Reporter Danasa na licu mesta: Rusi bombardovali Harkov – tela dve žene ugljenisana, zgrada uništena, izgoreli automobili (FOTO)

U roku od nekoliko minuta, mediji izveštavaju o bombardovanju, ali ne kažu tačno šta se dogodilo ni gde. Rusi, zapravo, uvek koriste istu taktiku: bombarduju zgradu, a zatim je ponovo napadaju nekoliko minuta kasnije, ubijajući tako i spasioce, piše sa lica mesta Danasov reporter Kristijan Eker.

Nakon skoro nedelju dana tišine i mira, verovatno povezanih sa sastankom između američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina, KAB avio-bomba je u nedelju pogodila groblje na obodu Harkova. Na sreću, žrtava nije bilo.

Međutim, juče ujutru su prvo Iskander raketa, a zatim i ozloglašeni dronovi „Šahed“ uništili stambenu zgradu na obodu Harkova, u jednom od mnogih studentskih naselja koja su, za vreme SSSR-a, obezbeđivala smeštaj radnicima zaposlenim u fabrikama u tom području. Do nje se može doći metroom, a zatim gradskim autobusom; potrebno je najmanje sat vremena od centra grada.

Petospratna zgrada je uništena. Spasioci su odmah stigli na licu mesta zajedno sa volonterima iz udruženja „Svetska centralna kuhinja“ i psiholozima koji su pružali pomoć ljudima, očito u šoku. Jedan od njih je dugo razgovarao sa mladom devojkom koja je bila u pidžami i papučama.

Rusi bombarduju gotovo isključivo noću ili u zoru kada su ljudi kod kuće i spavaju.

Devojčica drži u rukama igračku sa mnogo dugmadi i nervozno ih pritiska dok razgovara sa psihologom. U blizini zgrade je veliki broj izgorelih automobila. Svuda okolo se širi oštar miris nedavno ugašenog požara.

U međuvremenu, vatrogasci probijaju zgradu bagerom; nekoliko vojnika sa psima ulazi u zgradu u potrazi za telima. Već su pronašli pet, a pronaći će još dva. To su dve žene, njihova su tela potpuno ugljenisana. Jedna je neprepoznatljiva, druga još uvek nosi donji veš i ima izobličen, bolan izraz lica. Ostao joj je samo torzo; noge su joj odsečene u kolenima, a butine su ugljenisane.

Forenzičari uzimaju uzorke DNK sa tela dve žene, zatim ih uvijaju u crnu plastičnu kesu i utovaruju u dvoja kola hitne pomoći.

Mlada policajka, riđe kose i plavih očiju, s kacigom na glavi i u panciru, ima otečene, crvene oči. Satima stoji mirno, nepomično, na istom mestu. Želim da je pitam da li hoće kafu, ali i ona i ja ne možemo da pričamo, plač u grlu nas sprečava da završimo započete rečenice. Ja ne smem da završim pitanje. Ona odbija klimajući glavu.

Rad spasilaca je iznenada prekinut kad su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost: postoji rizik da ruska vojska ponovo bombarduje isto područje. Novinari i civili se povlače u skloništa dok ja ostajem sa policijom malo dalje od zgrade.

Ljubazni gospodin koji već satima deli piće i hranu u šatoru World Central Kitchen nudi mi topli čaj i keks. Krupne kapi kiše padaju sa neba i počinje da bude hladno. Vojnici i policajci maze pse koji drže tenisku lopticu u ustima nadajući se da će im je neko baciti kako bi je mogli juriti. Čim vazdušna opasnost prestane, svi se vraćaju na posao, uključujući i pse.

Malo dalje, ispred prodavnice u kojoj, srećom, nikoga nije bilo u 5 sati ujutru, neka deca se igraju u krateru koji je ostavio još jedan dron kojim je podođeno to područje. Rusi uvek šalju flote dronova kako bi barem nekoliko njih moglo da prođe i izbegne da bude oboreno protivavionskom vatrom.

Broj poginulih je sedam, s najmanje 23 povređenih i jednom velikom uništenom zgradom. Sve se to dešava na dan kada se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i evropski lideri sastaju u SAD u pokušaju da okončaju rat.