Foto. EPA-EFE/SERGEI GUNEYEV /Juliji Ivkinoj bi bilo draže da je njen muž bio tesar, a ne vojnik.
Ali kako je pandemija proredila tržište rada, 18-godišnji Igor Ivkin je verovao da je rad u vojsci najbolja opcija da se obezbedi budućnost za njih dvoje. Ubrzo nakon što se par iz zapadnog grada Pskova venčao, Igor se prijavio u vojsku u februaru 2021. godine, tada još ne znajući da je Julija trudna.
Potpisao je ugovor na određeno vreme, a godinu dana kasnije poginuo je u teškim borbama kod Harkova, u jeku ruske invazije na Ukrajinu. Do 20. rođendana delilo ga je sedam meseci.
– O njegovoj smrti su me obavestili ljudi iz regrutacije, došli su kod mene sa umrlicom 25. marta. Sahranjen je 30. marta u svom rodnom selu Voroncovo, rekla je 24-godišnja Ivkina za Moskva tajms, nezavisni ruski portal koji se preselio u Amsterdam od kada je uveden zakon o zabrani besplatnog izveštavanja u Rusiji.
Igor Ivkin je jedan od najmanje 25 ruskih vojnih tinejdžera koji su poginuli u borbama u Ukrajini, navodi list pozivajući se na zvanična saopštenja i objave na društvenim mrežama.
Putinov naraštaj
Rusija je potvrdila da je 1.350 vojnika ubijeno u borbama u Ukrajini od početka invazije, ali nezavisni izvori kažu da je taj broj, kao i broj poginulih vojnika tinejdžera, daleko veći.
Mladi vojnici poginuli u Ukrajini pripadaju tzv „Putinova generacija“, rođena tokom njegove 22-godišnje vladavine.
– Mnogima od njih nedostaje vojno iskustvo i daleko su ugroženiji na ratištima, objašnjava vojni ekspert Pavel Lužin.
– Kada imate 18 ili 19 godina, ne plašite se smrti koliko kada ste stariji. A sa puno testosterona u krvi pravite gluposti, dodaje Lužin.
Tačan broj tinejdžera u ruskoj vojsci je tajna, ali je moguće da se na hiljade njih trenutno bori u Ukrajini.
– Klinci! Mi smo deca. Odveli su nas u 18!, vikala je u kameru prošlog meseca grupa besnih vojnika koji su očigledno služili u ruskoj vojsci tokom napada na ukrajinski grad Sumi.
– Rusko Ministarstvo odbrane nema pojma o nama, niti zna šta mi ovde radimo. Bačeni smo direktno u ovo sranje, mladi vojnici su vikali u kameru.
Mnogi od ovih mladića su se pridružili vojsci putem redovnog regrutovanja. Jednogodišnja vojna služba je u Rusiji obavezna za sve muškarce od 18 do 27 godina.
Ali mladići iz velikih gradova i oni koji pripadaju bogatijoj, srednjoj klasi uspevaju da izbegnu regrutaciju upisom na fakultet ili podmićivanjem.
Većina regruta su stoga siromašniji mladići iz manjih gradova i sela širom Rusije.
– Govorio je da izbegavanje vojske nije opcija, rekla je Ivkina o svom suprugu.
Ispiranje mozga
Najmlađi ruski vojnici poginuli u Ukrajini bili su osamnaestogodišnjaci, poput Ilje Kubika, koji je nestao u borbama nekoliko meseci pre svog 19. rođendana. Na ratište je stigao iz 3.000 kilometara udaljenog sibirskog grada Bratske.
David Arutunjan poginuo je sa 18 godina u ukrajinskoj artiljerijskoj vatri. U Ukrajinu je stigao iz Ruske Republike Burjatije, na granici sa Mongolijom.
Motivi ovih mladića za odlazak u vojsku su različiti, od ekonomskih do patriotskih.
Ivkina tvrdi da je i njen muž bio vođen osećajem dužnosti.
Ordene za hrabrost dobili su i neki vojnici tinejdžeri, među kojima i 18-godišnji Arutunjan. Posthumno je odlikovan za spasavanje svog saborca, pri čemu je izgubio život.
– O poginulim ruskim vojnicima u ratu uvek će se pričati u tragičnom i herojskom tonu. Mnogi ljudi ne žele da veruju da je njihovo dete umrlo naprasno, objašnjava Alison Edvards, britanski stručnjak za ruski militarizam i patriotsko vaspitanje.
Takođe postoje dokazi da su regruti prisiljeni da potpisuju ugovore, što vojnim vlastima olakšava njihovo raspoređivanje u ratna područja.
– Pokušavaju da im isperu mozak govoreći im da su potrebni vojsci. Pitaju ih šta će raditi u svom selu, šta će raditi u životu. I ljudi tada potpisuju ugovor, objašnjava Lužin.
Haos i nedisciplina
Postoje svedočenja mnogih roditelja mladih vojnika da su uoči napada na Ukrajinu neki od njih bili primorani da potpišu ugovor.
Olga Larkina, direktorka Komiteta vojničkih majki, rekla je za sajt Meduze da je roditeljima rečeno da su ih odveli vojni oficiri.
– Njihova dokumenta imaju pečat i to je to. Sada su to vojnici po ugovoru, prepričava Larkina.
Prema Lužinu, regruti su takođe slati na ratišta u Čečeniji 1990-ih i u Gruziji 2008. Ruski zvaničnici su prošlog meseca priznali da su neki regruti bili prisutni u Ukrajini, ali su rekli da je greška što će odgovorni biti kažnjeni.
Prema nekim izveštajima, uz velike logističke poteškoće, postoji nizak moral i nevoljnost da se bore u redovima ruskih vojnika.
Julija Ivkina tvrdi da njen muž nije imao dovoljno hrane i da je pre smrti bio svedok vojne nesposobnosti.
– Bio je sve više frustriran zbog haosa koji je vladao u vojsci, potpunog gubitka nediscipline i činjenice da su sve vreme samo gubili vreme, rekla je Ivkina.
Nekoliko nedelja pre početka invazije, Ivkin je došao kući iz Kurska, gde je bio stacioniran, da vidi svoju tek rođenu ćerku.
Ali, četvrtog dana predviđenog desetodnevnog odsustva, dobio je poziv od komandanta da se odmah vrati u svoju jedinicu.
– Naša beba je imala samo dve nedelje. Video ju je kako je drži u naručju. Srećna sam što je to uspeo, rekla je Ivkina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
