Militarizacija ili otpor, šta je izbor mladih Rusa?

Režim je odlučan da preoblikuje umove mladih Rusa zamenjujući kritičko mišljenje militarizovanim patriotizmom i glorifikacijom žrtvovanja.

Od vrtića do univerziteta, deca uče kako da sastavljaju puške, takmiče se u bacanju granata i slave „heroje“ rata u Ukrajini.

Izvanredni, nagrađivani dokumentarni film Mr. Nobody Against Putin pruža jeziv uvid u ponor prema kojem ruska država gura svoju mladež, gde militarizam zasenjuje individualnost, a neslaganje se kriminalizuje, ukazuje u analizi za CEPA.org Olga Prokopieva, izvršna direktorka pariske organizacije Russie-Libertes, koja radi na odbrani ljudskih prava i podizanju svesti u Evropi o situaciji u Rusiji.

Školski udžbenici su prepravljeni da predstave iskrivljenu verziju istorije i pristrasnu interpretaciju stvarnosti, a školska nedelja sada počinje podizanjem ruske zastave, pevanjem himne i vojnim paradama. Narativi veličaju prošlost i sadašnjost Rusije, dok se neprijatne istine izostavljaju ili umanjuju.

Škole i kulturne institucije postale su alati ideološke kontrole, gde se kreativnost i samostalno mišljenje suzbijaju u korist konformizma.

Junarmija, državna omladinska vojno-patriotska organizacija, sada tvrdi da ima više od 1,8 miliona članova, a 120.000 bivših članova služi u Oružanim snagama Rusije ili drugim bezbednosnim organizacijama.

Od februara 2022. Kremlj takođe razvija Pokret prvih, omladinsku organizaciju osmišljenu da deci i adolescentima usađuje duh patriotizma. U suštini, ona obnavlja model sovjetskih Pionira, prilagođavajući ga ciljevima savremene Rusije.

Uprkos svim ovim naporima, mnogi nastavnici i učenici i dalje se opiru, a (još neobjavljeno) istraživanje pokazuje da „sekundarna socijalizacija“ na univerzitetu može igrati ključnu ulogu u oblikovanju političkih uverenja mladih, često podstičući kritičko mišljenje čak i u represivnim sredinama.

Mladi u Rusiji nisu pasivni primaoci državne propagande kakvu bi Putin želeo. Njihov otpor poprimа različite oblike, od sitnih oblika neposlušnosti do spontanih uličnih koncerata i otvorenih činova neposlušnosti režimu.

Jedan upečatljiv primer je Naoko, ulična muzičarka u Sankt Peterburgu, čiji su improvizovani nastupi privukli stotine mladih Rusa. Njeni koncerti uključivali su pesme zabranjenih izvođača koje je Kremlj uklonio sa platformi za striming.

Nakon ponovljenih administrativnih hapšenja, bila je primorana na egzil, što svedoči o strahu režima od kulturnog neslaganja predvođenog mladima.

Drugi, poput 17-godišnjeg Jegora Balazejkina, pribegli su očajnijim merama. Nakon što je bacio molotovljev koktel na vojni regrutni biro, osuđen je na šest godina zatvora.

Organizacije za ljudska prava izveštavaju da je više od 350 maloletnika osuđeno po optužbama za terorizam i ekstremizam. Često su optuženi za sabotaže i napade na rusku vojnu infrastrukturu, kako bi država mogla da opravda dugotrajne kazne.

Potencijal mladih da ospore status quo upravo je razlog zbog kojeg Kremlj nastoji da kontroliše njihove umove kroz obrazovanje i druge sfere u kojima ih može preplaviti propagandom.

Od punopravne invazije na Ukrajinu, akademska i kulturna saradnja između ruskih i zapadnih institucija se raspala, znatno smanjujući mobilnost ruskih studenata. Akademska saradnja je umesto toga usmerena ka Iranu, zemljama BRICS-a i Kini – režimima koji uglavnom jačaju, a ne osporavaju autoritarizam.

Francuski Institut Francais ostaje jedna od retkih spona za nezavisne kulturne inicijative, ali takvi izuzeci su retki. Rezultat je generacija odsečena od globalnog dijaloga, što povećava njenu ranjivost na državnu propagandu.

Mladi u Rusiji nisu monolit. Mnogi traže smisao, povezanost i alternative narativu režima. Da bi se podržala njihova otpornost, međunarodna zajednica treba višeslojnu strategiju kulturnog angažmana, obrazovnih inicijativa, akademske mobilnosti i pravne podrške.

Kako bi se suprotstavilo ideološkom monopolu Kremlja, ključno je podržati lokalne umetnike, muzičare i digitalne kreatore koji podstiču kritičko mišljenje i solidarnost među mladima. Nezavisne kulturne inicijative nude moćan kontranarativ državnoj propagandi.

Onlajn platforme mogu da se koriste za zaobilaženje cenzure, obezbeđujući da zabranjeni sadržaji dopru do mladih. Jačanje alternativnih glasova ne samo da čuva umetničku slobodu, već i stvara prostor za alternativne perspektive i izražavanje neslaganja na kreativne, nenasilne načine.

Pristupačni online kursevi o medijskoj pismenosti, ljudskim pravima i građanskom angažmanu takođe su ključni za opremanje mladih Rusa alatima za preispitivanje zvaničnih narativa i samostalno razmišljanje.

Ovi obrazovni programi trebalo bi da budu prilagođeni realnostima s kojima se suočavaju i da obuhvate teme kao što su dezinformacije, digitalna bezbednost i principi demokratskog učešća. Većina zapadnih online kurseva je previše skupa za ruske studente.

Kao odgovor, pojavili su se ograničeni besplatni programi na ruskom jeziku, poput Free Moscow University, New School of Political Science i Smolny Beyond Borders, kako bi obrazovanje bilo dostupno.

Postoje i manji programi građanskog obrazovanja, ali, kao i veći programi, oni se suočavaju sa ozbiljnim problemima finansiranja, što čini spoljašnju podršku ključnom.

Istovremeno, saradnja sa univerzitetima na uspostavljanju virtuelnih razmena, mentorskih programa i zajedničkih istraživačkih projekata mogla bi pomoći u održavanju veze sa globalnim akademskim diskursom, ublažavajući izolaciju koju izazivaju Kremljove akcije.

Ozbiljna ograničenja akademske mobilnosti – uključujući zabrane viza i zamrzavanje međunarodnih partnerstava – ostavila su ruske studente odsečene od globalnih obrazovnih prilika. Izuzeci za vize i ciljane stipendije mogli bi obezbediti ključnu podršku, očuvati akademsku slobodu i omogućiti mladima u Rusiji da ostanu povezani sa svetom.

Za one koji se usuđuju da ospore režim, rizici su stvarni i često ozbiljni. Obezbeđivanje bezbednih komunikacionih alata, pravne pomoći i psihološke podrške neophodno je za zaštitu onih koji se suočavaju sa progonima.

Dokumentovanje kršenja ljudskih prava i ograničenja sloboda pomaže da se osvetli represija režima i mobilizuje međunarodni pritisak. Svetlom pravde ne samo da podržavamo pogođene pojedince, već šaljemo i jasnu poruku da svet posmatra – pristup koji je ključan za održavanje otpora.

Otpornost mladih Rusa pruža nadu. Ulaganjem u kulturu, obrazovanje i mobilnost možemo im pomoći da se odupru indoktrinaciji i zamisle demokratsku budućnost, umesto da prepuste budućnost autoritarizmu.

Cilj ne bi trebalo da bude politizacija mladih u Rusiji, već očuvanje njihove otvorenosti i potencijala za trenutak kada uslovi budu dozvoljavali političke promene. Međunarodna zajednica mora prepoznati rusku omladinu kao strateški prioritet – ne kao izgubljenu generaciju, već kao temelj buduće demokratske Rusije, zaključuje Prkopieva.