ima značajan trgovinski deficit, koji je u decembru 2024. porastao za 17,5 posto u poređenju s godinom ranije. Globalna kriza bi povećala ne samo cenu energije, već i hrane i robe široke potrošnje, koju zemlja, uglavnom, uvozi“, kazao je Shtuni za RSE.

Energetska zavisnost Severne Makedonije

Dok su trajali napadi između Irana i Izraela, cene energije su fluktuirale, a na makedonskom tržištu došlo je do nekoliko poskupljenja dizela. Očekivanja čelnika Energetske regulatorne komisije (ERC) u Severnoj Makedoniji su da će se trend stabilizacije cena nafte nastaviti, s obzirom na to da je pre nekoliko dana proglašen prekid vatre.

„Verujem i da ćemo konačno imati stabilizaciju cena naftnih derivata i cene prirodnog plina, a time i cene električne energije“, rekao je predsednik ERC-a Marko Bislimoski za RSE.

Predsednik Unije privrednih komora Trajan Angelovski kaže da im je izuzetno važno da nema vojnih akcija, jer cene energije mogu poremetiti mnoge stvari.

„To bi podiglo cene i direktno uticalo na inflaciju“, kaže Angeloski.

Inflacija u Severnoj Makedoniji, prema projekcijama Narodne banke za april, iznosiće tri posto u 2025. godini, što je 0,5 posto manje nego prošle godine.

„Naša privreda nije ni brzorastuća niti razvijena i uvek smo zavisni od izvora energije. Dakle, glavni udarac biće na građane generalno i na standard, a zatim na privredu i na tokove i investicije“, kazao je za RSE Mile Boškov, predsednik Poslovne konfederacije Makedonije (BKM).

Na globalnoj sceni, Iran igra značajnu ulogu u lancu snabdevanja. Član je Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC), proizvodi oko 3,3 miliona barela nafte dnevno i izvozi više od dva miliona. Osim što poseduje vlastitu naftu, Teheran može uticati i na vitalnu globalnu trgovinsku rutu, Hormuški moreuz, kroz koji svakodnevno prolazi više od petine svetskog snabdevanja naftom.

Iran je u prošlosti više puta pretio zatvaranjem, ali pretnju još nije ostvario.