Evropska komisija dobila je prošle godine rekordan broj zahteva za pristup javnim dokumentima – gradjani EU podneli su zahteve 6.912 puta, za 9,5 odsto više nego godinu dana ranije, što je, ocenila je EK, „upadljiv rast“.
Od stupanja na snagu regulative o pristupu dokumentima 2001, broj zahteva za pristup rastao je gotovo svake godine, piše danas EUObzerver.
Kako se navodi, broj zahteva ne znači isti broj dokumenata, odnosno broj traženih dokumenata je „daleko veći“.
„Iako podnosioci zahteva nekada žele samo jedan dokument, mnogo češće traže pristup mnoštvu dokumenata ili čak celim dosijeima koji se tiču nekog predmeta ili procedure“, navela je EK.
U 2018. najviše zahteva dobio je Generalni direktorat za zdravlje i bezbednost hrane, 11 odsto, a slede Generalni sekretarijat (6,7) i Direktorat za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća (6,5).
Gotovo polovina zahteva (45,9 odsto) došla je iz Belgije, najverovatnije zbog toga što je u Briselu sedište brojnih novinara koji prate rad EU, nevladinih organizacija i advokatskih firmi.
Iz Velike Britanije i Nemačke stiglo je po oko devet odsto ukupnog broja zahteva za pristup dokumentima.
Evropska komisija uskratila je 2018. pristup dokumentima u početnoj fazi 969 puta, što je redje nego 2016. i 2017. ali češće nego 2014. i 2015.
Pun pristup u početnoj fazi EK je dala za gotovo 60 odsto traženih dokumenata, što je rekordni minimum. Poredjenja radi, u 2010. je pristup dat za 82 odsto traženih dokumenata.
Istovremeno raste udeo dokumenata koji se daju redigovani – u 2010. je takvih bilo 5,4 a u 2018. godini 20,8 odsto.
Uglavnom se radi o brisanju imena državnog službenika ili predstavnika kompanije iz dokumenta a kao razlog za davanje takvih dokumenata najčešće se navodi, kao i prethodnih godina, zaštita privatnosti.
Dokumenta se daju redigovana i zbog zaštite komercijalnih interesa, kada je traženja informacija deo procesa odlučivanja koji nije završen ili ako je informacija deo procesa inspekcije, istrage ili revizije.
Podaci pokazuju i da žalba na odbijanje zahteva ili zbog redigovanja dokumenta često pomaže da se dođe do više informacija.
Žalba se upućuje Generalnom sekretarijatu Komisije koji je u 2018. za 6,6 odsto slučajeva u toj fazi odobrio pun pristup dokumentima i delimičan za 34 odsto.
Komisija je u 2018. dobila 318 žalbi, što je manje od pet procenata broja zahteva u početnoj fazi, ali ipak rekordan broj.
Izveštaj EK, koji je objavljen u ponedeljak, pokazao je i da Komisiji treba više službenika da se bave rastućim brojem zahteva za pristup dokumentima.
„Stalno rastući broj novih zahteva za pristup dokumentima… i zahtev za većom transparentnošću u toj oblasti ukazuje na potrebu da se EK dodele dovoljni ljudski i IT resursi kako bi se obezbedio efikasan rad na zahtevima za pristup dokumentima i najbolji ishod za građane“, saopštila je EK.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
