Kako je Rumunija postala nezamenjiva članica NATO-a?

Novi centar, koji je u funkciji od januara, radiće zajedno sa sličnim objektom u Žešovu u Poljskoj, dok se vojna infrastruktura NATO u zemljama oko Ukrajine i dalje širi.

Istovremeno, nedavno proširena vojna baza Mihail Kogalniceanu u Rumuniji povećaće prisustvo saveza u Crnom moru, koje je tradicionalno pod dominacijom Rusije.

Baza će moći da primi 10.000 vojnika do 2030. godine, potvrđujući stratešku orijentaciju Bukurešta kao posvećenog člana NATO-a, piše u analizi za CEPA Fuad Šahbazov, politički analitičar koji se bavi bezbednosnim pitanjima u evroazijskom regionu.

Proširenje rumunskih odbrambenih kapaciteta dolazi u kontekstu novog pristupa Vašingtona evropskoj bezbednosti, koji uključuje zahteve da evropske zemlje snose veći deo svojih odbrambenih troškova, i finansijski i operativno.

U oktobru su SAD najavile povlačenje oko 700 vojnika iz Rumunije, dok još 1.000 ostaje stacionirano.

Ambiciozna vojna strategija Rumunije ne može se porediti po obimu sa programom naoružavanja Poljske, ali je značajna. Baza Mihail Kogalniceanu, na primer, postaće najveća NATO vazduhoplovna baza u Evropi.

Rumunski ministar odbrane Radu Miruta zatražio je povećanje budžeta svog ministarstva za 2026. godinu kako bi odražavalo pogoršanu bezbednosnu situaciju u regionu (zemlja je redovno bila izložena ruskim napadima projektilima i dronovima).

On želi da budžet dostigne 2,7 odsto BDP-a, u odnosu na 2,3 odsto u 2025. Ipak, Rumunija ima najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji, pa svako povećanje mora biti deo pažljivo balansirane fiskalne politike.

Uloga Rumunije kao ključnog NATO logističkog čvorišta integrisala ju je u širu stratešku infrastrukturu i lance snabdevanja saveza, posebno u razvoju Dunavskog koridora, koji koristi luke sa obe strane granice između Ukrajine i Rumunije.

Koridor je postao kritična arterija za održavanje ukrajinskog izvoza.

Od ruske invazije punog obima na Ukrajinu 2022. koridor funkcioniše kao strateška i ekonomska životna linija za Kijev, omogućavajući izvoz više od 193 miliona tona ukrajinskih proizvoda.

Ovaj obim naglašava transformaciju Rumunije iz periferne pozicije u vitalni čvor NATO logističke mreže, pri čemu Dunav služi kao komercijalni kanal i instrument za neutralisanje ruskih pokušaja ometanja trgovinskih ruta u Crnom moru.

Usred ruskog hibridnog rata, usmerenog na slabljenje Atlantskog saveza, i upada u rumunski, poljski, danski i estonski vazdušni prostor, oktobarska najava Vašingtona da će povući trupe iz Rumunije izazvala je uznemirenje sa obe strane Atlantika.

Ipak, Bukurešt je potvrdio da američko osoblje ostaje na lokaciji za odbranu od raketa u Deveselu i na vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalniceanu.

Ovi potezi u skladu su sa američkim pristupom povlačenja i porukom evropskom NATO-u da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.

Osnivanje novog objekta ojačaće kapacitete NATO-a, omogućavajući povećanje vojne pomoći Ukrajini i suprotstavljanje ruskom uticaju. Takođe, Rumuniji daje centralnu ulogu u budućnosti saveza.