Ne zbog ljubavi prema Putinu: Zašto je Fico stavio veto na 18. paket sankcija EU protiv Rusije

Odluka nije bila motivisana njegovom poznatom simpatijom prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, već željom da izvuče više novca iz već iscrpljenog evropskog budžeta, piše u analizi za CEPA.org Aleksander Koljandr, analitičar ruske politike i finansija.

Sankcije kao spoljno-političko pitanje zahtevaju jednoglasno odobrenje. Zato je Fico mogao da ih blokira zbog svojih primedbi na plan EU za postepeno ukidanje ruskog gasa u Evropi.

Takozvani REPowerEU plan predviđa postepeno ukidanje svih uvoza ruskih fosilnih goriva, uključujući gasovodne i ukapljeni prirodni gas (LNG), do kraja 2027. godine.

Slovačka, kao zemlja bez izlaza na more, jako zavisi od ruskog gasa, kako kao izvora energije, tako i kao izvora prihoda od tranzitnih taksi. Slično zavisna (i slično naklonjena Kremlju) Mađarska pridružila se susedu u prigovorima.

Kako bi ih nadmudrila, Evropska komisija je klasifikovala ovaj plan ne kao sankcije, već kao pitanje trgovine i energije, za koje je potrebna samo kvalifikovana većina za usvajanje.

Fico i Mađari su zauzvrat blokirali paket sankcija EU, iako nije bio povezan sa pitanjem gasa. Nakon neuspeha u rešavanju problema na bilateralnom sastanku sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske Komisije, Fico se obratio putem svog Fejsbuk naloga, iznoseći žalbe i zabrinutosti Slovačke.

Rekao je da, ukoliko Slovačka pristane na ukidanje ruskog gasa, suočila bi se sa višim tranzitnim taksama jer bi morala da kupuje gas iz zapadnih, južnih i severnih luka, gde pristaje ukapljeni prirodni gas (LNG) iz inostranstva pre nego što se pretvori u gas i pumpa u gasovode.

Takođe je naveo računice svoje vlade da bi zamena ruskog gasa podigla cene energije za preduzeća i domaćinstva i do 50 odsto.

Zato želi da Evropska komisija osigura sadašnje niske tranzitne troškove koje Slovačka plaća, da obezbedi kompenzacije preduzećima i domaćinstvima i da ih zaštiti od budućih skokova cena gasa, jer su cene LNG-a znatno nestabilnije u poređenju sa dugoročnim ugovorima Gasproma.

Pored toga, Slovačka bi se mogla suočiti sa tužbama od Gasproma ukoliko prekrši dugoročne ugovore tipa „uzmi ili plati“, a Fico takođe traži finansijsku pomoć kako bi se rešilo ovo pitanje.

„Nažalost, krećemo tim putem, jer je ovo očigledno ideološki predlog,“ rekao je u svojoj video poruci. „Ovo će nam naštetiti, osim ako se ne postigne dogovor sa Evropskom komisijom koji bi nas kompenzovao za svu štetu koju ovaj predlog može izazvati.“

Zahtevi Slovačke mogli bi koštati desetine milijardi evra, što je značajna suma za već konstantno preopterećeni evropski budžet.

Najverovatnije je da će Brisel pronaći kompromis sa Bratislavom, ali ovaj zastoj će odložiti paket sankcija i ukazati na dodatne probleme kod budućih paketa.

Sve to ide u prilog Rusiji. Ako Evropska komisija ovog puta „podmiti“ Slovačku, to bi Moskvi omogućilo da ohrabri sadašnje i buduće lidere protiv EU i sankcija, u nadi da će nastaviti da ucenjuju Brisel.

Sa druge strane, ukoliko Evropska komisija pritisne Slovačku ili nekog drugog protivnika sankcija, to bi moglo ojačati populističke evroskeptike i nesigurne rusofile u drugim zemljama.

Moguća odluka da se sankcije prebace sa političkog na trgovinski nivo, čime se umesto jednoglasnosti uvodi kvalifikovana većina, dodatno bi ojačala (iskreno bezobzirne) tvrdnje Moskve da je EU diktatura i neokolonijalista.

Rusija se u velikoj meri prilagodila postojećem režimu sankcija. Prema studiji CEO Barometer kompanije Yakov & Partners (bivšeg ruskog ogranka McKinsey-a), koja je obuhvatila 150 lidera iz različitih industrija, ruski biznis je sve manje zabrinut sankcijama, a sve više domaćim faktorima.

Kako ekonomija ulazi u recesiju, više brinu o nedostatku radne snage, visokim troškovima kapitala i državnim regulacijama.

Ipak, sada je vreme kada sankcije zaista imaju značaj, čak i više nego u prethodne dve godine rasta pokretanog državnim trošenjem. Trgovinska ograničenja smanjuju produktivnost rada, energetske sankcije otežavaju naftnim proizvođačima razvoj novih nalazišta i smanjuju njihove profite, a finansijske sankcije uskraćuju ruskim kompanijama jeftinije izvore finansiranja.

Sada kada se Rusija nalazi na ekonomskom silaznom putu, ovi izazovi mogu biti štetniji nego tokom godina rasta. Da bi se to postiglo, Evropa mora stalno prilagođavati svoju politiku sankcija tako da ruski biznisi moraju ulagati u prilagođavanje svakom novom zaoštravanju.