Autorski tekst Gordona Brauna: Rodni aparthejd da bude zločin protiv čovečnosti

Ono što je počelo kao zabrana u nekoliko provincija radi „sprečavanja nemoralnih aktivnosti“ eskaliralo je do nacionalnog prekida interneta 29. septembra. Iako je pristup vraćen 1. oktobra, mnogi Avganistanci kažu da je usluga i dalje spora i nestabilna.

Skoro 2,2 miliona avganistanskih devojčica kojima je zabranjeno pohađanje škole nakon osnovnog nivoa sada žive u strahu da će izgubiti poslednju liniju spasa za obrazovanje. Učenje na daljinu je jedna od retkih dostupnih alternativa (zajedno sa kućnim školovanjem i školovanjem ‚ispod tezge“) za ove devojčice da steknu srednje obrazovanje dok ostaju u zemlji.

Tokom poslednje četiri godine, „Obrazovanje ne može da čeka“ (ECW) (kojim sam predsedavao), UNICEF i strateški partneri obezbedili su obrazovanje za 160.000 avganistanskih devojčica isključenih iz učionice proširivanjem programa učenja zasnovanih na zajednici i ubrzanih programa učenja u udaljenim područjima s nedovoljno obezbeđenih usluga.

Ali mnogi od ovih programa imaju onlajn komponentu i stoga je gotovo nemoguće nastaviti ih kada talibani smanje pristup internetu.

Iako režim još uvek nije dao zvanično objašnjenje za nedavno obustavljanje, znao je da bi takvo smanjenje uskratilo Avganistancima – posebno devojčicama i ženama – pristup znanju iz spoljnog sveta.

Prekid interneta je samo najnoviji primer sve brutalnijeg napada talibana na prava devojčica i žena. Nakon što je devojčicama starijim od 12 godina zabranio obrazovanje, režim je ženama zabranio većinu oblika zaposlenja, isključio ih iz skoro svih javnih prostora i zabranio im putovanje bilo gde bez muške pratnje. Drakonski kodeks oblačenja talibana zahteva od žena da nose burke koje ih pokrivaju od glave do pete.

Do 2024. godine, talibanski ukazi su postali još represivniji. Ženama – kojima je već bilo zabranjeno da govore u javnosti – bilo je zabranjeno da se mole naglas ili recituju Kuran u prisustvu drugih žena.

Godine 2025, kao deo šire zabrane kojom se zabranjuje učenje o ljudskim pravima i seksualnom uznemiravanju, talibani su uklonili knjige koje su napisale žene sa univerziteta. To je uključivalo i naslove poput „Bezbednost u hemijskoj laboratoriji“, koje je režim smatrao „zabrinjavajućim“ zbog „antišerijatske i talibanske politike“.

U kontekstu pooštravanja ograničenja, pristup onlajn svetu bio je jedna od retkih sloboda koje su avganistanskim devojkama i ženama bile dozvoljene.

„Jedina nada koja nam je preostala bio je internet i učenje na mreži“, objasnila je jedna žena iz severne provincije Tahar za BBC. „Kada sam čula da je internet prekinut, svet mi se činio mračnim“, dodala je.

Druga žena, koja živi u istočnoj provinciji, opisala je osećaj „bespomoćnosti“ zbog prekida interneta: „[Moje sestre i ja] smo sanjale da završimo obrazovanje i finansijski pomognemo ocu, ali sada… sve sedimo kod kuće i ne radimo ništa.“

Okrutna politika talibana i kršenje ljudskih prava imaju dugoročne posledice ne samo po avganistanske devojke i žene, već i po ekonomski rast zemlje. Prema podacima UNESKO-a, izgubljeni prihod zbog isključenja žena i devojčica iz obrazovanja iznosiće ukupno 9,6 milijardi dolara – što je ekvivalentno dvema trećinama današnjeg BDP-a – do 2066. godine.

Takav ogroman gubitak bio bi katastrofalan za zemlju u kojoj otprilike 85 odsto ljudi živi sa manje od jednog dolara dnevno, a oko polovini stanovništva je potrebna humanitarna pomoć da bi preživelo.

Ovo nije budućnost koju Avganistanci žele. Nedavni izveštaj organizacije Ujedinjenih nacija za žene pokazao je da 92 odsto stanovništva zemlje podržava srednjoškolsko obrazovanje devojčica.

Avganistanske devojčice i dalje rizikuju hapšenje, deleći svoja snažna svedočanstva i zahtevajući pravo na učenje u kampanji #AfghanGirlsVoices organizacije ECW.

UN moraju hitno klasifikovati rodni aparthejd – definisan kao „nehumana dela počinjena u kontekstu institucionalizovanog režima sistematske diskriminacije, ugnjetavanja i dominacije jedne grupe nad drugom ili drugima, na osnovu pola, a počinjena sa namerom održavanja tog režima“ – kao zločin protiv čovečnosti.
Takav potez bi predstavljao važan korak ka tome da se talibani pozovu na odgovornost za svoje sistemske napore da segregiraju, kontrolišu i ućutkaju devojčice i žene u Avganistanu.

Zemlje sa većinskim muslimanskim stanovništvom glasno su kritikovale zabranu obrazovanja koju su sproveli talibani. Katar, koji je dugo služio kao posrednik između režima i Zapada, izrazio je duboku zabrinutost zbog te politike.

Saudijska Arabija je takođe osudila odluku, koju je opisala kao „zapanjujuću u svim islamskim zemljama“ i kao „suprotnu davanju avganistanskim ženama njihovih punih legitimnih prava, od kojih je najvažnije pravo na obrazovanje“.

Ujedinjeni Arapski Emirati su insistirali na brzom ukidanju zabrane, osuđujući je kao kršenje „učenja islama“.

Islamsko učenje zaista podržava obrazovanje devojčica. „Ikra“, što znači čitati, prva je reč Kurana. „Traženje znanja je obavezno za svakog muslimana“, navodi Al-Tirmizi, Hadis 74, jedno od šest kanonskih učenja u sunitskom islamu i znak duboke posvećenosti vere učenju i muškaraca i žena.

U skladu sa ovim uverenjima, Organizacija islamske saradnje radi „na ujedinjenju učenjaka i verskih vlasti u islamskom svetu protiv odluke da se devojčicama spreči obrazovanje“.

Iako je talibanska blokada interneta naglo ukinuta, širenje njihovog napada na obrazovanje devojčica naonlajn sferu je zabrinjavajući razvoj događaja.

Rukovodstvo režima, posebno njegove verske vođe koje žive u Kandaharu, mora se što češće podsećati da nema osnova u islamskom pravu za napore talibana da ukinu pravo na učenje.

I međunarodna zajednica mora preduzeti korake da pozove talibane na odgovornost, posebno zato što njihove aktivnosti prodiru duboko u Pakistan, i pre nego što svoju nehumanu politiku odvedu u još jednu novu ekstremnost.

Autor je bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva. Sada je ambasador Svetske zdravstvene organizacije za finansiranje globalnog zdravlja.

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org