„Dve nove realnosti“: Zašto je rezolucija o Gazi usvojena u Savetu bezbednosti najneobičnija u istoriji UN?

Cilj rezolucije jeste, takođe, da da međunarodni legitimitet mirovnom planu američkog predsendika Donalda Trampa, od 20 tačaka, za Gazu, čiji su delovi poslužili kao osnova za prekid vatre koji je stupio na snagu u Pojasu Gaze prošlog meseca.

Savet koji broji 15 članova glasao je sa 13 prema 0 u korist rezolucije, uz uzdržanost Rusije i Kine, koje su se uzdržale i od korišćenja prava veta.

Rezolucija predviđa uspostavljanje Odbora za mir kao prelazne vlasti i formiranje privremene Međunarodne stabilizacionе snage (ISF) u Gazi, stoji u nacrtu koji je CNN imao uvid.

AP piše da rezolucija, takođe, daje širok mandat međunarodnim stabilizacionim snagama, uključujući nadgledanje granica, obezbeđivanje sigurnosti i demilitarizaciju teritorije.

U tekstu piše i da će stabilizacione trupe pomagati u obezbeđivanju pograničnih područja, zajedno sa palestinskom policijom koju su obučile i proverile, kao i da će koordinisati sa drugim državama radi obezbeđivanja protoka humanitarne pomoći. Takođe se navodi da bi snage trebalo da se blisko konsultuju i sarađuju sa susednim Egiptom i Izraelom.

Kako međunarodne snage budu uspostavljale kontrolu, rezolucija precizira da će se izraelske snage povući iz Gaze „na osnovu standarda, prekretnica i vremenskih okvira povezanih sa demilitarizacijom“.

Ovi uslovi moraju biti dogovoreni između stabilizacionih snaga, izraelskih snaga, SAD i garanata prekida vatre, navodi se u dokumentu.

Tramp je u ponedeljak rekao da će „članovi Odbora, kao i mnoge druge najave, biti objavljeni u narednim nedeljama“.

Neki diplomatski izvori naveli su da će rezolucija pomoći u davanju ovlašćenja zemljama da učestvuju u ISF-u, pošto će ona sada imati podršku UN.

Američki ambasador pri UN Majkl Volc rekao je da će ISF, „jaka koalicija mirotvoraca, mnogi iz zemalja sa muslimanskom većinom kao što su Indonezija, Azerbejdžan i druge“, biti raspoređena u Gazi „pod jedinstvenom komandom“ kako bi „obezbedila ulice Gaze, nadgledala demilitarizaciju, zaštitila civile i pratila pomoć kroz bezbedne koridore“.

Volc je rekao i da rezolucija „predstavlja još jedan značajan korak ka stabilnoj Gazi koja će moći da napreduje i ka okruženju koje će omogućiti Izraelu da živi u bezbednosti“.

Američki zvaničnici, uključujući državnog sekretara Marka Rubija, priznali su potrebu za „međunarodnim mandatom“ koji bi podržao plan. Uoči glasanja, Volc je upozorio da je „glas protiv ove rezolucije glas za povratak u rat“.

Reakcije

Iako je rezolucija usvojena, mnoga pitanja u vezi sa njenom primenom i dalje ostaju otvorena, pošto se u nacrtu čini da nedostaju jasni redosled koraka i detalji.

Arapske i druge muslimanske zemlje koje su izrazile interesovanje da pošalju trupe za međunarodne snage naglasile su da je odobrenje UN-a ključno za njihovo učešće.

Hamas se usprotivio rezoluciji, saopštivši da ona ne ispunjava „političke i humanitarne zahteve i prava palestinskog naroda“.

Izraelski ambasador pri UN, Deni Danon, rekao je novinarima pre glasanja da je Izrael zahvalan Trampu „što predvodi mir na Bliski istok“.

Alžirski ambasador pri UN, Amar Bendžama, arapski predstavnik u Savetu, zahvalio je Trampu na njegovoj ključnoj ulozi u postizanju prekida vatre, ali je dodao da se „pravi mir na Bliskom istoku ne može postići bez pravde – pravde za palestinski narod“.

Ruski ambasador pri UN, Vasilij Nebenzja, rekao je da je Moskva uzela u obzir tu podršku, ali se uzdržala od glasanja jer rezolucija nije uključivala ulogu Saveta bezbednosti niti je nedvosmisleno podržala palestinsku državnost.

Najneobičnija rezolucija

Rezolucija koju je usvojio Savet bezbednosti UN, a koja ima za cilj da krhki prekid vatre u Gazi pretvori u pravi mirovni plan, jedna je od neobičnijih u istoriji Ujedinjenih nacija, piše Džulijan Borger za Gardijan.

Ona, navodi, stavlja Donalda Trampa na vrh kontrole nad Gazom, možda sa Tonijem Blerom kao njegovim neposrednim podređenim u Odboru za mir, koji će nadgledati multinacionalne mirovne trupe, komitet palestinskih tehnokrata i lokalnu policijsku snagu, tokom perioda od dve godine.

Niko ne zna ko će još biti u Odboru za mir – jedino se zna da će, kako je Tramp objavio na društvenim mrežama, „predsedavati njime ja, i uključivaće najmoćnije i najuglednije lidere širom sveta“.

Odbor će izveštavati Savet bezbednosti, ali neće biti podređen UN niti podložan prethodnim rezolucijama UN-a. Odbro će nadgledati ISF, čiji članovi takođe još nisu određeni, ali koje SAD žele da rasporede do januara.

Zemlje kojima su se SAD obratile – uključujući Egipat, Indoneziju, Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate – još nisu donele konačnu odluku.

U rezoluciji se navodi da će ISF „obezbediti proces demilitarizacije“ Gaze – što sugeriše da će morati da oduzme oružje od Hamasa, koji je odmah nakon glasanja UN-a insistirao da neće pristati na razoružavanje.

Među zemljama koje bi eventualno slale trupe postoji mala spremnost za direktan sukob sa iskusnim borcima Hamasa. ISF bi, međutim, trebalo da preuzme kontrolu nad bezbednošću u teritorijama koje sada drže izraelske snage, što bi takođe moglo dovesti do sukoba, naročito ako se Izraelci ne budu želeli da se povuku.

Nema veće jasnoće ni oko palestinskog komiteta tehnokrata koji bi bio zadužen za svakodnevno upravljanje Pojasom Gaze, pod vođstvom Trampa i njegovih saradnika. Biće, blago rečeno, teško pronaći tehnokrate spremne da rade za Trampa, a koji bi imali bilo kakav uticaj na 2,2 miliona preživelih Palestinaca u Gazi. Isto važi i za pretpostavljenu policijsku silu.

Uprkos nejasnoćama, rezolucija Saveta bezbednosti UN  dala je svim ovim aspirativnim telima snagu međunarodnog prava, u pokušaju da se Trampov mirovni predlog pretvori u neki oblik plana i učvrsti prošlomesečni krhki prekid vatre, posredovan od strane SAD, u trajni mir.

Činjenica da je rezolucija usvojena sa 13 prema 0 glasova, dok su Rusija i Kina bile uzdržane, svedoči o njenoj namerno nejasnoj prirodi, ali i o globalnom iscrpljenju i očaju zbog Gaze nakon dve godine izraelskog bombardovanja, koje je odnelo preko 70.000 života, razorilo oko 70 odsto zgrada na obalnom području, i dovelo do nalaza UN komisije da je Izrael počinio genocid.

Nakon glasanja, američki izaslanik Majk Volc opisao je rezoluciju kao transformativnu – „novi kurs na Bliskom istoku, za Izraelce i Palestince, i za sve ljude u regionu“.

Kada su drugi članovi Saveta bezbednosti imali reč, bili su znatno oprezniji, izražavajući svoju podršku ili saglasnost više u kontekstu onoga što bi moglo proisteći iz rezolucije, nego u pogledu onoga što je stvarno napisano u tekstu.

Ovo je posebno važilo kada je reč o palestinskoj državnosti. Na insistiranje arapskih i islamskih država, rezolucija je u poslednjim danima revidirana da bar spomene buduću Palestinu.

Međutim, to je učinjeno ne pozivanjem na osnovno pravo Palestinaca na samoopredeljenje i međunarodnu posvećenost rešenju sa dve države, već u jeziku daleke, uslovne i nejasne ponude.

Ukoliko se Palestinska uprava zadovoljavajuće reformiše i obnova Gaze napreduje, u tekstu se navodi da „uslovi mogu biti ispunjeni za kredibilan put ka palestinskom samoopredeljenju i državnosti“.

Iako zvuči neodređeno, evropske diplomate su u tome videli značajnu pobedu, jer je izaslanik Trampove administracije izgovorio reči „palestinsko samoopredeljenje i državnost“ naglas, bez obzira na ograničenja.

Korak ka budućoj državi Palestini?

Iskusni američki pregovarač i stručnjak za Bliski istok, Aron Dejvid Miler, takođe je video rezoluciju kao korak ka budućoj državi Palestini.

„Da li se rezolucija može sprovesti, nije jasno. Ali ona odražava dve nove realnosti – Tramp je internacionalizovao komponentu palestinskog pitanja u Gazi i podržao rešenje sa dve države kao krajnji cilj“, napisao je Miler na društvenim mrežama.

Formulacija rezolucije 2803 bila je sigurno previše za krajnje desni deo koalicije Benjamina Netanjahua, koji je reagovao besom, primoravajući premijera da ponovo iznese svoje oštre prigovore na bilo kakvo sugerisanje palestinskog suvereniteta.

Vlade koje su sa zadrškom podržale rezoluciju pronašle su određeno olakšanje u nelagodnosti izraelske tvrde desnice. Po mišljenju evropskih i islamskih država, usvajanje rezolucije održaće Trampa angažovanim, nadajući se povećanju protoka humanitarne pomoći u Gazu u neposrednoj budućnosti, dok se istovremeno ostavlja otvorena vrata za mogućnosti trajnog mira i palestinske državnosti.

Što je međunarodna zajednica više zastupljena u Odboru za mir i što više arapskih i islamskih zemalja učestvuje u ISF-u, optimisti u ovim prestonicama tvrde da će teže biti Izraelu da zadrži isključivu, američki odobrenu kontrolu nad okupiranom teritorijom.

Pridružujući se „Trampovom planu“, oni se nadaju da će oponašati i na kraju nadmašiti Izrael u njegovoj vlastitoj igri, koristeći ego američkog predsednika, u nadi da će ga na kraju usmeriti u željenom pravcu.