Trampova karta i u komšiluku Srbije: Uoči predsedničkih izbora u Rumuniji

Đorđe Simion, koji ponosno nosi Trampove bejzbol kape, razgovarao je za Politico nakon posete Vašingtonu, gde je dao intervjue voditelju podkasta i bivšem Trampovom savetniku Stivu Benonu i ekstremno desničarskom aktivisti Džeku Posobieku.

„Mi smo prirodni saveznici Republikanske partije i skoro smo savršeno ideološki usklađeni sa pokretom MAGA“, rekao je Simion, misleći na svoju stranku, Alijansu za Uniju Rumuna (AUR).

Za Trampov tabor, posebno za Džej Di Vensa i Ilona Maska, rumunski izbori su postali poznat slučaj nakon što su dramatično poništeni prošlog decembra.

Dok su rumunske vlasti rekle da su morale da ih ponište zbog navodnog mešanja u izbore i „agresivnih“ hibridnih napada iz Rusije, krajnja desnica ih je optužila za rušenje demokratije jer nisu mogli da prihvate pobedu u prvom krugu Kalina Đorđeskua, kandidata naklonjenog Kremlju.

Prvi krug reprize biće 4. maja, a drugi 18. maja. Ako pobedi u trci za predsednika, 38-godišnji Simion obećao je da će dati glavnu ulogu Đorđeskuu, kome je zabranjeno da se ponovo kandiduje.

„Sada smo u kampanji za ponovno uspostavljanje demokratije, volje naroda, vladavine prava i ustavnog poretka“, rekao je Simion.

AUR je socijalno konzervativna partija sa iredentističkim pogledom na obnovu velike Rumunije, povećavajući izglede za potencijalne teritorijalne sporove i sukobe sa Ukrajinom, Moldavijom i Bugarskom. Iako poriče da je proruski orijentisan, Simion želi da zaustavi vojnu pomoć Ukrajini.

Osnovana 2019. AUR već drži drugi najveći broj mesta u rumunskom parlamentu posle Socijaldemokratske partije levog centra (PSD).

Simion je bio četvrti u prošlogodišnjem poništenom predsedničkom takmičenju, ali sada izgleda da je dobio podršku Đorđeskuovih glasača.

Da li Simionova trampovska poruka odjekuje šire među biračima pomno se prati na međunarodnom nivou, uz strahovanja da bi pobeda Simiona mogla destabilizovati ključnog člana NATO-a i EU sa 19 miliona ljudi.

Prema anketi Politico, Simion je na putu da osvoji prvi krug sa oko 29 odsto glasova. Ako pobedi 4. maja, mnogo će zavisiti od toga da li će se glasači okupiti iza kandidata koji bude drugi po broju glasova – najverovatnije bivšeg lidera Nacionalne liberalne partije (PNL) Krina Antoneskua (sa 22 odsto) ili gradonačelnika Bukurešta Nikusora Dana (20 odsto).

Drugi krug je direktni okršaj između dvojice kandidata sa najviše glasova iz prvog kruga.

Pozicija za Đorđeskua

Unutar Rumunije, Simion je pod lupom zbog pokušaja da angažuje američku lobističku firmu za 1,5 miliona dolara kako bi obezbedio sastanke sa ključnim političarima u SAD i organizovao medijske nastupe kod američkih novinara.

Kontroverza se fokusira na to da li je AUR mogao koristiti novac koji država dodeljuje političkim strankama za ovu promotivnu svrhu.

Simion insistira da dokument koji opisuje takav dogovor nije ugovor, već pismo o namerama. Ipak, Stalna izborna komisija Rumunije saopštila je 24. aprila da će istražiti finansiranje stranke.

Antonesku je optužio Simiona da „ulaže u kult svoje ličnosti i u poznate teoretičare zavera u inostranstvu. Umesto da se bori za Rumuniju on bira da plati nekoga tamo da nas sve ponizi“.

Simion takođe pokušava da iskoristi podršku koju je Đorđesku izgradio prošle godine, najavljujući da će za njega biti mesta čak i potencijalno kao premijera.

„Mislim da je to normalno, da on zauzme ulogu koju želi. Jer on je Rumun koji je dobio najviše glasova, on je taj koji je trebalo da zauzme mesto na Kotrečeniju (predsednička palata), i to je način da se vratimo u normalu i popravimo ono što se još može popraviti, jer su demokratija i poverenje Rumuna u vladavinu prava ozbiljno narušeni“, rekao je Simion.

Simion je ranije izjavio da bi ljudi koji su odbili Đorđeskuovu predsedničku kandidaturu trebalo da budu „odrani“, zbog čega je gradonačelnik Bukurešta Nikusor Dan nazvao lidera AUR-a „nasilnikom“ koji „podstiče nasilje u javnom prostoru i time šteti društvu“.

Međutim, Simion ne bi imao potpunu slobodu da imenuje premijera. Iako predsednik Rumunije predlaže kandidata za tu funkciju, za imenovanje je potrebna podrška parlamentarne većine.

U sadašnjem sazivu parlamenta, AUR je u opoziciji, dok su socijalisti iz PSD-a i liberali iz PNL-a deo vladajuće koalicije. Antonesku je njihov zajednički kandidat.

Ipak, Simion tvrdi da, ako se Antonesku ne pokaže dobro, koalicione partije će morati da prihvate novog premijera i da se odreknu Marčela Čiolakua, trenutnog predsednika vlade.

Krajnja desnica je profitirala od dugotrajnih frustracija u Rumuniji oko korupcije i neefikasnosti političkog establišmenta – PSD-a i PNL-a – koje optužuju da su organizovali otkazivanje izbora.

Prošlogodišnji predsednički izbori bili su prvi put u postkomunističkoj istoriji Rumunije da kandidat iz partija establišmenta nije uspeo da prođe u drugi krug.

Rat predstavlja dilemu za Simiona. Iako je nacionalista koji se slaže sa stavom MAGA da Ukrajina treba da se brine sama za sebe, on je daleko manje zainteresovan od Trampa da se javno pridruži Rusiji. Simion sebe naziva kandidatom koji može da održi posvećenost SAD postavljanju trupa u Rumuniji.

„Ono što želimo, kao zemlja koja je kroz istoriju pogođena nemačkim i ruskim imperijalizmom, jeste da ova formula mira dolazi sa novim bezbednosnim garancijama za narednih 30 do 50 godina, tako da Rusija ne može ponovo da uradi ono što je uradila, kršeći sve međunarodne ugovore“, rekao je Simion.

Dok su ga konkurenti na prošlogodišnjim izborima optuživali da želi da izvuče Rumuniju iz EU, Simion je insistirao da želi da njegova zemlja ostane članica, ali da bi blok trebalo da se fokusira isključivo na ekonomiju, a ne da se meša u kulturu i odbranu.

Simion je takođe naglasio da želi da Rumunija ostane u NATO-u, na čelu sa SAD.

„Ne verujem da bi odbrambene snage predvođene Francuskom i Velikom Britanijom mogle da budu alternativa bezbednosnom rešenju koje je funkcionisalo od Drugog svetskog rata, formuli Pax Americana“, rekao je Simion, pozivajući se na novu bezbednosnu arhitekturu za Evropu i posebno posleratnu Ukrajinu.

Umesto toga, rekao je on, zemlje NATO-a treba da urade ono što Tramp zahteva povećaju svoje vojne izdatke.

„Sve zemlje moraju povećati ovu potrošnju. Smatram da je pošteno da platite za sopstvenu bezbednost i da uložite u svoju bezbednost“, rekao je on.