RSE: Devet članica EU predložilo novu metodologiju proširenja 1Foto: EPA-EFE/Mika Schmidt

Radio Slobodna Evropa je imao u uvid takozvani „non-pejper“ koji su potpisale Austrija, Češka, Estonija, Italija, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija kao doprinos budućoj metodologiji u pristupnim pregovorima sa zemljama Zapadnog Balkana.

Uz naznaku „Naša vrata ostaju otvorena“, u dokumentu devet država podvlači da „ojačani pristup pridruživanju“ treba „nadograditi na postojeći konsenzus o proširenju“ na osnovu sledećih principa: „punopravno članstvo u EU kao krajnji cilj; prvo osnove; pristup zasnovan na zaslugama; strogo ali pošteno uslovljavanje; podsticanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa; kompatibilnost sa već postojećim pregovaračkim okvirom“.

Devet država članica traži od Evropske komisije da u budućoj metodologiji pregovaračka poglavlja budu grupisana po glavnim oblastima i da se otvaraju paralelno, umesto uzastopno. Te zemlje smatraju da bi time, međuvladine konferencije EU i zemalja-kandidata za prijem postale „politički relevantnije i interaktivnije“.

Posebnu pažnju, devet država članica EU posvetilo je pregivaračkim poglavljima 23 i 24, o vladavini prava.

Te države traže da se vladavini pravapristupi putem prioriteta, jasnih preporuka, i vremenskih rokova.

One smatraju da EU i države članice treba da „pruže veću podršku implementaciji evropske pravne tekovine“, posebno suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.

One ukazuju da bi razmatranje zakona država-kandidata koji se odnose na ta dva poglavlja trebalo da počne u trenutku odobravanja kandidatskog statusa.

Države potpisnice predloga predlažu, kao politički podsticaj, godišnje susrete EU i Zapadnog Balkana na nivou lidera, kao i veće učešće predstavnika tog regiona na neformalnim sastancima Evropskog saveta (samita EU).

Takođe se predlaže „efikasni i ciljani finansijski podsticaj“ koji „nagrađuje i olakšava napredak“.

Pominju se „poboljšanje koordinacije finansijske podrške za region“ i „povećana saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, s ciljem povećanja investicija“.

Austrija, Češka, Estonija, Italija, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija smatraju da treba poboljšati i procenu napretka reformskog procesa uzimajući u obzir stvarni uticaj reformskih mera na terenu. U to bi, po njihovom dokumentu, trebalo uključiti civilno društvo, poslanike, lokalne vlasti.

Takođe se predlaže godišnje održavanje „Evropske konferencije“ na Zapadnom Balkanu, radi „konsultacija i promovisanja dijaloga“.

Devet država smatra da bi novim „ojačanim pristupom“ došlo do jačanja kredibiliteta celokupnog pregovaračkog procesa i do poboljšanja međuinstitucionalne saradnje.

„Napredak u reformama, posebno u oblasti vladavine zakona, trebalo bi da se održi i ubrza“, piše devet država EU u „non-pejperu“.

One smatraju da bi njihovi predlozi doprineli da proces bude sveobuhvatniji i manje fragmentisan, te da bi pregovori omogućili efikasniju pripremu za članstvo u EU, i time bi doneli „opipljivu korist za građane tokom celog procesa“.

Taj „non-pejper“ je još jedan doprinos izradi nove metodologije koju priprema Evropska komisija, nadovezujući se na predlog Francuske koja je sredinom novembra iznela svoje predloje o „obnovljenom i ojačanom pristupu“ procesu pregovora o prijemu u članstvo.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je potvrdio da će u januaru Evropska komisija na osnovu svih doprinosa članica utvrditi nov predlog izmene metodologije procesa prijema.

Taj „obnovljeni pristup“ pregovorima o prijemu je neophodan da bi Francuska dozvolila otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, što bi se moglo očekivati na evropskom samitu u martu 2020. godine, pod uslovom da nova metodologija dobije neophodnu podršku svih zemalja članica, piše Radio Slobodna Evropa.