Pad Vučićevog čoveka za vezu kod Trampa: Dejli Mejl o Ričardu Grenelu, fijasku predsednika Srbije na Floridi i projektu Generalštab

Šest godina kasnije, na vrhuncu moći Donalda Trampa, nalazi se na čelu jednog pozorišta, piše Dejli Mejl.

Karijera Ričarda Grenela je ovog meseca doživela još jedan nagli zaokret kada je Tramp najavio planove da zatvori Kenedi centar zbog velikog dvogodišnjeg građevinskog projekta.

Taj potez usledio je nakon godine unutrašnjeg haosa i otkazivanja događaja visokog profila koji su pratili ovu ustanovu pod Grenelovim rukovodstvom. „Potpuna rekonstrukcija“ sada ostavlja bivšeg šefa obaveštajne službe i doslovno i metaforički u ‘ruševinama’.

„Svi smo bili prilično zatečeni. Brinem se da će sve srušiti“, rekao je jedan izvor koji je radio sa Grenelom u Kenedi centru.

Pedesetdevetogodišnji Grenel, rođen u Mičigenu predstavlja se kao vrhunski politički buntovnik, svadljiv i žestok diplomata koji je zaobilazio tradicionalne kanale kako bi isporučio rezultate publici od jednog čoveka – lično predsedniku.

Međutim, kako se američka operacija hvatanja Nikolasa Madura pretvarala u događaj koji menja globalni pejzaž, čovek koji je nekada smatran sigurnim kandidatom za visoku ministarsku funkciju našao se isključen iz Trampovog užeg kruga.

Označen kao „nemilosrdno ambiciozni od strane dvojice bivših kolega, Grenelov kratak fitilj konačno su mu došli glave, pošto je potisnut iz najviših i najosetljivijih spoljnopolitičkih odluka administracije, prema rečima četiri diplomatska izvora koji su blisko sarađivali s njim.

Najozbiljniji sukob vodio se oko Venecuele, žarišta za koje je Ričard Grenel bio zadužen kao „specijalni izaslanik“ na početku Trampovog drugog mandata.

Grenel je u početku video opipljive pomake zahvaljujući svom blažem pristupu, pregovarajući o oslobađanju zatvorenika i zalažući se za „pragmatizam“ koji je favorizovao naftne sporazume umesto promene režima. Međutim, ubrzo se našao u taktičkom ćorsokaku sa državnim sekretarom Markom Rubiom.

Dok je Rubio zagovarao „maksimalni pritisak“ i vojno jačanje koje je na kraju dovelo do šokantnog hapšenja Madura, Grenel je zastupao „drugačiji odnos“ sa diktatorom, zasnovan na diplomatiji i prinudi.

„Čak je i Marija Korina Mačado odbila da se sastane s njim“, objasnio je jedan američki diplomata koji je radio sa Grenelom. „Čuli smo da nije želela da ima posla s njim i da joj se nije dopadalo ono što predstavlja“.

Američki diplomata upoznat sa njihovim neuspelim sastankom rekao je za Dejli Mejl da je Mačadina nespremnost da sarađuje sa Grenelom delom proisticala iz kombinacije „arogancije i nepopustljivosti“.

„Mislila je da je Grenel ispod njenog nivoa, on je niko i ništa u Latinskoj Americi. Takođe je bila oprezna, nije ga poznavala niti mu je verovala“, objasnio je diplomata, dodajući da Mačado nije želela da bude viđena kao neko ko se koristi u simbolične svrhe.

Dva diplomatska izvora i jedan izvor iz američkog Stejt departmenta rekli su za Dejli mejl da je na kraju Rubio uz podršku šefice kabineta Suzi Vajls uspeo da potpuno „istisne“ Grenela iz portfelja za Venecuelu, ostavljajući ga po strani dok je Rubiova jastrebovska vizija sprovođena.

Ali Grenelov pravi pad počeo je mnogo pre plana za hapšenje Madura.

Prema jednom izvoru bliskom Beloj kući, Grenel je među saradnicima kampanje u Mar-a-Lago diskretno promovisao sebe kao mogućeg Trampovog kandidata za potpredsednika.

Zatim je usledio presudan incident na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji, gde je žestoka rasprava sa Vajls oko vremena predviđenog za njegov govor na bini eskalirala.

„Vikao je na Suzi i rekao joj: „Ti si razlog zbog kog ćemo izgubiti ove j***e izbore!““, rekao je isti izvor blizak Beloj kući za Dejli Mejl. Sukob je bio toliko intenzivan da je, navodno, Vajls bila na ivici suza.

Možda tada toga nije bio svestan, ali taj jedan ispad zapečatio je Grenelovu sudbinu, isključivši ga iz bilo kakvih ozbiljnih ministarskih funkcija u Trampovom drugom mandatu.

„Napao je Suzi Vajls jer nije dobio udarni termin za govor na konvenciji“, dodao je izvor. „Zato nema veliku funkciju. Zato nikada nije ozbiljno razmatran za državnog sekretara“.

Ričard Grenel je negirao je sukob sa Suzi Vajls i insistirao da s njom ima prijateljski odnos. Kasnije je pozvao Dejli mejl i rekao da će se Vajls lično javiti kako bi potvrdila da priča nije tačna. Taj poziv od Vajls nikada nije stigao.

Neposredno pre objavljivanja teksta, Dejli Mejl je kontaktirao Grenela za komentar povodom njegove tvrdnje da će Vajls javiti da negira da među njima postoji sukob, ali je on iznenada prekinuo razgovor.

Jedan operativac Republikanske stranke blizak Beloj kući takođe je rekao za Dejli Mejlda, iako Grenel nije dobio mesto u kabinetu u Trampovom drugom mandatu, vođenje Kenedi Centrai dalje predstavlja „veliku stvar“.

Prema izvoru bliskom porodici Tramp, Vajls je u Ovalnom kabinetu zbijala šale na Grenelov račun, što je jasan pokazatelj da netrpeljivost i dalje tinja.

„Susi ga, j***o, mrzi iz dna duše“, rekao je izvor blizak porodici Tramp. Utisak unutar Trampovog najužeg kruga bio je da bi Grenel mogao da stvori probleme administraciji zbog svojih inostranih poslova.

Grenelov krug nazivan je „kokus neuklopljivih igračaka“, prema istom izvoru.

Vučićev fijasko na Floridi

U jednom slučaju, Grenel je navodno organizovao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputuje na Floridu radi sastanka sa Trampom u maju 2025. Do sastanka nikada nije došlo.

Izvori navode da je Vajls lično „blokirala“ taj susret, ostavljajući predsednika Srbije u „neprijatnoj situaciji“ i signalizirajući da su Grenelovi „dani samostalnog delovanja“ pod strogim nadzorom.

Zvanično objašnjenje iz Beograda bilo je da je predsednik Vučić morao da skrati put i vrati se u Srbiju zbog zdravstvenih problema.

Diplomate upoznate sa situacijom objašnjavaju da su Grenelovi ciljevi, pored srpsko-američkih odnosa, bili usmereni i na poslovne dogovore u Srbiji zajedno sa Džaredom Kušnerom.

Najznačajniji deo njegovog privatnog poslovanja odnosi se na partnerstvo sa Kušnerovom investicionom firmom Affinity Partners. Grenel je imao ključnu ulogu u sklapanju posla vrednog 500 miliona dolara za izgradnju luksuznog hotela i memorijalnog kompleksa u centru Beograda.

Dogovor je podrazumevao zakup na 99 godina sa Vladom Srbije, prema kojem Kušnerova firma razvija lokaciju, a profit se deli sa srpskom državom. Ipak, u ovom trenutku izgleda da je taj posao možda propao, ukazuje britanski list.

Affinity Partners nije odgovorila na zahtev Dejli Mejla za komentar.

Čak i dok je služio kao specijalni izaslanik predsednika, Grenel je nastavio da vodi svoju privatnu firmu, Capitol Media Partners.

Većina javnih sajtova koji prate bogatstvo procenjuju da je njegova neto vrednost u opsegu od 1 do 5 miliona dolara, jer i dalje zarađuje po 100.000 dolara godišnje za rad u privatnom sektoru, kao i 200.000 dolara godišnje u ograničenim deoničarskim opcijama.

„Možete ga nazvati transakcijskim diplomatom“, rekao je jedan diplomatski izvor blizak Grenelu za Dejli Mejl.

„Rekao bih da je izuzetno sebičan i nemilosrdno ambiciozan, i može biti zaista zao“, rekao je veteran diplomata koji poznaje Grenela decenijama za Dejli Mejl. „Posle njegove borbe sa rakom, delovao je promenjeno. Postao je mnogo nemilosrdniji“.

Grenel je javno otkrio u junu 2013. da mu je dijagnostifikovana rak limfoma. Prošao je agresivnu hemoterapiju mesecima, opisujući iskustvo kao „brutalno“.

Bio je u remisiji već u septembru iste godine i, kako se izveštava, trenutno je dobrog zdravlja.

U intervjuu iz 2019. objasnio je svoju promenu perspektive: „Imati ovo iskustvo sa rakom dovelo me je i do uspešnije karijere u javnoj službi, jer sam postao mnogo autentičniji i saosećajniji. Takođe sam spremniji da preuzimam rizike i u privatnom i u javnom životu“.

Ta sklonost ka preuzimanju rizika se otada manifestovala kao nagon za najviše funkcije u zemlji i želja da nadmaši Rubija.

Ali taj cilj sada izgleda teško ostvariv.

„On je bombastičan i neverovatno samouveren iz razloga koje, iskreno, ne razumem. Bio je očigledno na pogrešnoj strani administracije u vezi sa Venecuelom i Rubiom“, dodao je bivši Trampov zvaničnik.

„Njegovih 15 minuta slave je prošlo, i zato je sada u Kenedi centru“.

Grenelovo imenovanjo u februaru na čelo Kenedi centra dogodilo se dok je Donald Tramp imao planove da nađe nekoga ko bi pomogao u promeni imena centra. Sada, kao direktor te slavne umetničke ustanove, suočio se sa nizom kontroverzi – optužbama za kresanje budžeta, gnevom zbog preimenovanja zgrade u „Trump‑Kennedy Center“ i ponovljenim sukobima sa istaknutim umetnicima.

Sve veći broj izvođača bojkotuje ovo mesto, otkazuje zakazane nastupe dok prodaja ulaznica naglo opada. Grenel je optužio CNN i Vašington post za podsticanje negativne reakcije i ohrabrivanje pobune predvođene umetnicima.

„Ranije je smatrano da je Grenel trebao da bude ovaj smeli rešavalac problema koji će putovati svetom, popravljati stvari, ali to se raspršilo“, rekao je jedan diplomata koji je radio sa Grenelom u Venecueli.

Pod rastućim pritiskom, Grenel je privatno rekao bliskim prijateljima da planira da napusti Kenedi Centar kasnije ove godine.

Za sada, čovek koji je nekada sanjao da vodi američku obaveštajnu službu ili diplomatske poslove, sada se nalazi kako upravlja teatrom – kako u bukvalnom, tako i u prenesenom smislu – dok se njegove ambicije sudaraju sa realnošću njegove teške reputacije.

„Njegov cilj, njegova ambicija, je da bude državni sekretar“, rekao je jedan diplomata. „Ali ne vidim da će se to desiti. Tramp zna koliko ljudi ima negativno mišljenje o njemu“.